Ćerku su joj pronašli mrtvu a ona je upirala prstom u zeta: Borila se sa zavišnošću, imala je probleme u braku, tragičan kraj ali i majku koja nije odustala

Njeno telo pronađeno je golo,pored puta. Muž je tvrdio da je nestala, a policija godinama nije imala dovoljno dokaza da ga uhapsi. Njena majka, međutim, od prvog dana nije verovala njegovoj priči. Šest godina ga je pratila, suočavala se s njim i pritiskala policiju da ponovo otvori slučaj. Na kraju je Dejvid Petz završio pred porotom.

Bilo je jutro 28. januara 2006. godine kada je Gejl dobila poziv koji nijedna majka ne želi da primi. Pozvao ju je njen zet, Martin Dejvid Petz. Njegova supruga Nikol koju je porodica zvala Niki je nestala.

Gejl je živela u Arizoni, daleko od svoje najmlađe ćerke koja je živela u okolini Sijetla. Dejvid joj je rekao da Nikol nije došla na večeru koju su prethodno planirali sa prijateljima. Njoj je, međutim, odmah nešto bilo čudno. Niki nije bila žena koja bi jednostavno nestala bez objašnjenja. Imala je 32 godine, posao, porodicu, prijatelje i rutinu. Godinama ranije borila se sa zavisnošću od lekova protiv bolova, ali je dugo bila trezna i bila aktivna u programu Anonimnih alkoholičara. 

David je policiji ispričao da je Nikol tog jutra otišla iz njihovog doma i da je trebalo da ode na sastanak,  ali nikada tamo nije stigla.

A onda je počela potraga. Devet dana kasnije pronašli su njeno telo. Dana 6. februara, prolaznik koji je išao prečicom nedaleko od aerodroma, primetio je nešto u žbunju. Bilo je to njeno telo. Pronađena je gola, u zapuštenom području obraslom rastinjem.

Obdukcija je pokazala da zadavljena. Na telu su pronađene povrede na licu, vratu, rukama, nogama, kao i krvarenja koja su odgovarala snažnom pritisku i povredama nastalim pre smrti. 

Za porodicu je počeo najgori mogući period, vreme kada znaju da je njihov voljeni mrtav, ali ne znaju ko je odgovoran. Za njenu majku Gejl, međutim, postojalo je još nešto. Ona je verovala da zna ko je odgovoran.

Majka koja je od prvog dana sumnjala na zeta

Gejl je gotovo odmah počela da sumnja na Dejvida. Kasnije je govorila da joj njegovo ponašanje nije delovalo kao ponašanje supruga koji je izgubio ženu. Još važnije, postojale su stvari koje su joj se činile potpuno nelogičnim. Nikol je pronađena bez odeće, ali istražitelji nisu pronašli dokaze da je bila seksualno napadnuta. Na mestu gde je pronađena nije bilo njenog venčanog prstena. A postojala je i jedna sitnica koja ju je posebno proganjala.

Nikol je pronađena sa zubnim uređajem koji je nosila tokom spavanja.  Ako je zaista ujutru jednostavno otišla na sastanak, zašto bi odlazila sa time u ustima. Nije bilo logično. 

Njoj je delovalo kao da je ubijena kod kuće. A zatim odvezena i ostavljena na drugom mestu. Ali sumnja nije bila dokaz. Policija nije mogla da uhapsi čoveka samo zato što ga je majka žrtve smatrala krivim. I tako je slučaj počeo da se hladi. A Gejl nije želela da njena ćerka ostane "nerešen slučaj u fioci".

Godine su prolazile, a ubica još nije bio iza rešetaka. Majka, međutim, nije dozvoljavala da se slučaj zaboravi. Pozivala je policiju, raspitivala se o istrazi i tražila da istražitelji nastave da rade. U jednom periodu zvala je praktično svakog meseca.

Čak je sa suprugom Rodom unajmila privatnog istražitelja. Porodica je ponudila i novčanu nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude ubice.   Ali Gael nije pritiskala samo policiju, pritiskala je i Dejvida.

