Nikada nije imala priliku da čuje glas žene čije je srce prvi put zatreperilo za nju. Nije osetila dodir majke koja joj je podarila život. Umesto majčine nežnosti, dočekala ju je laž. Umesto sigurnosti – otmica. A ipak, 27 godina kasnije, ta devojka i dalje izgovara reč „mama“ kada misli na ženu koja ju je otela.
Bila je to obična letnja smena, 10. jula 1998. godine, u porodilištu bolnice „University Medical Center“ u Džeksonvilu, na Floridi. Šanara Mobli, tada šesnaestogodišnja devojčica i tek postala majka, držala je svoju tek rođenu ćerku Kamaju u naručju kada je u sobu ušla žena u plavoj uniformi. Predstavila se kao medicinska sestra. Delovala je profesionalno, samouvereno – nimalo sumnjivo. U stvarnosti, ta žena nije bila bolničarka. Bila je to Glorija Vilijams, koja je samo nedelju dana ranije izgubila svoje dete u poodmakloj trudnoći.
Bez ikakve pretnje, Glorija je uzela bebu iz majčinog naručja, mirno napustila bolnicu – i nestala bez traga. Tako je započeta jedna od najpoznatijih otmica novorođenčadi u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
Život pod tuđim imenom i ukradenim identitetom
Kamaja je odrasla kao Aleksis Keli Manigo u malom gradiću Volterboro, u Južnoj Karolini, verujući da je Glorija njena biološka majka. Detinjstvo joj je bilo stabilno, okružena ljubavlju i pažnjom – nije imala razloga da sumnja u išta.
Sve do trenutka kada je, sa 18 godina, pokušala da se zaposli. Tada je po prvi put zatražila lične dokumente – krštenicu, socijalni broj – ali Glorija joj ih nije dala. Istina je počela da se saznaje, a njen identitet – da se ruši. Ubrzo je otkriveno da je čitav njen život bio zasnovan na laži. Čak ni ime koje je nosila nije bilo njeno.
U trenutku kada je policija privela Gloriju Vilijams i potvrdila njen pravi identitet, Kamaja je bila na korak do mature. Bila je voljena, obrazovana i negovana – ali i kidnapovana.
Suđenje koje je podelilo naciju
Na suđenju koje je održano 2018. godine, Glorija Vilijams je priznala krivicu. Osuđena je na 18 godina zatvora. Iako je bila svesna da je učinila zločin, u sudnici je i dalje sedela kao majka – žena koja je hranila, podizala i školovala dete koje je ukrala.
Kamaja je tada imala samo 18 godina i bila je rastrzana između dve istine. Sa jedne strane, žena koja ju je rodila – Šanara Mobli, slomljena od bola, koja je 18 godina čekala dan da je ponovo zagrli. Sa druge strane – žena koju je Kamaja volela svim srcem, jer je jedino nju poznavala kao majku.
U pismu upućenom sudu, Kamaja je napisala:
„Glorija jeste moja majka. Ne samo da me je hranila i oblačila – volela me je bezuslovno. Zahvaljujući njoj sam danas obrazovana, samostalna i duhovno bogata osoba.”
Zahtev za smanjenje kazne tada nije prošao. Ali je postalo jasno da u Kamajinom srcu postoji mesto za obe žene.
„Ja sam tvoja majka!“
Za razliku od Glorije, Šanara Mobli nikada nije mogla da prevaziđe gubitak. Njene reči pred sudom bile su svedočanstvo o majčinskom bolu:
„Plakala sam svaki dan. U kolima, pod tušem, u krevetu. Samo sam želela da je ponovo držim.”
Kada je saznala da Kamaja i dalje zove Gloriju „mama“, zavapila je:
„Ja sam tvoja majka, Kamaja! Ne bi trebalo da biram sa kim ćeš slaviti Dan majki!”
Njihov odnos je tada bio ozbiljno narušen, ali 2022. godine, dve žene su objavile zajedničku fotografiju na kojoj se smeju i grle. Nisu rekli ništa, ali su svi između redova pročitali – oproštaj i pomirenje.
Otac, prošlost i ožiljci
Kamajin biološki otac, Krejg Ajken, bio je u zatvoru kada se Kamaja rodila. Osuđen zbog posedovanja droge i odnosa sa maloletnicom, tek godinama kasnije pokušao je da izgradi odnos sa ćerkom.
S druge strane, čovek koji je 18 godina verovao da je njen otac – Čarls Manigo – doživeo je javno poniženje kada je Kamaja, razočarana njegovim odsustvom tokom važnih trenutaka, javno objavila:
„Moje ekstenzije su koštale više od svih tvojih čekova zajedno.”
Dva imena, dve žene i jedna istina
Danas, Kamaja koristi oba imena – ono koje joj je dala Glorija i ono koje je dobila rođenjem. Ima dva Instagram profila, vodi dvostruki život i nosi dvostruki teret: žena između dve istine.
Iako više ne govori javno o Gloriji, ostalo je zabeleženo njeno pismo:
„Ništa ne menja prošlost, niti opravdava ono što je uradila. Ali, volim svoju majku. Treba mi kod kuće.”
Zatvor, diploma i iščekivanje
Glorija Vilijams danas ima 60 godina i kaznu služi u zatvoru „Hernando“ na Floridi. Upisala je master studije menadžmenta, aktivna je u zatvorskim humanitarnim programima, a izlazak se očekuje 2032. godine.
U međuvremenu, Kamaja živi kao žena sa dva imena i jednom dubokom ranom. Nosi u sebi ljubav prema dve majke – jednoj koja ju je rodila, i drugoj koja ju je ukrala, ali i volela.
