Ulazak u šestu deceniju života sa sobom donosi zrelost, ali i nova suočavanja. Posle 50. godine, čovek bi trebalo da se pripremi na tišinu koja zamenjuje buku, na sporije telo koje traži više pažnje, i na to da su odnosi sa ljudima važniji od svega materijalnog. Neki prijatelji se izgube, deca odu svojim putem, a ogledalo sve češće postavlja tiha pitanja o prolaznosti.
Treba se pripremiti na promenu prioriteta – više ne jurimo, već biramo. Na više vremena sa sobom, ali i na suočavanje sa sobom. Na gubitke, ali i na novo poštovanje života.
Starost nije kraj, već drugačiji vid postojanja – mudriji, mirniji, iskreniji. A najvažnije je da se čovek nauči da prašta – sebi, drugima, životu. Jer posle 50, ono što nosimo u sebi, vrednije je od svega što smo posedovali.
Italijanski reditelj, Tonino Gera otkrio je 5 mudrih zapažanja o životu nakon 50. godine:
- Dođe vreme kada počneš da tražiš partnera s kojim ćeš slušati kišu.
- Nežnost. To je kao da vas je pomilovao leptir ili vam sleteo na rame.
- Usamljenost je takođe društvo.
- Kada voliš, prestaješ da budeš samo čovek i postaješ miris. Ne hodaš po zemlji, već lebdiš iznad nje. To stanje zaljubljenosti je ono glavno u životu. I nije važno u šta si zaljubljen – u ženu, posao, svet ili sam život.
- Smatram božanstvenim kada pada sneg... I kada pada kiša, i kada lišće šušti na drveću – sve su to božanska čuda, veličanstveni trenuci u čovekovom životu. Božanski trenuci. I ako već treba umreti, onda neka to bude zbog tih božanskih ispoljavanja. To je spektakl života, sam život je božansko proviđenje.