Ona je sama kasnije opisala ono što je radila kao „psihološki rat“. Ako policija nije mogla da ga natera da progovori, možda bi ona mogla. Počela je da se pojavljuje na mestima na kojima je radio. Zvala ga je. Ostavljala mu poruke.

Suočavala se sa njim pred njegovim kolegama. Jednom prilikom ostavila mu je na vratima plavučastu periku poprskanu lažnom krvlju. Poruka je bila jasna. Znala je šta misli da je uradio. A nije nameravala da mu dozvoli da zaboravi Nikol.

U jednom trenutku otišla je čak na njegovo radno mesto i ostavila poruku. Suština poruke bila je da planira da se preseli u njegovu blizinu i da će mu svakog dana zagorčavati život onoliko koliko je on zagorčao njen. Nije pokušavala da sakrije svoju sumnju. Naprotiv, govorila je ljudima oko njega: „On je ubio moju ćerku.“ On je sve vreme negirao da je ubio Niki.

Za njega je Gejl bila majka koja je izgubila dete i koja je svoju tugu pretvorila u uverenje da je on ubica. Ali istražitelji nisu mogli da se oslanjaju samo na njenu intuiciju. Morali su da pronađu fizičke dokaze. I upravo tu se slučaj godinama nije pomerao.

Sve dok 2010. godine novi istražitelji nisu preuzeli predmet. Detektivi Mike i Džejk počeli su ponovo da pregledaju ono što je ranije već bilo istraženo. I tada su počeli da povezuju delove slagalice.

Hrana je pomogla da se odredi vreme smrti

Jedan od važnih detalja bio je Nikolin poslednji obrok. Prema policijskim dokumentima, ona je prethodne večeri kupila meksičku hranu. Ostaci nesvarene hrane pronađeni su u njenom želucu. Forenzičari su na osnovu toga procenili da je umrla nekoliko sati nakon obroka, što je vreme njene smrti približilo noći 27. januara.

To je bilo važno jer se nije uklapalo jednostavno u Dejvidovu verziju događaja. On je tvrdio da je nestala narednog jutra.Istražitelji su počeli da veruju da je ubijena mnogo ranije.

Automobil kao važan dokaz

Nikin automobil pronađen je napušten nekoliko nedelja kasnije. Istražitelji su ga pregledali. U njemu su pronađeni DNK tragovi obje supružnika. Samo prisustvo Dejvidovog DNK nije bilo iznenađujuće, bio je njen suprug.

Ali istražitelji su primetili da je njegov DNK bio prisutan u većoj meri na delovima automobila koje bi vozač često dodirivao, uključujući volan, menjač i pokazivač pravca. Tužioci su tvrdili da je to podržavalo teoriju da je on vozio automobil nakon Nikoline smrti.

Odbrana je, međutim, ukazivala na to da je Dejvid bio suprug i redovno koristio automobil. Zato ni ovaj dokaz sam po sebi nije bio dovoljan. Ali slučaj se više nije sastojao od samo jednog detalja.

Kupovina koja je zaintrigirala porotu

Jedan od najneobičnijih trenutaka na suđenju dogodio se kada je prikazan snimak nadzorne kamere. Na snimku se Dejvid vidi kako tokom noći odlazi u prodavnicu. Kupuje nekoliko stvari. Među njima su bile i gumene rukavice.

Zašto? Tužilaštvo nikada nije moglo da kaže da je sama kupovina dokaz da je ubistvo izvršeno upravo tim predmetima. Ali je snimak predstavljen kao još jedan deo mozaika. Dejvid je te noći, prema tužilačkoj teoriji, pokušavao da ukloni tragove. Odbrana je insistirala na tome da kupovina sama po sebi ne dokazuje ubistvo.

Telefon koji je "živeo" posle Nikol

A onda je došao još  jedan digitalni trag. Njen telefon nestao je. Ali nakon njenog nestanka zabeležen je poziv sa njenog telefona. Istražitelji su pokušali da utvrde gde se telefon nalazio u tom trenutku. Telekomunikacioni stručnjak je svedočio da je signal ukazivao na područje u blizini teretane u kojoj je Dejvid radio.

