20 najmoćnijih žena su upravljale sudbinama ljudi: Jedna 40 godina nosila crninu za rođakom za kog se udala, druga u krevetu pokazivala bizarnosti

Kroz istoriju, žene koje su vladale svetom često su balansirale između moći i misterije. Njihova politička snaga i sposobnost da oblikuju tok istorije nisu bile jedine osobine po kojima su ostale upamćene – svaka od njih imala je svoju mračnu, neobičnu ili bizarno ekscentričnu stranu. Dok su bile najveće moćnice svog vremena, njihova privatnost i intimni svet često su bili podjednako intrigantni i kontroverzni, pokazujući da veličina dolazi sa složenim, ponekad neobičnim i nepredvidivim ljudskim osobinama.

Imala je brojne ljubavnike, uključujući Grigorija Orlova i Grigorija Potemkina, koji su joj pomagali u vladanju.

Bila je među prvima u Rusiji koja se inokulisala protiv velikih boginja, a potom je poticala celo carstvo na vakcinaciju.

Poznata je po politički i emotivno intenzivnim ljubavnim aferama, dok neki istorijski zapisi sugerišu da je imala strastven, ali kontrolisan privatni život.

2. Kraljica Viktorija (Queen Victoria /  Velika Britanija)

Kraljica Viktorija ostala je zapamćena kao čuveni britanski monarh. Iako je bila njena vladavina bila veoma prosperitetna, ono što najviše privlači pažnju kada se govori o njenom životu, jeste upravo situacije koje se tiču njene privatnosti i porodice. Volela je svog supruga Alberta, kada je umro nosila je crninu do kraja života, ali jednaku ljubav i nežnost nije ispoljavala prema svojoj deci.

Viktorija je bila duboko zaljubljena u princa Alberta, svog rođaka, s kojim se venčala 1840. Albert je bio njen politički savetnik i suputnik, ali brak je bio kontroverzan jer neki istoričari smatraju da je Albert više bio vođen dužnošću i ličnim interesom nego ljubavlju. Njena dugotrajna tuga posle njegove smrti u 42. godini rezultovala je četrdesetogodišnjom crninom i ritualima očuvanja njegove sobe u Vindsoru.

Odnosi sa decom: Iako su Viktorija i Albert imali devetoro dece, njihov odnos sa njima bio je hladan i manipulativan. Kraljica je decu zastrašivala, emotivno ucjenjivala i pokazivala nisku majčinsku empatiju, ne uživajući u trudnoći ni majčinstvu. Deca su često pokušavala da se osamostale i pobegnu od njene dominacije.

Privatni život: Viktorija je imala snažan seksualni život sa Albertom, ali je često patila od depresije, posebno tokom trudnoća. Kraljevski dom, iako raskošan spolja, bio je mesto uznemirujućih porodičnih tenzija.

3. Kleopatra (Cleopatra / Egipat)

Prva vladarka iz dinastije Ptolomeja koja je naučila egipatski jezik.

Brakovi sa braćom: Udala se za dva svoja brata, Ptolemeja XIII i XIV, dok su bili deca (10–13 godina), kako bi zadržala vlast.

Grci su je zvali Meriochane – “ona koja se širom otvara za 10.000 muškaraca.” Navodno je koristila seksualnost za političku moć i zadovoljila Julija Cezara i Marka Antonija.

Legenda kaže da je pravila vibrator od ljutih pčela i tikve. Navodno je dovodila razne životinje u spavaću sobu, a Egipćani su koristili životinjsku balegu kao kontracepciju.

 Organizovala je višednevne zabave sa Markom Antonijem i “Društvom Neponovljivih Živaca” u Aleksandriji, uključujući goli ples i preterano pijanstvo.

 Pokušala je da zavede Heroda Judejskog, što ju je skoro koštalo života, a imala je stalnu kontrolu nad Markom Antonijem i njegovim odlukama.

Porodična tabu istorija: Moguće je da je bila rezultat incesta, pošto je majka verovatno bila njena sestra ili konkubina, što je bilo u skladu sa egipatskim običajima održavanja “čiste krvne loze.”

4. Dajana (Diana, Princess of Wales / princeza od Velsa)

Otvoreno je govorila o bulimiji i depresiji, razbijajući tabue kraljevske porodice.

