Ponovite ovu rečenicu 100 puta i gledajte kako se život menja u vašu korist: Nakon 7 dana videćete neverovatnu promenu

Zamislite da svakog jutra odvojite nekoliko minuta, pronađete mirno mesto i stotinu puta ponovite jednu jedinu rečenicu. Na prvi pogled, takva vežba može delovati gotovo besmisleno – kako bi nekoliko reči, izgovorenih iznova i iznova, moglo bilo šta da promeni?

Da li um zaista oblikuje našu stvarnost?

Način na koji doživljavamo svet nije potpuno odvojen od naših misli, očekivanja i prethodnih iskustava. Dvoje ljudi mogu se naći u istoj situaciji, a da je dožive potpuno drugačije, upravo zato što je njihov unutrašnji doživljaj različit.

Kada osoba stalno ponavlja sebi da nije dovoljno sposobna, da nema sreće ili da će sigurno pogrešiti, takve misli mogu postati deo njenog uobičajenog načina razmišljanja. Zbog toga će možda ređe pokušavati nešto novo, povlačiti se iz izazovnih situacija ili unapred odustajati.

S druge strane, misao poput "Mogu da naučim", "Vredim i kada pogrešim" ili "Imam pravo da pokušam" može podstaći drugačiji odnos prema sopstvenim mogućnostima.

Zato se u popularnoj psihologiji često govori o tome da unutrašnji svet utiče na način na koji doživljavamo spoljašnji.

"Spoljašnji svet je ogledalo unutrašnjeg sveta"

Nevil Godard je upravo ovu ideju stavljao u središte svojih učenja.

"Spoljašnji svet je ogledalo unutrašnjeg sveta", pripisuje se Nevillu Godardu.

U njegovom učenju naglasak nije bio samo na izgovaranju reči, već na tome da čovek pokuša da određenu željenu sliku o sebi i svom životu doživi kao moguću i stvarnu.

Kada se neka misao ponavlja uz snažnu emocionalnu uključenost, ona može postati mnogo više od obične rečenice koju izgovaramo. Može postati podsetnik na ponašanje koje želimo da promenimo i način na koji želimo da posmatramo sebe.

Zašto baš 100 ponavljanja?

Broj 100 sam po sebi nema dokazanu posebnu moć. Nema naučnih dokaza da će se čovekov život promeniti upravo zato što je određenu rečenicu izgovorio tačno sto puta.

Ipak, veliki broj ponavljanja može imati praktičnu svrhu.

Kada neku misao ponavljamo svakog dana, stvaramo trenutak u kojem se svesno usmeravamo na određenu ideju. Umesto da nas automatski vode stare sumnje, strahovi i negativni obrasci, počinjemo da im suprotstavljamo drugačiju poruku.

Vremenom se, kroz ponavljanje i ponašanje koje prati tu misao, mogu menjati način razmišljanja, pažnja i navike.

Jedan jednostavan primer

Zamislite ženu koja se godinama plaši da govori na sastancima. Ima dobre ideje, ali ih najčešće zadržava za sebe jer unapred razmišlja da će neko drugi biti pametniji, iskusniji ili da će njena ideja biti odbačena.

Njena uobičajena unutrašnja rečenica glasi: "Nisam dovoljno dobra."

Ako odluči da narednih sedam dana svako jutro ponavlja: "Imam pravo da govorim i moje mišljenje vredi." ne znači da će se preko noći pretvoriti u potpuno drugu osobu.

Međutim, ta rečenica može joj pomoći da počne da primećuje trenutke u kojima se povlači, da obrati pažnju na sopstvene sposobnosti i da postepeno napravi mali korak koji ranije nije smela.

Možda će prvog dana samo izneti mišljenje. Sledeće nedelje postaviti pitanje. Kasnije će predložiti sopstvenu ideju.

Promena tada ne nastaje zato što su reči magično promenile spoljašnji svet, već zato što su počele da utiču na njenu pažnju, očekivanja i ponašanje.

Ponavljanje je korisno samo ako ga prati osećaj i postupak

Afirmacija izgovorena mehanički, dok u sebi ponavljamo "ovo nema nikakvog smisla", verovatno neće imati isti efekat kao kada zastanemo i pokušamo da razmislimo o značenju izgovorenih reči.

Zato se kod ovakvih vežbi naglašava emocionalna uključenost.

Umesto da samo izgovorite:

"Moj život se razvija u moju korist", zastanite i razmislite šta bi ta rečenica konkretno značila za vas. Kako biste se ponašali kada biste zaista verovali da možete da napravite promenu?

Šta biste danas uradili drugačije?

Upravo taj poslednji deo je važan – misao može biti podsticaj, ali stvarne promene u životu zahtevaju postupke.

Kako da isprobate ovu vežbu?

Ako želite da uvedete ovakvu praksu u svakodnevicu, odaberite jednu kratku rečenicu koja je realistična, jasna i povezana sa onim što želite da razvijete.

Na primer:

• "Imam pravo da verujem sebi."
• "Mogu da učim iz svojih grešaka."
• "Zaslužujem poštovanje i ponašaću se prema sebi sa poštovanjem."
• "Imam hrabrosti da napravim prvi korak."
• "Mogu da budem istrajna i kada mi je teško."

Pronađite mirno mesto, nekoliko puta duboko udahnite i polako izgovorite odabranu rečenicu. Ako želite, ponovite je 100 puta, ali nemojte broj posmatrati kao magičnu granicu – važnije je da vežbu radite redovno i sa razumevanjem.

Šta se može promeniti posle nekoliko dana?

U početku sve može delovati neobično. Možda će vam rečenica zvučati neprirodno ili ćete imati osećaj da je ne možete zaista prihvatiti.

To je sasvim očekivano kada pokušavate da promenite način na koji ste dugo razgovarali sami sa sobom.

Vremenom možete početi da primećujete nešto mnogo suptilnije: određene misli lakše vam padaju na pamet, drugačije reagujete na situacije koje su vas ranije uznemiravale, a pojedine prilike koje ranije niste primećivali počinju da vam privlače pažnju.

To ne znači da se svet magično promenio.

Promenio se način na koji ga posmatrate – a upravo to ponekad može biti prvi korak ka promeni ponašanja.

Male promene mogu početi od jedne rečenice

Ideja o 100 ponavljanja zato može da posluži kao jednostavan ritual usmeravanja pažnje. Ne treba je posmatrati kao čarobnu formulu koja će promeniti događaje oko nas, već kao način da svakog dana zastanemo, razmislimo o onome što želimo i podsetimo sebe na ponašanje koje želimo da razvijamo.

Jer, koliko god neka misao bila snažna, ona sama ne može uraditi posao umesto nas.

Rečenica može biti početak.

Ponavljanje može pomoći da je zapamtimo.

Ali tek kada se ona pretvori u drugačije odluke i postupke, može početi da menja naš svakodnevni život.