Mileva Marić i Nikola Tesla nikada se nisu sreli, a njihovi životi su bili isprepletani na neverovatan način: Svi članovi porodice Marić skončali su tragično

O životu Mileve Marić sa Albertom Ajnštajnom mnogo toga se zna, a posebno intrigiraju njegova stroga pravila koja je imao za svoju suprugu.

Otac Miloš Marić

Rođen je 1846, a umro je1922. Završio je podoficirsku školu, nakon koje je stupio u vojnu službu, gde ostaje preko 13 godina, sve do ukidanja Vojne granice. Odlično je vladao nemačkim jezikom i matematikom, a Mileva je ove talente nasledila od njega. Krajem 1877. dobio je mesto pisara u sudu u Rumi, gde su živeli oko 14 godina, a Mileva je tu završila Osnovnu četvorogodišnju školu.

Otac se venčao sa Marijom Ružić iz Titela, ćerkom prilično imućnog domaćina, pa je uz nevestu dobio i veliki miraz.

Majka Marija

Rođena 1846. a umrla 1935. godina, preko deset godina nakon svog supruga doživela je duboku starost.

Milevini roditelji su povremeno finansijski pomagali Alberta i Milevu. Primera radi: od dobijenog novca, mladi supružnici su kupili dve sofe, dve stolice i sto na razvlačenje. O tome postoji beleška trgovca nameštaja iz Berna od 24. septembra 1908.

Milevina sestra Zorka

Zorku (1883-1938) do danas prate brojne neproverene glasine i neistine. Bila je obrazovana žena, školovala se u Rumi, Novom Sadu, Pragu, Cirihu… Tečno je govorila mađarski i nemački jezik, svirala je klavir i bila najmuzikalnija od svih Marića. Nije se udavala. Od 1906. aktivno je učestvovala u ženskom pokretu u Novom Sadu – u Dobrotvornoj zadruzi „Srpkinja Novosatkinja“.

Mileva je bila jako bliska sa sestrom i bratom, koji su često posećivali nju i Alberta. Posle razvoda, Milevi je u goste došla Zorka kako bi joj pomagala oko dece. Zorka je bila jako vezana za sestru, pa kada je njen brak sa Albertom zapao u krizu i kada se Mileva sa dva sina preselila u Cirih, Zorka dolazi u julu 1917. da joj pomogne. Tada Albert nudi Zorki pomoć oko dozvole da uđe u Švajcarsku. On piše svom prijatelju krajem maja 1917: „Moja svastika je krajnje pouzdana i veoma vezana za Micu i decu.“

Nešto ranije, još dok su bili u braku, Albert je prisustvovao Solvej kongresu (od 30.10. do 3.11.1911.), a Mileva je ostala u Pragu sa decom i sestrom Zorkom koja je došla u posetu da upozna grad i prisustvuje predavanjima na Univerzitetu. Albert se čak dva puta, za tako kratko vreme, javio Milevi, pozdravljajući i njenu sestru. „Dragoj ženici… mnogo poljubaca za tebe i dečake, uz pozdrave Tetki.“

Njihov otac Miloš Marić je bio veoma imućan čovek i dosta novca je odvajao za školovanje dece. Kada je Zorka stigla u Švajcarsku (1917), prijavila se kao vanredni student biologije na Univerzitetu u Cirihu.

Mnogo godina kasnije, kumovi Gajin iz Novog Sada su brinuli i pazili na Milevinu majku; a potom (nekoliko godina) i na Zorku, jer se ona propila. Pila je vino, isključivo u svom stanu, a tri godine nakon majke i ona se preselila u večnost.

Kumovi Sidonija i Đoka Gajin bili su Milevi velika podrška, sa njima se često dopisivala, a ta pisma su objavljena u knjizi "Dragi moji kumovi".

