Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica ( devojka koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse".
Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.
Zašto se ne farbaju jaja na Veliki petak?
Višnja Kostić, profesorka srpskog jezika po struci, postala je veoma omiljena popadija u našem narodu. Naime, na svojim društvenim mrežama razbija brojne predrasude o našoj veri i običajima, otkrivajući mnošto novih stvari. Udata je za sveštenika Milana i živi u selu Gračac kod Vrnjačke Banje, a majka je četvoro dece koji se izuzetno raduju uskršnjim praznicima. Vaskrs proslavljamo u nedelju, a gotove sve domaćice se spremaju za farbanje jaja, jedan od najlepših običaja.
Farba jaja na Veliki četvrtak i na Veliku subotu
Međutim, popadija objašnjava zašto nikako to ne radi na Veliki petak, konačno razrešivši veliku dilemu u narodu.
– Ja farbam jaja delimično na Veliki četvrtak, jer farbam veću količinu za crkvu, i na Veliku subotu. Generalno je u našem narodu tradicija da se jaja farbaju na Veliki petak, ali ja sam od svoje svekrve, koja je takođe popadija, naučila da u Žiči monahinje farbaju na Veliku subotu jer se na Veliki petak prosto ništa ne radi. To je najtužniji praznik, sećamo se Isusovog stradanja, ali mi hrišćani danas znamo da je Hristos vaskrsao. Mi ga obeležavamo, ali se radujemo onome što posle tog praznika dolazi i na tome mora da bude akcenat – istakla je Višnja Kostić.
Veliki petak je najtužniji dan u godini prema hrišćanstvu
Veliki petak (grč. Μεγάλη Παρασκευή), ili Strasni petak, hrišćanski je praznik, koji je prema hrišćanskoj religiji obeležen stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.
Tog dana, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: "Raspni Ga!"; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade"; umiranja, uklanjanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob; postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo.
Za Veliki petak treba izbegavati svaku fizičku aktivnost, slavlje i poroke.
