- Dvanaest AI modela, među njima ChatGPT, Claude i Gemini, davalo je kontroverzna mišljenja o ljudima u eksperimentu projekta ModelCompare.
- U 29 od 35 odgovora ponovila se ideja da ljudi često biraju pripadnost i odobravanje drugih pre istine i principa.
- Autori ipak upozoravaju da rezultati ne dokazuju da veštačka inteligencija može objektivno da proceni ljudsku prirodu.
Dvanaest modela veštačke inteligencije (AI) zamoljeno je da iznesu svoja najkontroverznija mišljenja o čovečanstvu. Većina njih došla je do sličnog zaključka: ljudi često daju prednost odobravanju drugih u odnosu na težnju ka istini, prema pisanju portala Tom's Guide.
Veštačka inteligencija otkrila šta misli o ljudima
U eksperimentu, čije je rezultate objavio projekat ModelCompare, učestvovali su ChatGPT, Claude, Gemini i drugi modeli veštačke inteligencije. Svakoj neuronskoj mreži postavljeno je isto pitanje tri puta, uz zahtev da formuliše svoje mišljenje.
U 29 od ukupno 35 odgovora organizatori su uočili zajedničku temu: ljudi više vrednuju pripadnost grupi, društveno priznanje i opravdavanje sopstvenih postupaka nego istinu i principe. Štaviše, sedam modela veštačke inteligencije ponovilo je različite verzije ove ideje u sva tri odgovora.
Ljudi radije greše zajedno nego što su sami u pravu
Neke neuronske mreže bile su posebno direktne. Grok je izjavio da bi ljudi radije grešili zajedno nego bili u pravu sami. Googleov Gemini sugerisao je da ljudi često koriste inteligenciju ne da bi tragali za istinom, već da bi opravdali odluke koje su već doneli na osnovu intuicije.
DeepSeek je ukazao na sklonost ljudi da brane postojeća uverenja umesto da ih kritički preispituju. Model veštačke inteligencije Kimi primetio je da ljudi gotovo sva svoja uverenja preuzimaju od okruženja, pogrešno verujući da su ona rezultat njihovog samostalnog razmišljanja.
Claude izneo drugačije mišljenje o ljudskoj prirodi
Međutim, u jednom od svojih odgovora Claude je izneo drugačije mišljenje, ističući da ljudi mogu biti ljubazniji i pristojniji nego što sami misle. Stranci ponekad pokazuju nesebičnost, uprkos uobičajenim negativnim predstavama o ljudskoj prirodi. Ipak, u svoja druga dva odgovora, ovaj model pridružio se opštim kritikama ljudskog ponašanja.
Da li veštačka inteligencija zaista može da proceni čovečanstvo?
Prema navodima projekta ModelCompare, rezultati eksperimenta ne dokazuju da neuronske mreže imaju sopstvena uverenja niti da mogu objektivno da procene ljudsku psihologiju. Njihovi odgovori zavise od podataka na kojima su obučavane i načina na koji su pitanja formulisana, a podudaranje njihovih stavova ne znači nužno da su ti zaključci pouzdani.
Ipak, studija otvara zanimljivo pitanje: u kojoj meri ljudi samostalno donose odluke, a koliko na njih utiče želja da ih drugi prihvate? Moguće je da težnja za uklapanjem u mišljenje većine ponekad zaista nadjačava želju da se stvarnost razume onakvom kakva jeste, zaključuje Tom's Guide.
