Krajem 2023. godine, sestre Liza i Nikol saznale su da su nasledile veliku imovinu od svoje pokojne tetke Kristine. Vest ih je šokirala – ne samo zbog iznenadne smrti, već i zbog činjenice da im je ostavljeno gotovo milion funti vredno imanje u londonskom Vimbldonu. Međutim, taman kada su počele da se navikavaju na ovu životnu promenu, nasledstvo im je – gotovo preko noći – izmaklo iz ruku.
"Tog jutra pokucao je ljubazan čovek na vrata i rekao, možete li da napustite moju kuću? Ništa im nije bilo jasno, a policajci su rekli da imaju nalog da one treba da izađu na ulicu".
Na scenu je stupio čovek kog niko iz Kristininog života – ni porodica, ni prijatelji, ni komšije – nikada nije video ni čuo. Predstavio se kao Tamaš Sverčok, navodni „dragi prijatelj“ pokojnice. Izvadio je testament koji ga je proglašavao jedinim naslednikom i izvršiteljem njene poslednje volje.
Prve sumnje su bile prisutne, ali niko nije reagovao
Na prvi pogled, sve je izgledalo formalno – dokument je navodno potpisan 2016. godine. Međutim, čim su Liza, Nikol i istražitelji iz firme za potragu naslednika "Anglia Research" zaronili dublje, sve je postalo sumnjivo:
Kristina je 2016. bila teško pokretna i retko je imala posetu.
Komšinica i bliska prijateljica Su, koja je godinama svakodnevno viđala Kristinu, nikada nije čula za Tamasa.
Te godine Kristinin muž Denis je još bio živ, a prema britanskom zakonu, ona nije mogla ostaviti kuću bez njegove saglasnosti.
Na testamentu je bila pogrešno napisana adresa Kristinine kuće.
Tamašova adresa u dokumentu vodila je ka zgradi koja nije ni postojala 2016. – izgrađena je tek 2021.
Kada su istražitelji kontaktirali Tamaša, odgovorio je samo jednom rečenicom: „Nikada nisam čuo da ima porodicu. Ja sam jedini izvršilac njenog testamenta.“
Uprkos svim ovim sumnjama i očiglednim nelogičnostima, britanska policija i služba za ostavine odbile su da pokrenu istragu. Lizi i Nikol preostalo je jedino da podnesu građansku tužbu, što bi ih koštalo desetine hiljada funti – novac koji nemaju.
„Ponekad poželim da mi nikada nisu ni rekli za nasledstvo“, rekla je Liza. „Sve što nam je donelo je tuga i frustracija. Kao da živimo u noćnoj mori.“
Sistem poverenja koji otvara vrata milionskim prevarama
Britanski sistem nasledstva, koji bi trebalo da bude čuvar zakonitosti i pravedne raspodele imovine preminulih građana, sve češće se pokazuje kao teren idealan za sofisticirane prevare. U središtu ove ranjivosti nalazi se javno dostupna baza podataka poznata kao Bona Vacantia – što na latinskom znači „prazna dobra“.
Ova baza beleži imovinu preminulih osoba koje nisu ostavile testament niti imaju zakonski poznate naslednike. U trenutku pisanja ovog izveštaja, lista sadrži oko 6.000 imena, a ažurira se svakodnevno.
Kome je sistem služio – i kako je zloupotrebljen
U početku, Bona Vacantia je služila kao koristan alat za tzv. heir-hunter kompanije – firme specijalizovane za potragu za zakonskim naslednicima. Njihovi istraživači koriste zvanične izvore kako bi pronašli rodbinu preminulih, obavestili ih o mogućem nasledstvu i u njihovo ime pokrenuli ostavinsku raspravu. Zauzvrat uzimaju procenat od nasleđene vrednosti.
Međutim, kriminalne grupe ubrzo su uočile potencijal ove baze da posluži u potpuno drugačijem cilju: krađi nasledstva na sofisticiran i gotovo neometan način.
Kako izgleda savršena prevara
Proces zloupotrebe izgleda zastrašujuće jednostavno:
Prevaranti prate listu Bona Vacantia i biraju ime koje deluje podobno – idealno, osoba bez dece, udaljena od porodice, sa nekretninom u vrednoj londonskoj četvrti.
"Proizvode" lažni testament, u kojem se sami imenuju kao jedini naslednici i izvršioci poslednje volje.