Aktivno se zalagala protiv mina i za pomoć obolelima od HIV/AIDS-a.

Princeza Dajana i trgovac umetninama Oliver Hoar imali su jednu od najstrastvenijih i najbizarnijih njenih afera. Bio je prvi muškarac za kog je priznala da ju je fizički uzbudio, a njihova veza bila je prepuna drama i tajnih susreta.

Jednom prilikom, kada joj je rekao da mora da ode jer mu je dete bolesno, Dajana je pomislila da ide supruzi, iskočila iz auta nasred Londona i nestala. Hoar ju je tri sata očajnički tražio i pronašao uplakanu u parku blizu Kensingtonske palate.

Njihova veza nije bila samo emotivna – Dajana je jednom upala u njegovu kuću obučena samo u bundu i tijaru, ispod potpuno naga, sa gomilom nakita.

Sastajali su se u palati i tajno u njegovom domu, a obezbeđenje ga je jednom zateklo polunagog kako se krije iza drveta posle uzbune.

Iako je Dajana bila zaljubljena i maštala o zajedničkom životu u Italiji, Hoar nikada nije želeo da ostavi suprugu. Kada je pokušao da se povuče, princeza ga je navodno “bombardovala” stotinama poziva, od kojih su mnogi dolazili direktno iz Kensingtonske palate.

5. Žana d’Ark (Joan of Arc / Francuska)

Nepismena seljanka koja je komandovala vojskom – Žana je odrasla na selu i nije znala ni da čita ni da piše, a ipak je postala vojni vođa i strateški komandant koji je motivisao vojnike i izveo prekretnicu u Stogodišnjem ratu.

“Glasovi svetaca” – Tvrdila je da joj se od 13. godine javljaju glasovi arhanđela Mihaila, svete Katarine i svete Margarete, koji su je vodili i davali joj uputstva. To su glasovi zbog kojih je verovala da je izabrana od Boga da spasi Francusku.

Muško odelo i “transgresija roda” – Nosila je mušku vojnu odeću i oklop, što je tada bilo zabranjeno i smatrano bogohulnim. Suđenje joj je u velikoj meri bilo zasnovano na toj “herezi oblačenja”, jer crkveni zakoni su ženama zabranjivali nošenje muške odeće.

U Francuskoj je postojalo staro proročanstvo da će “devica sa granice” doći da spasi kraljevstvo. Kada se pojavila Žana, mnogi su verovali da ona ispunjava tu proročku ulogu.

Ratni uspeh bez ikakvog vojnog iskustva – Sa 17 godina, i bez vojne obuke, uspela je da povede francuske trupe do pobeda protiv Engleza, uključujući i čuvenu opsadu Orleansa.

Suđenje Žani je bilo montirano: 70 crkvenih zvaničnika ispitivalo je nepismenu devojku. Ipak, mnogi zapisi pokazuju da se snalazila iznenađujuće inteligentno i mudro u odgovorima.

Osuđena zbog odeće, ne zbog “jeresi”.  Na kraju je presuda najviše počivala na njenom odbijanju da se odrekne muške odeće. Paradoksalno, spaljena je više zbog “mode” nego zbog ratnih i verskih dela.

 Kada su je spalili 1431. u Ruanu, njeno telo je navodno dva puta ponovo zapaljeno da bi bili sigurni da ništa ne ostane i da narod ne bi čuvao relikvije. Pepeo je bačen u reku Senu.

Revizija posle smrti. Godinama nakon njenog pogubljenja, održano je novo suđenje (1456), gde je proglašena nevinom i mučenicom. Dakle, crkva ju je najpre spalila, a zatim oslobodila.

Svetica tek u 20. veku – Iako je bila simbol Francuske vekovima, kanonizovana je tek 1920. godine, gotovo 500 godina nakon smrti.

6. Elizabeta II (Elizabeth II / Velika Britanija)

Nije se očekivalo da postane kraljica, ali je postala najdugovečnija britanska monarhinja.

Tokom Drugog svetskog rata učila je vožnju i mehaniku, što je retkost među kraljevskim ličnostima.

Imala je ličnog “tastera za lampu” – sluga je morao da proveri svaku sobu pre njenog ulaska i da je pripremi do detalja, pa čak i da pomera sijalice da svetlost pada pod “idealnim uglom”.

