U istoriji zločina, retko se pojavljuje ime koje izaziva istovremeno jezu i fascinaciju kao što to čini ime Vere Renczi. Poznata kao Crna udovica, ova enigmatična žena iz nekadašnjeg Velikog Bečkereka, današnjeg Zrenjanina, ušla je u legendu kao jedna od najokrutnijih ubica svog vremena – žena koja je navodno otrovala 35 muškaraca, među kojima su bili njena dva muža, brojni ljubavnici, pa čak i vlastiti sin.
Poreklo i rana mladost
Prema pojedinim izvorima, Vera je rođena u Bukureštu oko 1903. godine, mada su se kasnije pojavile sumnje da je došla na svet znatno ranije, krajem 19. veka. Kada joj je majka preminula, Vera se s ocem preselila u Austro-Ugarsku, u Veliki Bečkerek, gde je pohađala internat. Bila je povučena, ali upečatljiva devojčica, odmalena sklona introspekciji i emocionalnoj preosetljivosti.
Pre nego što je napunila 20, udala se za bogatog austrijskog bankara Karla Šika, mnogo starijeg od nje. S njim je dobila sina Lorenca. Dok je on provodio dane u banci, Vera je ostajala sama sa detetom, sve više zarobljena u svojim sumnjama. Bila je ljubomorna, možda s razlogom, možda ne – ali sumnja ju je vremenom pojela iznutra. Jedne večeri, bez dokaza i bez suočavanja, sipala mu je arsen u vino. Njegovo telo je sakrila, a priču da ju je ostavio zbog druge žene prodala svima oko sebe sa savršenom glumačkom uverljivošću. Kasnije je tvrdila da je stradao u saobraćajnoj nesreći.
Drugi brak, isti obrazac
Godinu dana kasnije, Vera se ponovo udala – ovaj put za muškarca bližeg svojih godina. O njemu se zna vrlo malo, osim da je njihov brak bio kratak i pun trzavica. I on je nestao bez traga, a Vera je ponovo govorila da ju je napustio. Ubrzo je počela da tvrdi da joj je poslao pismo u kojem joj poručuje da odlazi zauvek. To je bio njen poslednji brak.
Ljubavnici koji nisu preživeli ljubav
Nakon toga Vera se više nije udavala, ali njen ljubavni život postaje sve intenzivniji. Imala je brojne afere – s oženjenim muškarcima, studentima, trgovcima, oficirima... Bila je fatalna i strastvena, privlačila muškarce iz svih slojeva društva. Ali svi su imali nešto zajedničko – nestajali su. Neki nakon nekoliko meseci, drugi posle samo nekoliko dana veze.
Nakon svakog nestanka, Vera bi imala pripremljeno opravdanje: da su je napustili, prevarili, izgubili interesovanje. A zapravo su završavali u sanducima u njenom vinskom podrumu, otrovani arsenom.
Otkriće koje je zaledilo krv u žilama
Zločini bi možda ostali neotkriveni da supruga jednog od Verinih ljubavnika nije postala sumnjičava. Prateći muža, stigla je do Verine kuće – i nikada se više nije vratio. Žena je prijavila nestanak, a policija je započela istragu.
Kada su istražitelji upali u podrum Verine vile, zatekli su 32 sanduka, svaki sa telom muškarca u fazi raspadanja. Vera je uhapšena i na saslušanju priznala sve – ubila je muškarce jer su, po njenim rečima, "izdali njeno poverenje", ili "izgubili interesovanje". Iskazala je da je uživala da sedi među mrtvačkim sanducima, okružena „onima koji su joj nekada pripadali“. Navodno je izgovorila i rečenicu koja je obišla svet:
"Htela sam da budem poslednja žena u njihovom životu."
Najstrašnije priznanje je smrt sina
Među žrtvama bio je i njen sin Lorenco. Postoje dve verzije njegovog kraja: po jednoj, otkrio je tela u podrumu i počeo da preti majci da će je prijaviti. Po drugoj, Vera je strahovala da će se oženiti i otići – i zato je odlučila da ga "zadrži zauvek". U oba slučaja, otrovala ga je. Navodno ga je, dok je umirao, držala u naručju – kao poslednja osoba koja ga je ikada zagrlila.
Istina ili legenda?
Priča o Veri Renczi prvi put je objavljena u Americi, u maju 1925. godine, a do danas ostaje predmet brojnih spekulacija. Iako se tvrdi da je 1972. godine nezvanično ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao žena sa najviše ubistava, ne postoje pouzdani sudski zapisi o njenom suđenju, niti precizni podaci o njenoj smrti.
Neki istoričari veruju da je reč o urbanoj legendi koja je dobila oblik stvarne osobe. Ipak, arhivski tragovi potvrđuju da je žena po imenu Vera Renczi zaista postojala i da je živela u Zrenjaninu. Nažalost, mnogi dokumenti su izgubljeni tokom ratnih razaranja u 20. veku, što je dodatno zamaglilo granicu između stvarnosti i mita.
Istina, mit ili nešto između, Vera Renczi ostaje jedno od najmisterioznijih i najmračnijih ženskih imena u istoriji. Njena priča je mračna studija ljubomore, opsesije i potrebe za potpunom kontrolom — čak i kad ona vodi u smrt.
