Kada je reč o ekološkom aktivizmu, Džulija Lorejn Hil, poznata i kao „Leptir“, ističe se kao simbol posvećenosti i hrabrosti.
Rođena 1974. godine, Hilin život se dramatično promenio nakon skoro fatalne saobraćajne nesreće 1996. godine. Tokom oporavka, zavetovala se da će posvetiti svoj život značajnom cilju, što ju je dovelo do drevnih sekvoja Severne Kalifornije.
Godine 1997, u 23. godini, Hil se popela na sekvoju staru 1.500 godina po imenu Luna kako bi protestovala protiv prakse seče šuma kompanije Pacifik Lamber zarad proizvodnje nameštaja ili kako je to ona sročila: Seku drevna stabla da bi pravili stolice!
Međutim ono što je počelo kao kratka demonstracija pretvorilo se u epsko sedenje na drvetu koje je trajalo dugih 738 dana. Sa svog mesta na 54 metra iznad zemlje, Hil je izdržala surove vremenske uslove, izolaciju i pretnje drvoseča. Njena istrajnost je skrenula pažnju sveta na problem krčenja šuma.
Kompanija koja je želela da poseče drvo na kom je sedela je učinla sve da je sputa u svojoj nameri. Palila je gume u neposrednoj blizini kako bi joj bilo teže da diše uz zagađen vazduh, dolazili su noću i presecali joj konopce kojima je bila vezana, drvozeče su je obilazile danonoćno preteći da će poseći drvo dok je ona na njemu, ali ništa je nije omelo.
Živela je u kalifornijskoj sekvoji visokoj 61 metar, staroj približno 1.000 godina, 738 dana između 10. decembra 1997. i 18. decembra 1999. Hil je živela u šatoru blizu vrha drveta, od milošte poznatog kao Luna, nisu je omeli ni uragani, oluje i ostale prirodne katastrofe koje su je zadesile dok je "sedela na drvetu".
Prijatelji i poštovaoci njenog dela su joj donosili hranu i vodu, a njeno neumorno zalaganje se isplatilo 1999. godine kada je postignut sporazum o zaštiti Lune i okolne zaštitne zone. Njeni memoari, „Nasleđe Lune“, opisuju njena iskustva i duboku vezu koju je razvila sa prirodom tokom svog sedenja na drvetu.
Ipak aktivizam Džulije Hil nije se završio sa Lunom, ona nastavlja da se bori za ekološku i društvenu pravdu, inspirišući bezbroj drugih svojom porukom o međusobnoj povezanosti i održivom životu.
Njena priča je snažan podsetnik da posvećenost jedne osobe može pokrenuti značajne promene, dokazujući da svaka akcija koju preduzmemo utiče na svet oko nas. Hilino nasleđe kao moderne ekološke heroine ohrabruje nas sve da se založimo za ono u šta verujemo i zaštitimo prirodni svet za buduće generacije.
