Nekada davno živela je devojčica koja je imala lošu narav.
Njena majka joj je dala kesu punu eksera i rekla joj da svaki put kad ne može da iskontroliše svoje ponašanje zakuca jedan ekser na zid. Prvi dan je morala da zakuca čak 37 eksera! Tokom sledećih nekoliko nedelja, kako je učila da se iskontroliše, broj zakucanih eksera smanjivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lakše da obuzda ljutnju nego zakuca ekser na tvrd zid.
Napokon, stigao je dan kada se devojčica nije iznervirala nijedan jedini put! Rekla je to majci i ona joj je savetovala da svakog mirnog dana izvuče jedan ekser. Stigao je dan kada je devojčica rekla majci da više nema nijednog eksera na zidu!
Majka je uzela ćerku za ruku, odvela je do zida i rekla joj: „Dobro si učinila, ćerko, ali pogledaj rupe koje su ostale na zidu. Zid više nikada neće izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji, povrediš ga. Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: „Žao mi je“, rana je ipak još uvek tu.
Povrediti nekoga rečima je ponekad gore nego fizički. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih čuvati. Oni te nasmeju kada si tužna, ohrabruju kada treba da uspeš nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti srce“.
Poučna priča o četiri sveće: Koju ste vi ugasili?