Volela je da pije koktele svaki dan – najčešće gin i dubonnet pre ručka, a uveče martini, ali je to krila kao državnu tajnu.

Svetu je okretala leđa uz svoje pse – više puta je prekinula sastanke i razgovore s diplomatama da bi hranila ili mazila korgije.

Putovala je s crnim zastorima i krvnim zalihama – gde god da je išla, u avion je išao i njen lični lekar s rezervom krvi u njenoj krvnoj grupi.

Ljubiteljka bizarnog humora – obožavala je imitacije i šale na sopstveni račun, čak i viceve o sopstvenoj smrti.

Imala “nevidljivu moć nestajanja” – obezbeđenje je pričalo da je znala da iznenada išeta iz palate inkognito, u marami i mantilu, pa je jednom čak turistima pokazala put ka Bakingemskoj palati, a da nisu shvatili ko je ona.

Opsesija torbicama – uvek je nosila istu vrstu Launer torbice, ali ih je koristila i kao tajni signal: kada je stavila torbu na sto, to je bio znak da želi da ode; kada je prebacila s ruke na ruku – da joj razgovor dosadi.

7. Eva Peron (Eva Perón / Argentina)

Kandidovala se za potpredsednicu, revolucionarno za ženu u 1950-im.

Njena mumija je nakratko bila javno izložena, što je izazvalo senzaciju.

Otac Eve Peron je bio zemljoposednik, ali je porodica bila nepriznata i živela u bedi; nisu smeli ni na njegovu sahranu.

Pobedila je bedu bežeći u Buenos Ajres, gde je od glumice i radio voditeljke postala nacionalna zvezda.

Grad u obliku njenog profila – Ciudad Evita u Buenos Ajresu izgrađen je tako da iz vazduha izgleda kao njen portret.

Skandali evropske turneje – Bacali su paradajz na nju u Švajcarskoj, italijanski komunisti su je vređali, a kružile su glasine o noći s Onazisom i milionima koje mu je “izvukla”.

Opsesija nakitom i haljinama – Kolekcija nakita procenjivana je kao vrednost 17 stadiona Real Madrida; u jednoj godini promenila je preko 300 haljina.

Prva na hemoterapiji u Latinskoj Americi – Rak grlića materice lečila je pionirskim metodama za to vreme.

Misteriozna lobotomija – Mesec dana pre smrti imala je prefrontalnu lobotomiju; jedni tvrde da je bila radi ublažavanja bola, drugi da je to Peron naredio da je politički “ućutka”.

Posle smrti 1952, njeno balsamovano telo nestalo je nakon puča; završilo je u Milanu pod lažnim imenom, a zatim je godinama bilo u trpezariji Peronove kuće u Madridu.

 Preminula sa samo 33 godine, proglašena “duhovnim vođom nacije”, a na sahrani joj je prisustvovalo više od 3 miliona ljudi.

8. Margaret Tačer (Margaret Thatcher / Velika Britanija)

Nadimak „Gvozdena dama“ dobila je od sovjetskog novinara zbog nepokolebljivosti.

Njena podrška porezu na glavu izazvala je masovne proteste.

Hemičarka koja je izmislila sladolednu formulu – pre politike radila je u prehrambenoj industriji i učestvovala u razvoju recepta za mekaniji industrijski sladoled.

Prihvatila nadimak dat kao uvredu – Sovjeti su je ironično prozvali „Gvozdena lejdi“, a ona ga je pretvorila u svoj zaštitni znak.

Ministri su je se plašili – tokom sastanaka retko ko je progovarao, jer je njen pogled i oštar jezik umeli da parališu sagovornike.

Opsesivno štedljiva – naviku iz detinjstva da računa svaki peni prenela je i u politiku, pa je čak kao premijerka gasila svetla po hodnicima u Dauning stritu da se ne troši struja.

Preživela pokušaj atentata – bomba IRA-e 1984. godine eksplodirala je u hotelu gde je spavala; izašla je nepovređena i nastavila konferenciju sledećeg dana.

Vladala tvrdoglavo – nikada nije menjala mišljenje kada bi ga jednom formirala, čak i kad su njeni najbliži saradnici molili da popusti.

9. Indira Gandi (Indira Gandhi /  Indija)

Proglasila je vanredno stanje, suspendovala građanske slobode i cenzurisala štampu.

