U ranim jutarnjim satima 15. aprila 1912. na obali Njufaundlenda u severnom Atlantiku, nakon što je udario u ogromnu santu leda, potonuo je čuveni "Titanik". Od 2.224 putnika i članova posade, više od 1.500 je poginulo. Među njima su bili Ida i Isidor Štraus, vlasnici robne kuće "Mejsi's", koji se pojavljuju i u filmu "Titanik" Džejmsa Kameruna kao par koji zagrljen na krevetu čeka da brod potone. Ta dirljiva scena slama srca: stariji muškarac i žena u čvrstom zagrljaju leže na krevetu gledajući kako ledena voda okeana prodire u njihovu kabinu. On stiska njenu ruku i ljubi je u obraz. I tako čekaju svoju sudbinu...
Kameron je iskoristio svoju umetničku slobodu i zamislio da par svoj kraj dočeka zagrljen na krevetu, ali u stvarnosti nije bilo tako.
"AKO TI NEĆEŠ U ČAMAC, NEĆU NI JA"
Kad je postalo jasno da će "Titanik" potonuti, Ida i Isidor poslušali su kapetanovu naredbu, obukli prsluke za spasavanje i otrčali na palubu gde je brodska posada spuštala čamce u more i slala žene, decu i putnike prve klase da se ukrcaju. Supružnici Štraus bili su među najbogatijim putnicima na "Titaniku" i za njih je bio osiguran čamac. Idi je rečeno da uđe u njega, što je i uradila. Ali kad je njen suprug trebalo da se ukrca, odmahnuo je glavom.
- Neću ući u čamac dok ne vidim da su svaka žena i svako dete dobili priliku da se spasu - rekao je Isidor. Kapetan mu je odgovorio:
- Gospodine, mi znamo ko ste i naravno da ćete dobiti mesto u čamcu.
Ali Isidor je ostao na palubi. Ida je onda ustala iz čamca, vratila se na brod, okrenula se prema mužu i rekla mu:
- Živimo zajedno 40 godina i imamo šestoro dece. Ako ti nećeš u čamac, neću ni ja! Zatim je skinula svoju bundu i dala je svojoj služavki.
- Neće mi više trebati. Uzmi ovaj kaput da te greje dok ne dođu spasioci - obratila joj se Ida poslednji put. Isidor je zagrlio svoju ženu i držao je tako sve dok nije naišao veliki talas i oboje ih povukao u okean.
MALO IZMENJENE SCENE
O smrti vlasnika robne kuće "Mejsi's" dosta se pisalo. Njihova ljubav i žrtva prepričavale su se decenijama, pa su tako dospeli i u ovaj legendarni film snimljen 1997. godine. Postoji čak i izbrisana scena iz "Titanika" u kojoj Isidor pokušava da nagovori Idu da se ukrca u čamac bez njega. Ona mu je odgovorila:
- Gde god ti ideš, idem i ja. Ne svađaj se sa mnom, Isidore, znaš da to ne donosi ništa dobro.
Ni ova scena, kao ni scena u krevetu, ne odgovara potpuno istini, ali Kameron je od praunuka supružnika Štraus dobio dozvolu da poslednje trenutke života njegovih bake i deke interpretira na svoj način.
IDINO TELO NIKAD NIJE PRONAĐENO
Isidor Štraus rodio se u nemačkom gradu Oterbergu 1845. godine i sredinom 50-ih godina 19. veka s porodicom je emigrirao u Džordžiju, u SAD. Kasnije su došli u Njujork, gde je upoznao Idu. Ona je imala 22, a on 26 godina. Verili su se, a svoju ljubav su pokazivali i u javnosti, što za to vreme nije bilo prihvatljivo. Često se moglo videti kako se ljube, grle i drže za ruke, što je za ljude njihovog statusa bilo nezamislivo. Takvo ponašanje nastavilo se i kasnije.
Isidor je s vremenom postao vlasnik robne kuće "Mejsi's", a kad je zbog posla išao na prekookeanska putovanja, svaki dan je pisao svojoj voljenoj.
Godine 1912. par je proveo neke vreme na odmoru u blizini Francuske rivijere. Povratak kući planirali su na brodu "Olimpik", sestrinskom brodu "Titanika", ali kad je taj put odgođen, odlučili su da se kući vrate "Titanikom". Odseli su u luksuznom apartmanu koji se sastojao od tri kabine. Tog kobnog 14. aprila uživali su u večeri nakon koje su prošetali palubom i povukli se u svoju sobu. Malo pre ponoći "Titanik" je udario u ledeni breg i potonuo...