Brat Miloš

Miloš Marić (1885-1944) bio je priznati naučnik, postavio je temelje u oblasti medicine koja se danas zove kloniranje, a dobar deo života proveo je u SSSR-u, gde je i sahranjen.

Tokom posete Bernu (1904/1905), iz prve ruke je video kako teče Milevin i Albertov život i zajednički naučni rad. Ta svoja zapažanja detaljno je preneo porodici, rođacima i prijateljima.

Miloš je diplomirao medicinu na univerzitetu Kluž (Rumunija). Tu se oženio 1913. sa bogatom Martom koja je imala francusko poreklo, a njen otac ogroman kapital baš u Francuskoj. Potomaka sa Martom nije imao, a brak je trajao do početka Prvog svetskog rata.

Po izbijanju rata, mobilisan je u austrougarsku vojsku kao bataljonski lekar. Najpre je dospeo na južni front, ali je ubrzo prekomandovan na front protiv Rusije. Za vreme povlačenja, pao je u zarobljeništvo. Čim su saznali da je lekar, Rusi ga šalju u vojnu bolnicu.

U SSSR-u se oženio drugi put sa Marijom Vasiljevnom Karpovom, koja je bila profesor matematike na Univerzitetu i sa njom usvojio troje male dece. U to doba u SSSR-u se gladovalo. I Miloš i Marija su često bili praznog stomaka jer su hranu ostavljali (prvo) deci, pa ovaj njihov plemeniti gest možemo okarakterisati kao – podvižnički.

Miloš je bio profesor anatomije i histologije na Saratovskom državnom univerzitetu. Vrlo brzo je postao uvaženi naučnik u sovjetskoj Rusiji, gde objavljuje brojne naučne članke i monografije. Postoje podaci i da je bio u timu koji je učestvovao u pripremi balsamovanja tela Vladimira Iljiča Lenjina. I danas postoji Miloševa spomen-soba na Medicinskom fakultetu u Saratovu (Rusija), a pod njegovim imenom je ustanovljena nagrada za najbolje studente iz anatomije.

Stric Radovan Marić

Radovan Marić (1852-1907), pod komandom barona Stjepana Jovanovića, učestvuje u ustanku protiv osmanlijske vlasti, koji se ubrzo proširio na celu Bosnu i Hercegovinu. Kod Nevesinja je bio ranjen.

Završio je Srednju vojnu školu na nemačkom u Titelu, baš kao i Milevin otac Miloš. Radovan i Miloš bili su braća od strica, a njihovi očevi Toma i Kuzman rođena braća. Milevin stric je rođen u Kaću, u istoj kući u kojoj je rođen i njen otac Miloš.

Radovan završava i nižu vojnu školu u Temišvaru i sa 24 godine postaje major. Školovanje je uspešno nastavio u Višoj školi kod Bečkog Novog Mesta. On je bio visoko odlikovan austrijski oficir, a plemićku titulu dobio je od cara Franca Jozefa; bio je nosilac i Takovskog krsta III reda koji mu je dodelio kralj Milan Obrenović. Učestvovao je u stvaranju Kraljevine Srbije, a kada je kralj Milan Obrenović preminuo, Radovan je bio na njegovoj sahrani.

Posle majskog prevrata, kada je ubijen Aleksandar Obrenović, Radovan dolazi u Kać i sa rođacima i meštanima diskutuje o prilikama u Srbiji, upozorava i predviđa da će doći do velikog rata. Oženio se Nemicom koju je upoznao u Češkim Buđevicama i sa njom dobio tri sina i ćerku.

Teslin ujak-pukovnik Paja Mandić živeo je u Mađarskoj i pomogao je Tesli da dobije posao u Budimpešti. Izvesno vreme Milevin stric Radovan bio je na službi u Budimpešti i tu je svakog januara slavio Svetog Stefana, slavu Marićevih, i pozivao kolege-oficire na večeru. Među gostima je uvek bio i Teslin ujak; dok se Mileva i Tesla nikada nisu upoznali.