Spalila lutku iz Engleske – kao petogodišnjakinja, uništila je svoju omiljenu igračku jer je bila napravljena u Britaniji, u znak protesta protiv kolonijalizma.

Vodilа decu-revolucionare – sa 12 godina predvodila je grupu od 60.000 mladih u političkim akcijama protiv britanske vlasti.

Vanredno stanje i masovna sterilizacija – tokom svog režima 1975–77, milioni ljudi su sterilisani, često protiv svoje volje, a državne kvote su primoravale radnike da ih sprovedu.

Sukob sa snahom – naredila je svojoj snahi da se iseli iz kuće, što je izazvalo javnu sramotu i gubitak kontakta sa unukom.

Brak protiv norme – njen mešoviti brak s Ferosem Gandijem izazvao je toliko protivljenja da je Mahatma Gandi morao javno da ga podrži.

Direktni sukobi sa globalnim liderima – Ričard Nikson ju je nazivao „starom vešticom“ tokom ratne krize 1971. godine.

Bliska s Margaret Tačer – i pored kontroverznog vanrednog stanja, održavala je prijateljski odnos sa „Gvozdenom damom“.

Ubili su je sopstveni telohranitelji.

10. Marija, kraljica Škotske (Mary, Queen of Scots / kraljica Škotske)

Njeni ljubavni i politički savezi bili su složeni i često smrtonosni. Zvali su je Krvava Meri.

Njena porodica i zemlja proživljavali su krvave intrige.

Spalila stotine ljudi – Marija I Engleska naredila je spaljivanje oko 280 protestanata na lomači, po čemu je dobila nadimak „Krvava Meri“.

Tragična trudnoća – navodno je imala lažnu ili komplikovanu trudnoću; glasine su kružile da je „rodila krticu ili nakupinu mesa“.

Legendarno prizivanje u ogledalu – urban legend kaže da se može prizvati ako se 13 puta izgovori „Krvava Meri“ pred ogledalom; ponekad se pojavljuje s bebom ili mrtvom decom.

Sukob sa protestantizmom – njen otac Henrij VIII je razdvojio Englesku od Katoličke crkve; Marija je pokušala da vrati katolicizam nasiljem.

Povezanost sa drugim ubicama – legenda se meša s pričama o Mariji Vort (navodna veštica) i Elizabeti Batori (mađarska plemkinja koja je mučila i ubila stotine mladih žena).

Loš ugled zbog seksizma i religije – iako su mnogi članovi njene porodice činili slične ili gore stvari, Marija je jedina dobila „krvavi“ nadimak.

11. Marija Terezija (Maria Theresa / Marija Terezija, Austrija)

Povremeno je progonila Jevreje i Protestante.

Apsolutna vladarka upravljala je ratovima i državom sa strogim savetnicima.

Žena koja je vlada i rađa istovremeno – rodila je 16 dece, često dok su trajali ratovi na njenim teritorijama.

Carica bez vlastite krune – formalno je kruna pripadala suprugu, ali ona je bila apsolutni vladar.

Suprug joj poklonio zoološki vrt – Franc Stefan joj je za rođendan poklonio prvi stalni zoološki vrt na svetu, u Beču.

Koristila decu kao političke pijune – organizovala brakove svojih naslednika da učvrsti dinastičke i političke saveze.

Reforme dok vlada u apsolutizmu – uvela opštu školsku obavezu, zabranila veštičarenje i mučenje, modernizovala vojsku i finansije.

Stroga religiozna kontrola – progonila protestante i suzbijala nemoral, uključujući homoseksualce i preljubnike, dok su njeni ljubavnici prolazili nekažnjeno.

Jedinstvena vladarka u habzburškoj istoriji – prva i jedina žena koja je samostalno vladala Habzburškom monarhijom.

12. Eleanor od Akvitanije (Eleanor of Aquitaine / Francuska/Engleska)

Vodila vojsku i učestvovala u Drugom krstaškom ratu.

Njene porodične i bračne veze bile su politički i lično dramatične.

13. Eleanor Ruzvelt (Eleanor Roosevelt / Elenor Ruzvelt, SAD)

Držala je 348 press konferencija isključivo za novinarke, revolucionišući medijsku politiku.

Aktivna u UN-u i u izradi Opšte deklaracije o ljudskim pravima.