Prema njegovoj analizi, postojala je vrlo visoka verovatnoća da je telefon u tom trenutku bio u sektoru bazne stanice koji je pokrivao tu lokaciju.  Još zanimljivije, nadzorne kamere iz teretane pokazivale su da Dejvid u to vreme nije bio na svom radnom mestu.

Tužilaštvo je tvrdilo da je mogao da koristi Nikolin telefon kako bi stvorio utisak da je ona još živa. Odbrana je, međutim, osporavala pouzdanost lociranja telefona i ukazivala na probleme sa održavanjem bazne stanice.

Tajne veze i bračni problemi 

Tokom istrage isplivala je i mnogo ružnija strana Dejvidovog braka sa Nikol. Tužilaštvo je izvelo više žena koje su imale odnose sa njim. Govoreći na suđenju, opisivale su različite oblike njegovog neverstva. Pojavile su se i tvrdnje o njegovom nezadovoljstvu brakom i želji da Nikol učestvuje u seksualnim eksperimentima, što ona nije želela. Jedna žena je svedočila da joj je Dejvid pričao da je Nicole navodno stavljao ekstazi u Red Bull.

Ovi iskazi nisu direktno dokazivali ubistvo, ali tužilaštvo ih je koristilo da predstavi stanje njihovog braka. Odbrana je, s druge strane, insistirala da neverstvo i loš brak nisu dokaz da je neko ubica. 

Hapšenje nakon 6 godina čekanja

U martu 2012. dogodilo se ono što je Gejl čekala šest godina. Dejvid Petz je uhapšen i optužen za ubistvo drugog stepena. 
Gejl je rekla da je osetila ogromno olakšanje. Čovek za kojeg je godinama tvrdila da je odgovoran konačno je trebalo da stane pred sud.

Ali sada je morala da uradi nešto još teže. Morala je da sedi u sudnici i ponovo sluša detalje o smrti svoje ćerke. Suđenje je počelo u septembru 2013. i trajalo je 5 nedelja. Tužilaštvo nije imalo snimak ubistva, nije imalo svedoka, ni priznanje. Slučaj je bio gotovo u potpunosti zasnovan na nizu posrednih dokaza.

Ali tužioci su tvrdili da kada se svi delovi stave zajedno, vreme smrti, Dejvidove izjave, telefon, automobil, snimci nadzornih kamera, njegovo ponašanje i iskazi drugih žena, priča postaje jasna. Odbrana je tvrdila suprotno, a David se izjasnio da nije kriv.

A onda je majka ušla u sudnicu

Jedan od najemotivnijih trenutaka dogodio se kada je Gejl sela na mesto za svedoke. Preko puta nje bio je čovek koji je nekada bio njen zet. Čovek kojem je svojevremeno verovala. Čovek kojeg je sada godinama nazivala ubicom svoje ćerke.

Nije skrivala emocije. Govorila je o Nikol, njenom životu. A onda se direktno obratila Dejvidu. Pred sudom je rekla: „Ja sam samo rekla: on je ubio moju ćerku.“ A zatim, govoreći o godinama tokom kojih je pokušavala da ga natera da se suoči sa njom, rekla je da je svakog dana plakal.

58 svedoka a on i dalje bez emocija

Tokom pet nedelja suđenja pred porotom je svedočilo čak 58 ljudi. Dejvid je, prema izveštajima sa suđenja, tokom procesa uglavnom ostao potpuno bezizražajan. Čak i kada su prikazivane fotografije Nikolinog tela. Čak i kada su govorile žene sa kojima je imao veze. Čak i kada je Gejl sedela u sudnici. Nije pokazivao emocije.

Nakon što je saslušano svih 58 svedoka, slučaj je predat poroti. Čekanje je bilo mučno. A onda je, 14. oktobra 2013. godine, porota donela odluku. Dejvid Petz proglašen je krivim za ubistvo drugog stepena. U sudnici su ljudi zaplakali. Posle šest godina neizvesnosti, porodica je konačno je čula presudu. Osuđen na 220 meseci zatvora, odnosno nešto više od 18 godina. Nikada nije priznao, čak ni kada mu je Gejl ponudila oprištaj.