Istina o pravom Džeku sa Titanika srušiće vam sve iluzije: Njegovo telo je obeleženo brojem 227, a ovde počiva
Mnogi i danas veruju da je Džek Doson, nezaboravni junak iz filma „Titanik“, zapravo bio zasnovan na stvarnoj osobi koja je putovala tim brodom. Ovu zabludu dodatno je podgrejao jedan nadgrobni spomenik u Halifaksu, na kojem stoji ime „J. Dawson“, a koji je nakon popularnosti filma postao prava atrakcija za fanove širom sveta.
Kada je film Džejmsa Kamerona 1997. godine postao globalni fenomen, brojni obožavaoci počeli su da posećuju groblje u Kanadi, uvereni da su pronašli poslednje počivalište „pravog“ Džeka Dosona. Ipak, iza tog imena ne krije se romantični junak sa velikog platna, već Džozef Doson – član posade Titanika, koji nije imao veze sa filmskom pričom niti sa likom koji je proslavio Leonardo Dikaprio.
Uprkos tome, grob sa natpisom „J. Dawson“ vremenom je prerastao u simbol jedne od najpoznatijih filmskih ljubavnih priča, pa su posetioci tu ostavljali cveće, poruke i suvenire, verujući da odaju počast legendarnom liku.
Ko je zapravo bio Džozef Doson?
Stvarna osoba iza natpisa „J. Dawson“ zvala se Džozef Doson. Prema dostupnim podacima sa spiska posade, imao je 23 godine, rođen je u Dablinu i na Titaniku je radio kao trimer, odnosno član mašinskog odeljenja zadužen za rad sa ugljem. Na zvaničnom spisku posade vodi se kao „Joseph Dawson, Trimmer, Lost“, uz podatke da je bio rodom iz Dablina i da je bio prijavljen u Sautemptonu.
Posao trimera bio je jedan od najtežih na brodu. Ti ljudi radili su uz ugalj i kotlove, duboko ispod paluba koje su putnici poznavali. Njihov zadatak bio je da premeštaju ugalj i održavaju dotok goriva ka pećima, kako bi brod nesmetano plovio. To je bio fizički iscrpljujuć, prljav i gotovo nevidljiv posao, ali bez njih Titanik ne bi mogao da funkcioniše. Upravo zato priča o Džozefu Dosonu nosi posebnu težinu: on nije bio lice glamura Titanika, već deo njegove radne kičme.
Telo broj 227
Posle potonuća Titanika, tela stradalih izvlačena su iz ledenog Atlantika i prebacivana u Halifaks. U arhivi Nove Škotske Džozef Doson vodi se kao telo broj 227. Na tom zapisu navodi se da je ranije bio neidentifikovan, da je pripadao muškarcu iz brodske posade, kao i da je sahranjen na groblju Ferju Loun u Halifaksu. Upravo je broj 227 ostao uklesan i na njegovom spomeniku, zbog čega je njegov grob danas jedan od najprepoznatljivijih među žrtvama Titanika.
Gde je sahranjen Džozef Doson?
Džozef Doson počiva na groblju Fairview Lawn Cemetery u Halifaksu, jednom od najpoznatijih mesta vezanih za tragediju Titanika. To groblje danas je zvanično poznato i po tome što se na njemu nalaze „Titanic Graves“, a u njemu je sahranjen 121 stradali iz brodoloma, više nego na bilo kom drugom groblju na svetu. Upravo zato je grob „J. Dawson“ vremenom postao jedno od najposećenijih mesta među svim titanikovim spomen-obeležjima.
Da li je Džejms Kameron uzeo ime po njemu?
Najveća misterija za mnoge fanove godinama je bila da li je Džejms Kameron svesno pozajmio ime sa pravog nadgrobnog spomenika. Prema podacima koji se navode u izvorima o filmu i samom groblju, lik Džeka Dosona bio je fikcija, a podudarnost sa grobom „J. Dawson“ bila je slučajnost. Drugim rečima, stvarni Džozef Doson nije bio istorijska inspiracija za Dikaprijevog junaka, iako je upravo zbog te neverovatne podudarnosti njegovo ime posle filma postalo poznato širom sveta.
Kako je jedan skromni član posade postao svetski poznat
Ironija čitave priče jeste u tome što Džozef Doson tokom života nije bio poznata ličnost, niti pripadnik elite koja je putovala Titanikom. Bio je jedan od mnogih radnika čiji je posao bio skriven od očiju putnika i glamura broda. Ipak, decenijama kasnije, zahvaljujući jednom slovu na nadgrobnom spomeniku i najvećem brodolomskom filmu u istoriji, njegovo ime postalo je jedno od najprepoznatljivijih na groblju u Halifaksu.
Prava priča o „Džeku sa Titanika“ zato nije ljubavna legenda sa filmskog platna, već priča o Džozefu Dosonu, mladom čoveku iz Dablina koji je radio najteže poslove na jednom od najčuvenijih brodova u istoriji i izgubio život u noći kada je Titanik potonuo. Njegov grob u Halifaksu i dalje privlači pažnju, ali ne zato što potvrđuje filmsku priču, već zato što iza dva slova i jednog prezimena stoji stvaran čovek, stvaran radnički život i stvarna tragedija.
Stil / Kurir
