Srbija se oduvek mogla pohvaliti odvažnim, pametnim i spodobnim ženama koje su menjale svakodevicu na našim prostorina, a među brojnim damama, najviše su se izdvojile - Mileva Marić, Isidora Sekulić, a u 21. veku Mara Čabrić.
Upoznajte jedne od najpametnijih Srpkinja svih vremena!
1. Mileva Marić Ajnštajn (1875–1948)
- Fizičarka i matematičarka
Detinjstvo i obrazovanje
Rođena u Titelu, odrasla u bogatoj vojvođanskoj porodici u Novom Sadu i Rumi. Bila je jedno od retkih devojčica koje su u 19. veku imale pristup visokom obrazovanju. Upisala je švajcarski politehnikum u Cirihu, gde je upoznala Alberta Ajnštajna. Bila je prva žena u tom institutu na smeru fizike i matematike.
Ljubavni život i brak sa Ajnštajnom
Mileva se zaljubila u Ajnštajna kao studentkinja. Imali su vanbračnu ćerku Lizerl, za koju se veruje da je ili data na usvajanje ili umrla mlada. Venčali su se 1903. godine i imali još dva sina. Iako je radila rame uz rame sa Albertom, mnogi veruju da je značajno doprinela formulaciji teorije relativnosti. Njihov brak je bio komplikovan, prepun tenzija, a razveli su se 1919.
Odnos sa ćerkom
Lizerl je rođena u Srbiji (najverovatnije u Novom Sadu ili okolini, gde je Mileva boravila kod svojih roditelja).
Pošto nisu bili venčani, dete je rođeno u tajnosti, što je tada za jednu visokoobrazovanu ženu bilo ozbiljno društveno opasno. Albert Ajnštajn nikada nije video ćerku. Postoje samo dva pisma između Mileve i Alberta u kojima se pominje Lizerl.
Nije sigurno šta se s njom desilo:
Verzija 1: Data je na usvajanje u Srbiji, najverovatnije nekom rođaku ili porodici bez dece.
Verzija 2 (tragičnija): Umrla je vrlo rano (od šarlaha ili slične bolesti), što je pretpostavka bazirana na prestanku njenog pominjanja u kasnijoj prepisci.
Imati dete van brakau to vreme, posebno za ženu iz ugledne srpske porodice i obrazovnog sloja, smatralo se sramotom. Godinama se nije znalo da je dete postojalo. Otkriveno je tek 1990-ih, kada su pronađena Ajnštajnova pisma u arhivi. Postoje tvrdnje da je Mileva žrtvovala sve – i naučni status i ličnu sreću – da bi zaštitila sebe, dete i Alberta.
Sudbina Lizerl ostaje tajna i rana u biografiji Mileve Marić. Iako su Milevine naučne sposobnosti bile izuzetne, njen lični život bio je obeležen tragedijom i tišinom. Skandal s Lizerl je pre svega skandal epohe – doba koje nije imalo razumevanja za ženu naučnicu, majku, partnerku, i iznad svega – čoveka.
Dostignuća i priznanja
Iako nije zvanično priznata za naučni rad, Mileva je i danas predmet rasprava u naučnim krugovima kao moguća saučesnica u formulaciji Ajnštajnovih teorija. Bila je primer žrtve rodne neravnopravnosti u nauci.
2. Isidora Sekulić (1877–1958)
- Književnica, esejistkinja, poliglotkinja
Gordog i prekog pogleda, mudra, stamena i hrabra, a zapravo osetljiva, krhka i nežna, tako bi se mogla opisati Isidora Sekulić, književnica, publicista, likovna kritičarka, esejista i prva članica Srpske akademije nauke i umetnosti.
Detinjstvo i obrazovanje
Rođena u Mošorinu, odrasla u Pančevu i Somboru. Završila je Višu žensku školu, a potom studirala prirodne nauke i filozofiju u Budimpešti, Berlinu i Parizu. Govorila je više jezika i bila poznata po izuzetno širokoj obrazovanosti.
Privatni i ljubavni život
Rana smrt svih njenih članova porodice promeniće joj život. Zbog krhkog zdravlja još više će se osamiti.
„Povučena sam i živim među knjigama", umela je da kaže.
Udavala se jednom, u Norveškoj, ali joj je suprug ubrzo preminuo.
Poslednja adresa na kojoj je boravila jeste prizemna kućica sa malom baštom, i „dvorišnim zvonom uvijenom u krpu" na Topčiderskom brdu u Beogradu.
„U njenoj kućici sve je bilo sređeno do perfekcije", kaže Laura Barna.
Najznačajnija dela
Poznata po knjizi „Pisma iz Norveške“ i zbirci eseja „Zapisi“. Bila je prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njena proza se odlikuje intelektualnim stilom, filozofskim promišljanjima i društvenim komentarima.
Nije bila deo skandala, ali se njen asketski život i nezavisnost nisu uklapali u tadašnje patrijarhalne norme.
Mara Čabrić
- matematičar i vrhunski stručnjak za informacione tehnologije
Začetnica je informatike u Jugoslaviji. Član je Mense, sa koeficijentom inteligencije (IQ) većim od 156. Naučila je nekoliko hiljada ljudi da koriste kompjuter.
Kao ćerka Miše Levija, diplomate i delegata u Ujedinjenim nacijama koji otvara prvu ambasadu Jugoslavije u Japanu, upoznaje rano različite kulture i običaje. Od majke Švajcarkinje, od ranog detinjstva uči se redu i radu što prenosi na sve aktivnosti u svom životu.
