Bil Gejts je upozorio da će veštačka inteligencija (AI) u budućnosti značajno transformisati tržište rada, potencijalno dovodeći do nestanka mnogih profesija. Ipak, on je izdvojio tri zanimanja koja, po njegovom mišljenju, neće u potpunosti biti zamenjena tehnologijom i koja će i dalje biti tražena.
Tri profesije koje AI neće zameniti
Programeri – Gejts smatra da će programeri i dalje biti ključni za razvoj, otklanjanje grešaka i unapređenje sistema veštačke inteligencije. Iako AI može generisati kod, ljudska intervencija je nezamenljiva kada je u pitanju rešavanje složenih problema i osiguravanje ispravnog funkcionisanja algoritama.
Biolozi – Veštačka inteligencija može analizirati velike količine podataka i pomoći u dijagnostici, ali ne može formulirati nove naučne hipoteze niti sprovesti istraživanja potrebna za značajna otkrića. Zato će biolozi i dalje imati ključnu ulogu u naučnim istraživanjima i razvoju medicine.
Energetski stručnjaci – Gejst naglašava da je energetska industrija previše kompleksna da bi se u potpunosti automatizovala. Stručnjaci u ovom sektoru su neophodni za strateško donošenje odluka i upravljanje krizama, što ih čini neophodnim čak i u eri napredne veštačke inteligencije.
Uprkos zabrinutosti zbog masovne automatizacije i mogućeg gubitka radnih mesta, Gejts je uveren da će ove tri profesije i dalje ostati relevantne.
Zašto AI menja tržište rada: Gejtsovi razlozi
Automatizacija rutinskih zadataka – Gejts ističe da AI može preuzeti mnoge rutinske i ponavljajuće poslove, što čini profesije zasnovane na takvim aktivnostima posebno podložnim automatizaciji. Ovo važi i za rad u proizvodnji, logistici, kao i u pojedinim uslužnim sektorima.
Povećana produktivnost – Veštačka inteligencija može značajno povećati efikasnost, smanjujući potrebu za ljudskim radom. Gejts navodi da će AI moći da pruža visokokvalitetne usluge, kao što su medicinske konsultacije i obrazovni resursi, čime će smanjiti zavisnost od kvalifikovanih stručnjaka poput lekara i nastavnika.
Razvoj "slobodne inteligencije" – Gejts govori o konceptu u kojem će VI obavljati poslove koji su ranije zahtevali značajan ljudski angažman. To može dovesti do toga da zanimanja koja se trenutno smatraju retkim i vrednim postanu dostupnija i rasprostranjenija.
Potreba za jedinstvenim veštinama – Iako masovna automatizacija utiče na mnoga zanimanja, Gejts identifikuje profesije koje zahtevaju kreativnost, kritičko razmišljanje i sposobnost donošenja složenih odluka – programere, biologe i energetike. Upravo ove veštine ih čine otpornim na potpunu automatizaciju.
Gejts smatra da veštačka inteligencija neće samo zameniti ljude u rutinskim zadacima, već će promeniti samu prirodu rada, što će od društva zahtevati prilagođavanje novim uslovima i redefinisanje načina na koji radimo.
