Šta se dešava sa osobom 48 sati pre smrti: Na telu se pojavljuju 3 znaka koja ukazuju na najgore

Pre smrti telo postepeno gubi sposobnost da održava vitalne funkcije. Osoba sve više spava, manje jede i pije, dok se disanje i cirkulacija menjaju. Lekari razlikuju nekoliko faza umiranja, od kojih svaka ima karakteristične znake, piše Chip.

Kod osoba koje umiru usled starosti ili teške bolesti, vitalne funkcije mogu se pogoršavati tokom dužeg perioda. Iako se tok ovog procesa razlikuje od čoveka do čoveka, postoje određeni znaci koji mogu ukazivati na to da se život bliži kraju.

Od dugotrajnog pogoršanja zdravlja do poslednjih dana života

U medicinskim opisima proces umiranja može se podeliti na nekoliko faza, među kojima se izdvajaju preterminalna, terminalna i finalna faza. One se razlikuju po trajanju, simptomima i promenama koje se odvijaju u organizmu.

Preterminalna faza može trajati mesecima, pa čak i godinama. Tokom ovog perioda osnovna bolest napreduje, a osoba postepeno gubi sposobnost da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti. Kako se zdravstveno stanje pogoršava, može joj biti potrebna sve veća pomoć, uključujući i stalnu negu.

Terminalna faza nastupa kada više nije moguće očekivati oporavak od osnovne bolesti. Osoba postaje izrazito slaba, može imati poteškoće s koncentracijom i otežano disati, a veliki deo vremena provodi u krevetu. U zavisnosti od bolesti, može doći i do značajnog slabljenja imunološkog sistema.

Promene na koži koje se mogu javiti pred kraj života

Jedna od promena koja se ponekad primećuje u završnom periodu života jeste izraženo bledilo kože, naročito oko nosa i usta. Ipak, ovaj znak nije karakterističan za sve osobe koje se nalaze u terminalnoj fazi i sam po sebi ne može pouzdano da ukaže na blizinu smrti.

Trajanje završnih faza takođe se razlikuje od osobe do osobe. Kod nekih ljudi promene se razvijaju tokom nekoliko dana, dok kod drugih mogu trajati duže. Na njihov tok utiču osnovna bolest, opšte zdravstveno stanje i druge okolnosti.

Šta se dešava u telu tokom poslednjih 48 sati života?

U završnom periodu života vitalne funkcije mogu postepeno da slabe. Osoba postaje sve pospanija, sve manje govori i sve teže održava budnost. Apetit se smanjuje, a opada i potreba za hranom i tečnošću, dok se metabolizam usporava.

Mogu se javiti i promene u cirkulaciji i disanju. Koža ponekad postaje suva, a na pojedinim delovima tela mogu se pojaviti tamnije mrlje zbog promenjenog protoka krvi. Oči i obrazi mogu izgledati upalije, naročito kada osoba duže vreme unosi vrlo malo hrane i tečnosti.

Važno je imati u vidu da se svi ovi simptomi ne pojavljuju kod svakoga. Njihovo prisustvo ne omogućava precizno predviđanje trenutka smrti, jer se tok poslednjih dana života značajno razlikuje u zavisnosti od zdravstvenog stanja.

Zašto se pred smrt može javiti karakteristično krkljanje pri disanju?

U završnim fazama života kod nekih osoba javlja se takozvano predsmrtno krkljanje. Nastaje kada se pljuvačka i sekret nakupljaju u grlu i disajnim putevima, a osoba više nema dovoljno snage da ih efikasno proguta ili iskašlje.

Prolazak vazduha kroz nakupljeni sekret može proizvesti karakterističan zvuk koji često zabrine članove porodice. Ipak, sam zvuk ne znači nužno da osoba oseća bol ili da se guši. Ukoliko je prisutan, zdravstveni radnici mogu proceniti stanje i preporučiti mere koje će osobi olakšati disanje i povećati udobnost.

Kako se organizam približava kraju života, rad srca, pluća, jetre i bubrega može postepeno da slabi. Puls može postati slabiji i nepravilniji, a disanje promenljivo. Na kraju dolazi do prestanka rada srca i disanja.

Zašto se pred kraj života mogu javiti zbunjenost i halucinacije?

Zbunjenost, dezorijentacija i halucinacije ponekad se javljaju kod osoba koje su teško bolesne i nalaze se u završnoj fazi života. Ove promene mogu biti povezane s nedovoljnim snabdevanjem mozga kiseonikom, poremećajem rada organa, delovanjem lekova, infekcijama ili drugim metaboličkim promenama.

Osoba može delovati odsutno, teže prepoznavati okolinu, govoriti nepovezano ili reagovati na stvari koje drugi ne primećuju. Ipak, takvo ponašanje ne znači automatski da nije svesna prisustva svojih najbližih.

Iznenadna zbunjenost ili nagla promena ponašanja ne treba automatski da se pripisuju procesu umiranja. Ako se pojave, važno je da zdravstveni radnik proceni njihovo moguće poreklo, jer pojedini uzroci mogu da se leče ili ublaže.
Kako najbliži mogu da olakšaju poslednje dane života?
Nega, pažnja i podrška imaju veliki značaj za osobu koja se nalazi na kraju života. Iako se sve promene ne mogu sprečiti, postoje jednostavni načini da se ublaži nelagodnost i stvori mirnije okruženje.

Među merama koje mogu pomoći su:

• Olakšavanje disanja: ako osobi prija, nežno podignite uzglavlje ili joj pomozite da zauzme udobniji položaj.
• Vlaženje usana i usta: redovna i nežna nega usana i usne duplje može ublažiti osećaj suvoće.
• Održavanje prijatne temperature: prilagodite temperaturu prostorije i pokrijte osobu ako joj je hladno, vodeći računa da joj ne bude previše toplo.
• Obezbeđivanje svežeg vazduha: provetrite prostoriju kada je to moguće i prija osobi.
• Pružanje emocionalne podrške: govorite smireno, budite strpljivi i provedite vreme uz osobu, čak i kada ne može da odgovara.
• Izbegavanje prisiljavanja na hranu i piće: kada osoba gubi apetit i sve teže guta, ne treba je terati da jede ili pije. O načinu bezbedne nege i ublažavanju žeđi posavetujte se sa zdravstvenim radnikom.

Ukoliko se pojave bol, otežano disanje, izražen nemir ili drugi simptomi koji izazivaju patnju, potrebno je kontaktirati lekara ili tim za palijativnu negu. Uz odgovarajuću stručnu pomoć, mnoge tegobe mogu se ublažiti, a osobi i njenoj porodici pružiti veća podrška u ovom teškom periodu.