Podnose zahtev za ostavinsku raspravu (grant of probate) putem interneta. Zahvaljujući digitalizaciji procesa uvedenoj 2017. godine, nije potrebna fizička prisutnost, niti temeljna provera identiteta podnosioca.
U obrascu sami izjavljuju da nije potrebno plaćanje poreza, bez ikakve obaveze da tu tvrdnju potkrepe dokumentacijom.
S obzirom da se sve odvija digitalno, oslanjajući se na dobru veru, provera autentičnosti testamenata je praktično svedena na minimum.
Ovaj nedostatak kontrole otvorio je vrata za:
- sistematsku krađu nasledstva,
- izbegavanje poreza na nasledstvo (koji iznosi 40% na iznose iznad 325.000 funti),
- pranje novca kroz mreže fiktivnih kompanija.
Slučaj Čarlsa Hakstona (2021)
Usamljeni čovek iz Tootinga, južni London, preminuo je bez testamenta. Njegovo ime je ušlo u evidenciju Bona Vacantia, a kompanija za nasledstvo kontaktirala je njegove rođake. Međutim, pre nego što je ostavinski proces završen, pojavio se Roland Silje, državljanin Mađarske, sa testamentom koji ga je imenovao kao jedinog naslednika – ne samo Čarlsove kuće u Londonu, već i još jedne u Herfortširu.
Problem? Čarls nikada nije posedovao drugu nekretninu. Ipak, u dokumentaciji je ukupna vrednost imovine snižena na £320,500 – samo £4,500 ispod poreskog praga.
Džordž Vun (2021)
Stariji čovek iz Zapadnog Londona, čija imovina je takođe bila na spisku Bona Vacantia. I ovde se pojavio Silje sa testamentom – ovog puta nasledio je kuću koja je ubrzo prodata na aukciji za £360,000. Sumnje su prijavljene nadležnima, ali bez konkretne reakcije.
Majkl Džad (2024)
Bivši pripadnik bezbednosnih službi iz Pinnera, poznat kao povučen i pomalo ekscentričan čovek. Njegove komšije tvrde da je govorio o starom testamentu, ali nikada nije pomenuo novog naslednika – Belu Kovača, takođe iz Mađarske. Ipak, Bela je uspeo da dobije pravo nad imanjem, čija vrednost je procenjena tačno na £310,000 – još jedan slučaj u kojem se izbegava porez.
Finansijski forenzičar Grejem Barou uspeo je da razotkrije širu mrežu povezanih imena i kompanija:
Tamaš Sverčok, Roland Silje i Bela Kovač svi su se pojavljivali kao naslednici u sumnjivim testamentima.
Svi imaju kompanije registrovane na iste adrese, sa nejasnom svrhom i minimalnim poslovanjem.
Firme su koristile fiktivne adrese, nisu predavale izveštaje o poslovanju i većina ih je zatvorena zbog nepravilnosti.
Testamenti su pisani istim rečnikom, istim stilom, istom rukom – prema mišljenju grafološkog stručnjaka Kristine Strang.
Čak su i potpisi svedoka, u mnogim slučajevima, verovatno potpuno izmišljeni.
Šokantne posledice na terenu
U stvarnosti, iza svake prevare stoje ljudi i porodične tragedije:
- Kristinina kuća u Vimbldonu je provaljena nakon što je Tamaš podneo zahtev za nasledstvo. Njene sestrične, Liza i Nikol, ostale su bez imanja, pravne pomoći i snage da se bore protiv sistema.
- Kuća Čarlsa Hakstona pretvorena je u plantažu marihuane, a otkrivena je tek kada je rivalska banda pokušala nasilno da uđe.
- Majklova kuća je za dlaku prodata, ali je poreska uprava (HMRC) zaustavila proces zbog sumnje u poresku prevaru.
Kako je sistem oslabio samog sebe
Jedan od ključnih razloga zašto se ove prevare dešavaju tako lako leži u digitalizaciji ostavinskog sistema uvedenoj 2017. godine.
Pre toga, podnosilac zahteva morao je lično da se pojavi pred službenikom i da položi zakletvu. Time je službenik imao priliku da uoči nelogičnosti u ponašanju, dokumentima ili okolnostima.
„Danas je sve automatizovano. Nema ličnog kontakta. Nema stvarne provere. I zato imamo kriminalce koji pljačkaju mrtve u tišini“, kaže bivši poslanik i pravnik ser Bob Nil.