14. Eni Besant (Annie Besant / Eni Besant, Velika Britanija/Indija)

Napustila je supruga zbog religijskih uverenja.

Promovisala teozofiju i ideje o reinkarnaciji.

bila je britanska aktivistkinja, teozofkinja i borac za ženska prava, poznata po svojim neobičnim životnim odlukama i kontroverznim verovanjima. Evo nekoliko najbizarnijih aspekata njenog života:

Besant je zajedno sa C.W. Leadbeaterom napisala knjigu Occult Chemistry (1908), u kojoj tvrde da su posmatrali strukturu atoma pomoću "klirvointnog mikroskopa" – sposobnosti da se "trećim okom" vide subatomske čestice. Oni su opisivali atome kao geometrijske oblike, što je bila pokušaj spajanja okultizma sa naukom.

Nakon što je bila poznata kao ateistkinja i borac za slobodu govora, Besant je 1889. godine iznenada prešla na teozofiju, mističnu filozofiju koja se bavi okultizmom i ezoterizmom. Ovaj preokret izazvao je šok među njenim prethodnim sledbenicima.

Besant je 1877. godine zajedno sa Charlesom Bradlaughom bila optužena zbog distribucije brošure koja je promovisala kontrolu rađanja. Ova akcija izazvala je skandal u viktorijanskoj Engleskoj i dovela do njenog hapšenja.

Besant je postala predsednica Teozofske društva 1907. godine, navodeći da je to bio rezultat "psihičkog izbora" od strane duhovnih bića, što je izazvalo kritike zbog neobičnog načina njenog izbora.

Besant je verovala da je pronašla reinkarnaciju budističkog Maitreye, Svetskog učitelja, u indijskom dečaku Krishnamurtiju. Ona ga je proglasila "novim Hristom", što je izazvalo kontroverze i podelu unutar teozofske zajednice.

Annie Besant je bila žena koja je živela izvan okvira svog vremena, često izazivajući skandal i divljenje svojim neobičnim verovanjima i akcijama.

15. Hatšepsut (Hatshepsut / Hatšepsut, Egipat)

Pretvarala se da je muškarac (nosila kraljevsku bradu na kipovima).

Hatšepsut je živela od 1507. do 1458. godine pre Hrista. Vladarka Egipta postala je posle smrti svog supruga i polubrata Tutmozisa II. Ubrzo je preuzela vlast nad svim rudnicima zlata u kraljevstvu. Danas bi to iznosilo oko 2.000 milijardi dolara ili 20 odsto svetskog BDP-a.

16. Harijet Tarman (Harriet Tubman / Harijet Tarman, SAD)

Rođena kao robinja, pretrpela je traumatske povrede glave i imala vizije za koje je verovala da su proročanske.

Živa legenda dok je bila živa – kao vođa „Podzemne železnice“ spasila je stotine robova, vraćajući se opet i opet u opasne teritorije, i niko nikada nije uhvaćen pod njenim vođstvom.

Ranjena u detinjstvu, a ipak nepobediva – pretrpela je tešku povredu glave od belog muškarca koja joj je ostavila trajne napade epilepsije, halucinacije i nesvestice, ali je i dalje rizikovala život za slobodu drugih.

Taktička genijalnost – koristila je tajne kodove, signale i lokalne legende kako bi zbunila lovce na robove; ljudi su govorili da se „ne vidi, ne čuje i ne ostavlja trag“.

Ratnica u građanskom ratu – služila je kao špijun, izvidnica i vojni vođa u borbi za Uniju, što je bilo gotovo nezamislivo za Afroamerikanku tog vremena.

Nadimak „Moses“ – nazvana po biblijskom Mojsiju jer je vodila ljude kroz smrtonosne puteve ka slobodi, često noću i preko smrtonosnih močvara i šuma.

Neprekidna hrabrost uprkos nadprirodnim iskustvima – Tubman je tvrdila da je dobijala vizije i „glasove Boga“ koji su joj govorili kada da krene ili se skloni, što joj je pomagalo da preživi i vodi druge.

Vodila naoružane ekspedicije tokom Građanskog rata – prva žena u tome.

17. Lilijan Betenkort, vlsanica Loreala

Danas ima već 94 godine na leđima, a prošle godine posedovala je brendove i firme u vrednosti od 40.7 milijardi dolara ili 0,055 odsto BDP-a. Francuska ikona danas je dementna, pa kompaniju od 2012. vodi njen unuk.

