Svet je dobro upoznat sa praksom ženskih harema, kada je od nekoliko desetina do nekoliko hiljada konkubina živelo na dvoru moćnog sultana ili cara. Neke od njih su postajale, iako ne jedine, ali barem zakonite supruge vladara sa svim proizilazećim pravima i obavezama. Druge su ostajale u statusu ljubavnica do kraja svojih dana, a njihova jedina svrha bila su telesna zadovoljstva. Za treće vladar možda uopšte nije imao vremena - u haremu je bilo previše konkubina, a premalo slobodnog vremena, koje je pre svega moralo biti posvećeno zakonitim suprugama.
Generalno, takav fenomen kao što je ženski harem već dugo nije nešto iznenađujuće. U stvari, čak i u nekim zemljama savremenog sveta dozvoljena je poligamija, prema kojoj muškarac može da se ženi onoliko puta koliko može da prehrani i obezbedi žene. Činjenice o ženskim haremima se u istoriji nalaze više puta; ženski haremi se pominju u fikciji i filmovima; mnogi ljudi znaju za ženske hareme... za razliku od muških.
Ali malo ko zna da su u nekim kulturama prošlosti postojali i muški haremi. Praksa poliandrije postojala je u Južnoj Americi, Indiji, Nepalu, Maleziji, Tibetu i u nekim afričkim plemenima. Međutim, postojala je jedna fundamentalna razlika između ženskih i muških harema.
Poliandrija u Tibetu
Ženski haremi su najčešće postojali radi zabave vladara, koji je želeo da ima što više lepih žena na raspolaganju. Veoma retko su ženski haremi imali neku praktičnu svrhu: na primer, ako vladareva žena nije mogla da zatrudni, a bio je potreban naslednik, onda je jedna od konkubina mogla da ga rodi.
Poliandrija u Indiji
Ali muški haremi nisu smatrani hirom, već stvarnom potrebom. U to vreme naučnici su utvrdili da su u prirodi ženke koje se pare sa mnogo mužjaka imale održivije potomstvo. Mladunci su se rađali veći i zdraviji, brže su se razvijali, nisu se razboljevali i duže su živeli. Stoga, ako je žena želela da ima zdravu, snažnu i izdržljivu decu, sposobnu da u budućnosti nastavi porodičnu lozu, morala je pored sebe imati dva ili više muževa.
Poliandrija u Nepalu
Postoje dve vrste poliandrije - srodna i nesrodna. Srodna poliandrija se najčešće nalazila u siromašnim porodicama, a kako ne bi delili već oskudnu imovinu, braća su se ženila jednom i, najčešće, bogatom ženom. Takav brak je omogućavao braći da žive u istoj kući, zadrže zemlju i zajedno vode domaćinstvo.
Poliandrija u Tibetu
Nesrodna poliandrija, kao što i samo ime sugeriše, odnosi se na muškarce koji se međusobno nisu poznavali, a jedini ujedinjujući faktor bila je žena kojom su se oženili. Najčešće je ova žena imala i visok društveni status i odlikovala se dobrim položajem u društvu, što znači da je sama birala svoje muževe i određivala njihov broj. Muškarci u takvoj porodici delili su ne samo kućne obaveze, već i redosled pristupa telu žene.
Poliandrija među Himalajcima
Obično je poliandrija primoravala ženu da obavlja svoje bračne dužnosti svake noći, ili čak nekoliko puta u toku noći. Stoga se u takvim brakovima rađalo dosta dece. I, inače, deca su se smatrala zajedničkom i odgajali su ih svi članovi porodice, pošto u to vreme nije bilo moguće saznati ko je tačno otac određenog deteta. Danas je ovo DNK test koji spasava život, ali tada su sva deca bila zajednička, a samim tim i biološka.
Poliandrija među stanovnicima Trobrijandskih ostrva
Muški haremi kao fenomen pojavili su se u Drevnom Sumeru, mada ne u baš pozitivnom kontekstu. Prema dekretu lagaškog ensi Uruimingine, ženama je bilo strogo zabranjeno da imaju više muževa. U suprotnom, bile bi kažnjene kamenovanjem. Međutim, istovremeno, u svetom hinduističkom epu Mahabharata postoji bar jedan primer poliandrije, kada je Draupadi bila udata za petoro braće iz klana Pandava odjednom.
Muški haremi se pominju i u istoriji drevne Medije, države koja je postojala na teritoriji modernog Irana u 7.-6. veku pre nove ere. Prema zakonima ove države, ženi je bilo dozvoljeno da ima nekoliko (ne više od 4) muževa istovremeno.
Stanovnici drevne države Medije
A u ranosrednjovekovnoj državi Eftalita, koja se od 5. do 7. veka nalazila na teritoriji savremene Centralne Azije, Avganistana i Severne Indije, poliandrija je bila ne samo opšteprihvaćena, već i legalizovana na zvaničnom nivou. Žena koja je imala više muževa nosila je poseban šešir sa rogovima, gde je broj rogova odgovarao broju njenih zakonitih supružnika.
Poliandrija u Nigeriji
Muški haremi su postojali i u Nigeriji, posebno na severu zemlje među plemenom Irigve. Žene ovog plemena su tradicionalno imale nekoliko supružnika, koji su se nazivali „somužja“. Slučajevi poliandrije pronađeni su i među Masajima u Keniji i severnoj Tanzaniji, a žene polinezijskih plemena koja su živela na ostrvima Okeanije i predstavljala vladajuću elitu mogle su se čak pohvaliti i punopravnim muškim haremima sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.
Pleme Masai
Inače, poliandrija je bila uobičajena i među Guančama, stanovnicima Kanarskih ostrva. Međutim, njihova istorija sa muškim haremima potonula je u zaborav baš u trenutku kada su ovaj narod potpuno istrebili Španci.
Tumbes
Dakle, kapuljanka Tumbesa, između ostalog, imala je pravo ne samo da bira svoje muževe, već i da određuje njihov broj. Štaviše, muškarci koje je vladarka izabrala nisu se usuđivali da je odbiju, i bili su dužni da zadovolje sve njene hirove. Tako su svi kapuljanci Tumbesa imali na raspolaganju prave muške hareme, čiji se „asortiman“ redovno dopunjavao..
Moćne žene iz Tumbesa posedovale su muške hareme da ublaže dosadu i potvrde svoj autoritet nad podanicima. U to vreme, imati sopstveni harem posmatralo se kao prestiž.
