Raša Popov je svoju Radojku upoznao na filmski način, a nakon njene smrti svaki dan je radio jednu stvar: Njegove reči na samrti slamaju srce

Raša Popov je sa svojom Radojkom živeo preko pedeset godina, a posle nje još samo pet. Koliko ju je voleo i koliko su bili vezani svedoči i reakcija Raše Popova iz jedne emisije.

“Eto, kad me pitate kako sam, da vam kažem”.

Obrisao je suze, odmahnuo rukom i dao sve od sebe da razgovor nastavi normalno, dostojanstveno i emotivno.

Reklo bi se da je to bila ljubav na prvi pogled. Oboje su bili studenti književnosti kada su se upoznali. Raša je pričao kako je za vreme predavanja pokušavao da uhvati pogled lepe i dostojanstvene studentkinje, i na kraju, kada je uspeo, za njega, sve do smrti nije postojala nijedna druga žena, sem Redojke Milojević Popov.

Pored ljubavi prema književnosti, Rada i Raša delili su i ljubav prema deci. Trudili su se da i svoju i tuđu decu izvedu na pravi put. Jedno drugom su bili velika podrška i pomoć. Rada je radila kao profesor, a njene priče o đacima Raši su često bile inspiracija.

Nakon Radojkine smrti, Raša je svaki put kada bi ulazio ili izlazio iz stana pomilovao njenu sliku, jer bi tako imao osećaj da su i dalje u kontaktu.

Sin Bojan je radio u Rusiji kao sveštenik i ovako je pričao o ocu pred kraj njegovog života:

"Pre nedelju dana mi je obećao da će ostati živ, dok ja ne stignem u Srbiju da se oprostimo. Znao je da ne mogu ranije da dođem. Ispunio je to obećanje," rekao je Bojan za Informer dodajući da je ocu očitao molitvu nakon ćega je on preminuo.

Godinama se borio sa dijabetesom i ta bolest je znala da mu "zamuti um" pričala je njegova ćerka, kao i da je poslednje dane dočekao "u magli".

A ored toga što je bio poznad kao dečiji pesnik, imao je i dirljive pesme "za odrasle", jedna od njih bila je i pesma "Moja duša":

Moja duša je staro vino bez pretakanja

komad bajatog hleba gutanog bez žvakanja

Moja duša je svoj sopstveni vrag krvopija
Sama sobom narcisoidno se opija

Moja je duša mešina stara na šinama
Komad hleba na milost crnim ptičurinama

Ona ni ne sluti sve tajne smišljene grožnje
Po međunarodnom domaćem redu vožnje

Ponekad ne znam da li duša ta je i moja
Da li jeste numerisana il’ je bez broja

Samerljivo li je šta daje a šta uzima
Nit’ znam koliki prostor ona zauzima

Može li je ikoji silnik srpkom popiti
I kakvim će se bunilom on opiti.