Trenutak kada je Dragana Vasić iz Sijekovca kod Broda poljubila časni krst i tako se zahvalila svetom Vasiliju Ostroškom, što je preživela pad sa litice kod manastira Ostrog, trenutak je koji svi nazivaju čudom.
Pukom srećom, preživela je gotovo smrtonosan pad sa kamene litice od gotovo stotinu metara. Nije bila reč o sreći, preživela je, kaže zahvaljujući Bogu i Svetom Vasiliju. Bez težih povreda, ali sa ranama i ogrebotinama, ispričala je da je prenoćila u manastiru, a sutradan prisustvovala molitvi i poklonila se moštima svetog Vasilija Ostroškog. Kada je već bilo vreme povratka kući, u jednom momentu okliznula se i pala niz provaliju.
Putovanje koje je počelo u Tumanu
Putovanje koje je počelo u Tumanu
– Pre nego što sam posetila Ostrog, bila sam u manastiru Tumane. Nakon tog putovanja, želela sam da odem i do manastira Ostrog. Prenoćila sam u manastiru 16. jula, a sutradan prisustvovala molitvi i poklonila se moštima Svetog Vasilija Ostroškog.
Pre povratka kući, napravili smo pauzu ispred autobusa. Sela sam sa jednom devojkom, a pored nas je bila litica. Rekli su mi da se ne približavam i ja sam rekla da neću. U jednom momentu devojka je ustala i rekla da ide. Krenula sam i ja da ustanem i tada sam samo čula njen vrisak, jer je ona videla šta će biti. Kako sam ustala, noga mi se okliznula i to me je povuklo dole.
Pad u provaliju i trenutak koji ne može da objasni
Udarala sam glavom o stene oštre kao noževi. Kotrljajući se niz liticu, u jednom trenutku, kao da me je nešto samo spustilo na zemlju. Ta litica je toliko strma, ali kad sam padala, kao da me nešto zaustavilo na zemlju i pružilo ruku prema drvetu za koje sam se pridržala.
Kako sam se zaustavila, to mi nije jasno. Tu sam ugledala i veliki štap koji sam uzela, zabijala u zemlju i tako se vukla gore. Prijatelji su me odozgo dozivali da se ne bih onesvestila. Bila sam sva krvava, ali videla sam samo da me noga boli pa sam se vukla prema gore. Ne znam odakle mi snaga tada. Ma dao ju je Bog, dao Sveti Vasilije, kaže Dragana Vasić.
Spasavanje koje je trajalo satima
Iako povređena, Dragana je svesna dočekala spasioce kojima je trebalo oko dva sata da uspeju da dođu do nje. U tom periodu borila se da ostane pri svesti i da se izvuče iz nepristupačnog terena.
Inače, sudbina i život nisu joj donosili lake trenutke. Još kao petogodišnja devojčica, 1992. godine, igrajući se, stradala je od mine. Od tada je bila vezana za invalidska kolica, ali je zahvaljujući majci, vežbama i molitvama kako-tako prohodala. Sigurna je da je niko drugi nego Sveti Vasilije spasio od sigurne smrti.
– Samo su me dragi Bog i Sveti Vasilije spasili, čim stanem ponovo na svoje noge, ja ponovo njemu odoh. Meni ako će se nešto desiti, desiće mi se i u mojoj kući, ne samo tamo. Ali Sveti Vasilije je uz mene, meni se ništa neće dogoditi.
Lekarski nalazi i neverica
Lekari su čak tri puta radili rendgenske snimke i ultrazvuk kako bi se uverili da Dragana nema prelome. I pored ozbiljnosti pada i visine sa koje je pala, medicinski nalazi nisu pokazivali teže povrede.
Čudo, kažu svi. Njoj ipak nije čudno.
Znakovi koje je videla kao poruku
Kada je prvi put pozvala porodicu iz Podgorice, na njenu kuću je, priča, sletelo jato belih galebova.
– Kada sam pozvala porodicu prvi put iz Podgorice, na našu kuću sletelo je jato belih galebova. Otkud galebovi u Brodu?! Bili su tu sve vreme dok su oni pričali sa mnom, a to isto su doživeli i prijatelji sa kojima sam razgovarala. To nisu galebovi, to su anđeli, najavljuju da ću ja doći, živa i zdrava.
Verovanje koje ostaje kao završna poruka
Predanje kaže da Sveti Vasilije svakog dana hoda među nama. A ljudi koji su ikada spavali pod okriljem ove svete građevine svedoče da je to bila najmirnija noć koju su prespavali. I Dragana je, po sopstvenom uverenju, još jedno živo svedočanstvo tog mira i čuda koje pripisuje Svetom Vasiliju.