18. Katarina de Mediči (Catherine de’ Medici / Katarina de Mediči, Francuska)

Optuživali su je za masakr dan Sv. Bartolomeja, masovno ubijanje hugenota.

Ključna u francuskoj politici kroz regencije i manipulacije.

Rani brak i politička borba – udala se sa 14 godina za Henrija II od Francuske i postala regentkinja, koristeći intrige i otrove da učvrsti svoju moć.

Majka troje francuskih kraljeva – imala je devetoro dece, a tri sina su postali kraljevi Francuske, što joj je omogućilo da decenijama utiče na politiku iz senke.

Navodna opsesija otrovima – verovalo se da je koristila hemikalije i otrove za eliminaciju političkih protivnika; ovo je deo mita o njoj kao „veštici dvora“.

Masakr u Bartholomeusovu noć (1572.) – iako istorijski sporno, često joj se pripisuje odgovornost za masakr francuskih protestanata (Hugenota), gde je ubijeno hiljade ljudi.

Fetis za neobične zabave i astrologiju – Katarina je poznavala astrologiju i koristila proroke i vidovnjake za donošenje političkih odluka; organizovala je ekstravagantne dvorove i ceremonije sa jezivim prikazima smrti i mitoloških scena.

Kontroverzna medicina – koristila je eksperimente sa kozmetikom i parfemima, ponekad sa smrtonosnim sastojcima, uključujući arsen.

Dugotrajna politička manipulacija – čak i nakon smrti supruga, Katarina je manipulirala unucima i političkim savezima kako bi očuvala uticaj u Francuskoj više decenija.

19. Marija Antoaneta (Marie Antoinette / Marija Antoaneta, Francuska)

Nazivali su je „Madame Déficit“ zbog raskošnog života dok narod gladovao.

Njen smak giljotinom postao je simbol revolucije.

Udala se za Luja XVI sa 14 godina i ubrzo je postala simbol ekstravagancije, trošeći ogromne sume na garderobu, nakit i zabave dok je narod gladovao.

“Neka jedu kolače” – legenda (iako verovatno lažna) da je rekla ovo o gladnom narodu, što je postalo simbol njezine navodne neosetljivosti.

Opsesija modom i raskošnim frizurama – nosila je frizure visoke i teške po nekoliko kilograma, često ukrašene minijaturnim brodovima i pticama.

Dvorci i tajni vrtovi – živela je u Versaju, ali je insistirala na privatnim i izolovanim odajama, uključujući Trianon i Marie Antoinette’s Hamlet, gde je glumila pastiricu i vodila „seljački život“ u minijaturi.

Spekulacije o ljubavnicima i intrigama – njen privatni život bio je predmet tračeva i optužbi, uključujući i priče o političkim zavjerama i vanbračnim aferama.

Tragična smrt – pogubljena giljotinom 1793. tokom Francuske revolucije, što je učinilo njen život i smrt predmetom morbidne fascinacije.

Finansijske manipulacije i kazino optužbe – često je optuživana da je koristila državna sredstva za lične užitke, uključujući luksuzne kockarske igre i raskošne dekoracije.

20. Rani Lakšmibai (Rani Lakshmibai / Rani Lakšmibai, Indija)

Predvodila pobunu protiv Britanskog Rajha sa samo 29 godina.

Poginula u borbi, postavši simbol hrabrosti i otpora.

Vlastita vojvotkinja i komandant – nakon smrti muža, preuzela je vlast nad Jhansijem i organizovala vojsku da se suprotstavi Britancima tokom Indijskog ustanka 1857.

Borila se na konju sa bebom u naručju – legenda kaže da je u bitkama jahanjem nosila svog sina na leđima dok je vodila vojsku protiv Britanaca.

Maskirna i taktička inteligencija – koristila je kamuflažu, iznenadne napade i brze manevre kako bi zbunila neprijateljske trupe.

Herojski kraj – umrla je u borbi, što je retkost za vladarke tog vremena, i postala simbol otpora i nezavisnosti u Indiji.

Inspiracija za legende i filmove – njena hrabrost i smelost prerasle su u folklor, što je učinilo njen život gotovo mitskim.