Kao jedan od prvih programera, u Jugoslaviji je pokrenula brojne promene. Dama ispred svog vremena, sada na pragu devete decenije i dalje sve ostavlja bez daha! Vesla, trči, prliva, skija, kliza i u svom telu se fenomenalno oseća. Govori nekoliko jezika i uči novi, a pomno prati i šta se dešava u svetu kompjutera.
- Jutro započinjem tako što se istuširam hladnom vodom. Svakog dana imam neku fizičku aktivnost. I meni se dešava da me mrzi da se pomerim sa stolice nekada, a li znam sebi da kačem: "Hop!". Neverovatno sam disciplinovana i ne osećam da sam fizički ostarila! Moja ishrana se zasniva na presom voću i povrću, ribi i kozjim mlečnim proizvodima.
Nedavno se vratila i muzici, a uči i španski jezik.
- Svakoga dana prođem španski jezi i ponovo sam počela da sviram. Davno sam završila neku muzičku školu o svirala klavir, sada sam sebi kupila klavijature - rekla je Mara u jednoj emisiji.
Obrazovanje i karijera
Kao programer se zaposilila 1968. godine, odmah posle diplomiranja.
- Kada sam izabrala da studiram matematiku nisam razmišljala o svom budućem zanimanju. Ona mi je tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja bila laka i zabavna, pa je to bio moj motiv za izbor fakulteta. O kompjuterima tada nisam znala skoro ništa - rekla je Mara za "Novosti".
Izbor smera za programiranje i računske mašine bio je po savetu moje majke, koja je, takođe, bila odličan matematičar i veoma dobro informisana.
- Sve je bilo novo, brzo se razvijalo i menjalo, moralo je stalno da se uči. Pošto sam bila među prvima koji su se u Beogradu bavili ovim poslom, nisam imala mnogo koga da pitam za savet kada se pojavi neki problem. Svi smo bili početnici. Da bih naučila ono što treba pohađala sam mnoge kurseve i radionice u Francuskoj, Engleskoj i Americi. Kao stipendista francuske vlade bila sam na specijalizaciji na postdiplomskim studijama u Francuskoj. Posle toga sam ja mogla drugima da pomognem i da ih podučavam - kaže ova diplomirana matematičarka za "Novosti".
Radni vek provela je na Institutu za vodoprivredu "Jaroslav Černi". Bavila se programiranjem u oblasti vodoprivrednog inženjerstva, najviše u oblasti hidrologije.
IQ viši od 156
Ova nesvakidašnja žena pretpostavljala je da ima visok nivo inteligencije, ali je otišla na testiranje u Mensu iz radoznalosti tek u šezdesetoj godini.
- Uvek sam znala da mi mozak dobro radi, mada nisam očekivala da mi je IQ baš iznad 156. Nisam sigurna da je to stvar sa kojom se čovek rodi. U životu sam učila klasične i druge jezike, studirala matematiku, bavila se programiranjem. Sigurna sam da je to sve doprinelo da se moja inteligencija razvije do ovog stepena.
Prema njenim rečima, najznačajniji program koji je napisala bio je za optimalno upravljanje hidroelektranom "Đerdap".
- Ipak, najponosnija sam na neke programe koje sam napravila za sebe, a za koje je trebalo dobro napregnuti mozak. Na primer, "Fortran" program koji simulira rekurziju i rešava igru Hanojskih kula. Ili program koji na običnom polteru crta sliku neravne površine na osnovu x-y-z koordinata. Danas imate koliko hoćete aplikacija koje će vam to uraditi ako samo kažete "klik".
Obožava sport
Osim toga što je ostvarila blistavu profesionalnu karijeru, Mara ističe da je neko ko obožava sport, pa u osmoj deceniji života i dalje trči, skija, kliza, pliva, vozi rolere, a bavila se i tenisom.
Kako ju je veslanje u skifu oduvek privlačilo, oprobala se u njemu u šezdesetoj godini i od tada je to postala njena omiljena disciplina u kojoj je osvojila preko 50 medalja. Više od 10 godina je prvakinja Srbije u veteranskoj kategoriji, a naglašava da nema konkurenciju, jer ne postoji više niko u našoj zemlji ko se u tim godinama bavi veslanjem.
- Uživam u svim sportovima kojim se bavim. Nikada nisam bila po prirodi takmičar, mada sam se takmičila i u umetničkom klizanju i tenisu. Eto, pružila mi se prilika da naučim da veslam, pa sam to i učinila. Voda je moj element, a veslanje je divan sport. Zar je važno koliko imam godina? Važno je šta hoću i mogu. Diskriminacija starijih osoba ume da bude vrlo nepravedna - zaključuje Mara, koja priča tečno 6 jezika.
Potomak Čučuk Stane
Sumirajući sve što je postigla u životu, Mara smatra da joj je najveći uzor bila njena majka, koja je bila veoma pametna, borbena i obrazovana žena, inače direktan potomak Čučuk Stane. A najponosnija je na to što je pored svih ostvarenih rezultata ostala dosledna sebi.
- Kada sve saberem, mislim da je moj najveći uspeh što sam ostala potpuno svoja, što mirno spavam i nikada nisam morala da lažem.
Bila je jednom udara i ima sina koji sa porodicom živi u inostranstvu.
