Džesika Koks je rođena bez ruku — retko stanje pri rođenju koje bi mnoge nateralo da odustanu od velikih snova. Ali Džesika nikada nije bila neko ko pristaje na ograničenja. Još kao dete naučila je da se prilagodi i da sve radi stopalima — od pranja zuba do vožnje automobila.
Tamo gde su drugi videli prepreke, ona je videla izazove koje treba savladati. Vođena nepokolebljivim duhom, nije želela samo da živi „normalan“ život — želela je da uzleti. I uzletela je. Godine 2008. ušla je u istoriju kao prva licencirana pilotkinja na svetu bez ruku, upravljajući avionom stopalima.
"Invalidnost je nesposobnost da prepoznamo snagu u sebi"
Pored toga, Džesika je i sertifikovana ronilac sa bocom, nosilac crnog pojasa u tekvondou i međunarodna motivaciona govornica. Njen život nije samo priča o uspehu; on je poruka svetu da snaga ne mora izgledati onako kako to očekujemo — i da je hrabrost sposobnost da uradimo nemoguće s onim što imamo.
Džesika nas uči da prava invalidnost nije odsustvo udova, vida ili govora — već nesposobnost da prepoznamo snagu u sebi. Mnogi od nas prolaze kroz život sumnjajući u sopstvenu vrednost, ograničavajući svoje snove i živeći uplašeno zbog straha ili poređenja s drugima. Ali njen put nas podseća da prava snaga leži u prihvatanju sebe i u odluci da ustaneš, bez obzira na ono što ti nedostaje. Njen život je ogledalo koje nam pokazuje izgovore — i poziva nas da ih razbijemo. Jer na kraju, najveće ograničenje nije fizičko — već nesposobnost da spoznamo svoj pravi potencijal.
Kako je izgledalo odrastanje?
Džesika Koks je rođena 2. februara 1983. godine, odrasla je u gradu Sijera Vista, u saveznoj američkoj državi Arizona. Rođena je bez ruku zbog retke urođene mane, ali njeni roditelji su od samog početka odlučili da je odgajaju kao dete koje nije "drugačije", podstičući je da se sama snalazi i razvije maksimalnu samostalnost.
Veoma rano je naučila da koristi noge umesto ruku i tako je obavljala gotovo sve svakodnevne zadatke: hranjenje, pisanje, šminkanje, stavljanje kontaktnih sočiva, pa čak i vožnju automobila. Njeni roditelji i učitelji trudili su se da joj ne postavljaju ograničenja i pružali su joj slobodu da istražuje svoje sposobnosti.
Ddiplomirala je psihologiju na Univerzitetu u Arizoni 2005. godine, uz sporedne studije komunikacija. Koks nije koristila proteze od svoje 14. godine. Koristeći stopala kao što većina ljudi koristi ruke, sposobna je, između ostalog, da vozi nemodifikovan automobil s punom vozačkom dozvolom, da kuca na tastaturi brzinom od 25 reči u minuti, sipa gorivo, stavlja i vadi kontaktna sočiva. Takođe je i sertifikovani ronilac.
Impresivna svakodnevica
Džesika je prvi put letela u avionu s jednim motorom 2004. godine preko programa Wright Flight. Vozačku dozvolu za pilota dobila je 10. oktobra 2008, nakon tri godine obuke, i kvalifikovana je da upravlja lakim sportskim avionom do visine od 10.000 stopa. Obuku za letenje dobila je zahvaljujući stipendiji organizacije Able Flight, a samostalni let izvela je uz nadzor instruktora Periša Trovika.
Njena pilotska dozvola odnosi se na ERCO 415-C Ercoupe, koji je Federalna administracija za vazduhoplovstvo klasifikovala kao laki sportski avion. Dizajniran 1940-ih, Ercoupe je napravljen bez papučica za kormilo — umesto toga, kormilo je povezano s krilcima preko komandi na volanu. Ovaj jedinstveni dizajn omogućava Koks da upravlja avionom tako što jednom nogom kontroliše volan, a drugom gas.
Godine 2019. Koks je dobila Ercoupe 415-C iz 1946. godine (serijski broj #3153), registarski broj N26R. Izjavila je da će ovaj avion koristiti za promociju misije svoje fondacije Rightfooted Foundation International, čije je geslo „invaliditet ne znači nesposobnost“. U julu 2020, upotrebila je ovaj avion kako bi obeležila 30 godina od usvajanja Zakona o pravima osoba sa invaliditetom u SAD, odnevši bivšeg senatora Toma Harkina na promotivni let iznad Vašingtona. Harkin je upravo taj zakon i predložio američkom Senatu 1990. godine.
Ima i crni pojas
Sa 10 godina, Koks je počela da trenira taekwondo u školi u svom rodnom gradu Sijera Vista. Prvi crni pojas stekla je s 14 godina. Tokom studija na Univerzitetu u Arizoni, ponovo je počela s treninzima u okviru Američke taekwondo asocijacije. Instruktori su, kako bi pomogli osobama bez ruku, osmislili poseban program prilagođen njenim mogućnostima — na primer, umesto udarca pesnicom, Koks koristi udarac kolenom.
Nakon toga, stekla je i drugi i treći dan crnog pojasa u ATA, a 2014. je postala i šampion Arizone u formama, bez takmičenja u kategoriji osoba s posebnim potrebama. Godine 2019. stekla je četvrti dan crnog pojasa.
Motiviše ljude širom sveta
Džesika Koks radi kao motivaciona govornica i svoju poruku je prenela u 26 različitih zemalja. Godine 2014. učestvovala je na 64-kilometarskoj deonici biciklističke trke El Tour de Tucson.
Autobiografski motivacioni priručnik Disarm Your Limits („Razoružaj svoja ograničenja“) napisala je i objavila 2015, sa ciljem da inspiriše ljude da prevaziđu sopstvene izazove kroz lekcije iz njenog života.
Menja stvari iz korena
O Džesiki je snimljen dokumentarni film Right Footed, koji je režirao dobitnik Emi nagrade Nik Spark. Film prati njen život, mentorstvo, humanitarna putovanja u Etiopiju i na Filipine, kao i njene napore da pomogne usvajanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD) u američkom Senatu.
Patentirani izum sistema za upravljanje vozilom donjim ekstremitetima — koji omogućava upravljanje automobilom bez upotrebe gornjeg tela — inspirisan je upravo Džesikinim primerom, a osmislila ga je inženjerka iz UAE, Rim Al Marzuki.
Šta Džesika ne može da uradi?
Iako Džesika ima izuzetno visok nivo samostalnosti, postoji nekoliko stvari koje ipak ne može da uradi sama – najčešće su to zadaci koji fizički zahtevaju dve ruke istovremeno, kao što su:
- Nošenje velikih ili teških predmeta koje ne može uhvatiti stopalima
- Brzo presvlačenje, posebno odeće sa dugmićima ili rajsferšlusima na nezgodnim mestima
- Neke kuhinjske aktivnosti, poput seckanja čvrstih namirnica (gde postoji opasnost da se povredi)
- Zatvaranje ili otvaranje nekih vrata ili prozora, ako nisu prilagođena
Ali ono što je čini neverovatnom - za sve što poželi da uradi - naći se način.
Ali, ono što je najvažnije jeste da Džesika nikada nije dozvolila da ono što ne može da uradi definiše njen život. Umesto toga, fokusirala se na ono što može — i time nadahnula ljude širom sveta.
