U 18:35 po istočnoameričkom letnjem vremenu (00:35 po srednjoevropskom letnjem vremenu), misija Artemis II uspešno je poletela iz Svemirskog centra Kenedi na Kejp Kanaveralu, označivši prvi put da su se ljudi uputili ka Mesecu još od misije Apolo 17 iz 1972. godine.
Posada je "bezbedna, sigurna i odlično raspoložena", izjavio je administrator NASA-e Džared Ajzakman na konferenciji za novinare održanoj u sredu uveče nakon lansiranja.
Letelica se trenutno nalazi u visokoj Zemljinoj orbiti, gde će tokom narednog dana obavljati provere sistema. Sledeći ključni korak misije uslediće u četvrtak uveče, kada će ICPS (prelazni kriogeni pogonski stepen) upaliti svoj motor kako bi potisnuo posadu iz Zemljine orbite i započeo putovanje ka Mesecu.
NASA je svoje astronaute misije Artemis II poslala u orbitu oko Meseca sa dugoročnim ciljem izgradnje stalnog naselja na lunarnoj površini. No, postavlja se pitanje: koji su najveći rizici za ljudsko telo u svemiru? Dr Irene Di Đulio sa Kraljevskog koledža u Londonu otkriva glavne pretnje sa kojima će se suočiti ovi pioniri, prenosi svemirski magazin Bi-Bi-Sija.
Zdravstveni izazovi tokom kratke, ali intenzivne misije
Budući da je Artemis II kratkotrajna misija, mnogi hronični rizici su smanjeni, ali nisu eliminisani. Astronauti će biti izloženi znatno višem nivou kosmičkog zračenja nego na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS).
Što se tiče gravitacije, najveći problem biće akutna adaptacija. Može se javiti svemirska bolest kretanja dok se organizam ne privikne, kao i naglo pomeranje telesnih tečnosti iz nogu ka glavi, što uzrokuje oticanje i nelagodu.
Takođe, očekuju se poremećaji sna zbog promene ciklusa svetlosti i tame, kao i mentalni stres usled izolacije u skučenom prostoru. Iako su misije Šatla (7–14 dana) pokazale da gubitak koštane mase i slabljenje mišića počinju vrlo rano, redovne vežbe tokom leta biće ključne za očuvanje fizičke spreme. Posada bi tako mogla da se vrati sa manjom koštanom masom i oslabljenim mišićima.
Ukoliko se vrate živi i bezbedni sa putovanja, zbog problema koji mogu napraviti štetu njihovom zdravlju, nije garantovano da će se vratiti kao isti zdravi ljudi koji su bili pre lansiranja.
Metode ublažavanja negativnih efekata u letelici Orion
NASA koristi nekoliko strategija za zaštitu posade. Sama letelica Orion (za ovu misiju nazvana "Integrity") poseduje štitove od zračenja.
Ostale metode uključuju:
- Trening i lekovi: Protiv bolesti kretanja
- Vežbe i hidratacija: Za upravljanje preraspodelom tečnosti u telu
- Strogi raspored: Kontrolisano osvetljenje i fiksna satnica za regulaciju sna
Najveći izazov je ograničen prostor u letelici, zbog čega su razvijeni posebni, manji uređaji za vežbanje koji se mogu lako skladištiti.
Rigorozna priprema i "Bobi i Pit" izazov
Selekcija astronauta uključuje složene psiho-fizičke provere. Za Artemis II, fokus je na novoj letelici i specifičnim protokolima koji se razlikuju od onih za nisku Zemljinu orbitu. Astronauti su prolazili kroz kardiovaskularne testove, snimanja gustine kostiju, provere vida, kao i parabolične letove koji simuliraju mikrogravitaciju.
Kao zanimljivost, posada je morala da prođe i fizički test pod nazivom "Bobi i Pit", koji podrazumeva 50 zgibova i 100 sklekova za manje od 10 minuta. Pored snage, procenjuje se i psihološka spremnost tima za rad pod ekstremnim stresom.
Hitne medicinske intervencije i autonomija posade
U dubokom svemiru brzi povratak na Zemlju nije moguć, zbog čega astronauti moraju biti obučeni za prvu pomoć, oživljavanje (CPR), saniranje rana i korišćenje medicinskih kompleta. Na Kraljevskom koledžu u Londonu istražuju se najefikasniji načini za izvođenje reanimacije u uslovima mikrogravitacije. Komunikacija sa medicinskim timovima na Zemlji biće otežana zbog kašnjenja signala, što je izazov koji na MSS gotovo ne postoji.
Život na površini Meseca: Prašina, zračenje i stabilnost
Dugoročni boravak na Mesecu donosi pet glavnih opasnosti: zračenje, izolaciju, udaljenost od Zemlje, gravitaciju i neprijateljsko okruženje.
- Zračenje: Bez magnetnog polja Zemlje, stanovnici Meseca bi bili izloženi kosmičkim zracima koji oštećuju organe i nervni sistem. Jedno od rešenja je izgradnja habitata u "lava cevima" (pećinama ispod površine).
- Lunarna prašina: Ova prašina je oštra i abrazivna. Može oštetiti pluća, kožu i oči, ali i samu opremu. Razvijaju se posebna odela koja bi smanjila ovaj rizik.
- Stabilnost kretanja: Gravitacija Meseca iznosi samo jednu šestinu Zemljine. Iskustva iz misija Apolo pokazala su da su astronauti često gubili ravnotežu i padali. Pritisak u svemirskim odelima dodatno otežava hodanje i manipulaciju predmetima.
Dugoročni uticaj na ljudski organizam
Život na Mesecu bi vremenom doveo do značajnih fizioloških promena. Smanjena gravitacija utiče na kardiovaskularnu funkciju, vid, pa čak i na način na koji mozak obrađuje orijentaciju u prostoru.
Bez stalnog medicinskog nadzora i specijalizovanih vežbi, rizik od povreda i opšteg slabljenja organizma je ogroman. Medicinska autonomija, sposobnost posade da sama dijagnostikuje i leči bolesti, biće temelj svake buduće lunarne kolonije.
