Milena je od malih nogu živela sa uverenjem da joj je otac poginuo tokom ratnih godina u Bosni. Majka ju je, još dok je bila devojčica, iz rodnog grada preselila u Beograd 1997. godine, želeći da joj obezbedi mirnije i sigurnije detinjstvo. O ocu je znala vrlo malo – poneki detalj, ime i maglovite uspomene iz ranog detinjstva. Vremenom je prestala i da postavlja pitanja, verujući da je priča o njemu zauvek završena.
Ali sudbina je za Milenu imala drugačiji plan.
Sudbinski susret na Jahorini
Na maturskoj ekskurziji, koja je generaciji trebalo da ostane kao lepa uspomena na završetak srednje škole, Milena je doživela nešto što je zauvek promenilo njen život. Bilo je to na Jahorini, gde je sa društvom uživala u planinskom vazduhu i mladalačkoj bezbrižnosti.
U jednom trenutku, dok je stajala sa drugaricama, prišao joj je stariji čovek. Njegovo pitanje ju je zateklo nespremnu:
— „Izvini, jesi li ti Milena?“
Zbunila se, ali je klimnula glavom. Čovek joj je objasnio da ju je prepoznao sa fotografija koje je video na Fejsbuku. Dodao je rečenicu koja joj je sledila krv u žilama:
— „Ja sam bio najbolji prijatelj tvog oca Mladena.“
Pre nego što je uspela da bilo šta kaže, izvadio je telefon i pokazao joj fotografiju – njen otac i on, u mladosti, na fudbalskom terenu. Nasmejani, u sportskim dresovima, delovali su kao da im ceo život stoji pred njima.
Srušena uverenja
— „Čuo sam da je u Kanadi i da ima drugu porodicu, nema društvene mreže, pa me zanima šta je sa njim, je li dobro.“
Milena je ostala bez daha. Ceo njen život bio je zasnovan na priči da oca više nema, da je poginuo u vihoru rata. A sada, pred sobom, imala je čoveka koji je tvrdio da ga je poznavao, da je živ i da nije nestao onako kako su joj predstavljali.
Emocije su se pomešale – neverica, strah, nada i ogorčenost. Pitanja su navirala jedno za drugim: Zašto joj majka nikada nije rekla istinu? Zašto je živela u uverenju da je dete bez oca? Gde je on sada i da li ga može pronaći?
Početak potrage
Taj trenutak na Jahorini bio je okidač. Milena je odlučila da pronađe odgovore na pitanja koja su joj godinama bila uskraćena. Od čoveka koji joj je pokazao fotografiju saznala je još poneki detalj – da je njen otac nekada igrao fudbal, da je bio poznat u društvu po svom veselom duhu i da su zajedno provodili nezaboravne trenutke, a da sada ima novu porodicu. NIje bila sigurna da li je ikada i pitao za nju.
Iako nije saznala gde je danas, taj susret probudio je u njoj odlučnost da potraži istinu. Znala je da je čeka dug i težak put, ali je takođe osećala da je sudbina umešala prste baš tog dana, na mestu koje ju je vezivalo za korene i prošlost koju je mislila da nikada neće razumeti.
Priča koja tek počinje
Milena je tada imala samo osamnaest godina i ceo život pred sobom. Ali od tog trenutka njen put više nije bio isti. Ono što je dotad bio zatvoren krug bez odgovora, pretvorilo se u novu misiju – pronaći oca, razumeti razloge zašto je majka ćutala i konačno saznati pravu istinu o svojoj porodici.
Oktobar te godine, kada je maturantska ekskurzija trebalo da bude tek jedno lepo sećanje, postao je početak priče o potrazi, pomirenju i nadi. Za Milenu, fotografija koju je videla na tuđem telefonu nije bila samo slika iz prošlosti, već vrata u životnu istinu za kojom je tragala, a da toga nije bila ni svesna.
Stil / Radio Istočno Sarajevo
