Prema predanju, Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla. Velika subota je jedina subota u godini kada se posti na vodi. Hristos je prema verovanju Veliku subotu proveo u Hadu, zbog čega vernici taj dan provode u molitvi i tišini. Dan posle raspeća, prema predanju, došli su prvosveštenici i fariseji kod rimskog prokuratora Pontija Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. To su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo, kako bi narod poverovao da je Isus vaskrsao kao što je najavljivao.
„Posle tri dana ustaću“ (Mt. 27, 63). „Reče im Pilat: Imate stražu, idite utvrdite kako znate. A oni otivši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“ (Mt. 27, 65-66).
Uz čitanje celog 118/119 Psalma pevaju se statije, stihovi u kojima se slavi umrli spasitelj kao vaskrsenje i život i izražava bol, žalost i tuga Bogorodice.
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje.
Sve do čitanja Apostola sveštenik služi ovu liturgiju u crnoj odeždi, a potom oblači belu, jer su se u toku ove liturgije krštavali oglašeni (nekršteni), koji su se tokom celog Vaskršnjeg posta pripremali uzdržavanjem od hrane, molitvama i poukama za krštenje, koje se uvek vrši u belim odeždama.
Jedino na ovoj liturgiji jevanđelje se ne čita sa amvona ili sa carskih dveri već na Hristovom grobu, jer je anđeo na grobu Gospodnjem objavio ženama mironosicama vest o Hristovom vaskrsenju. U Jerusalimu u hramu Groba Hristovog hrišćani svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi blagodatnog ognja.
U tom hramu u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh iznosi ugašeno kandilo koje čudesno pali blagodatni oganj i taj oganj prenosi na sveće okupljenih hrišćana, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
4 stvari koje ne biste smeli da radite na današnji dan:
- Ne veselite se, već dan provedite u tišini i molitvi.
- Ne radite fizičke poslove po bašti ili polju, ne šijete, ne krpite i ne radite ručne radove. Takođe, ne započinjite nikakve nove poslove.
- Kuću treba očistiti ujutru – jer se veruje da u čistu kuću ulazi vaskršnja radost.
- Uveče, uoči samog praznika, vernici poste strože nego inače – jede se samo hleb i pije voda.
Šta treba da uradite da bi vam krenulio sve nabolje u životu?
Narodno verovanje kaže da bi svako trebalo da učini neko dobro delo ili milosrđe na Veliku subotu, kako bi mu godina koja dolazi donela mir i blagostanje, a u životu mu krenulo sve nabolje.
SUTRA JE VELIKA SUBOTA, A OVE 4 STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju sutra Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, posvećen sahrani Isusa Hrista i njegovom boravku u grobu pred vaskrsenje.
Prema predanju, Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla. Velika subota je jedina subota u godini kada se posti na vodi. Hristos je prema verovanju Veliku subotu proveo u Hadu, zbog čega vernici taj dan provode u molitvi i tišini.
- Ostvari pravo na vredne poklone uz registraciju na aplikaciji Samsung Members.
- Banka koju poznajete i kojoj možete verovati. Jer vas razumemo.
Dan posle raspeća. u subotu, prema predanju, došli su prvosveštenici i fariseji kod rimskog prokuratora Pontija Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba.
To su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo, kako bi narod poverovao da je Isus vaskrsao kao što je najavljivao.
„Posle tri dana ustaću“ (Mt. 27, 63). „Reče im Pilat: Imate stražu, idite utvrdite kako znate. A oni otivši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“ (Mt. 27, 65-66).
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba.
Uz čitanje celog 118/119 Psalma pevaju se statije, stihovi u kojima se slavi umrli spasitelj kao vaskrsenje i život i izražava bol, žalost i tuga Bogorodice.
Pri kraju jutrenja koje se služi na Veliki petak uveče, plaštanica (u koju je bio umotan Isus nakon skidanja sa krsta) nosi se tri puta oko hrama, a posle njenog ponovnog polaganja u „grob“, čita se pred njom Jezekiljevo proroštvo o vaskrsenju mrtvih (Jez 37,1-14), Apostol i Jevanđelje.
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje.
Sve do čitanja Apostola sveštenik služi ovu liturgiju u crnoj odeždi, a potom oblači belu, jer su se u toku ove liturgije krštavali oglašeni (nekršteni), koji su se tokom celog Vaskršnjeg posta pripremali uzdržavanjem od hrane, molitvama i poukama za krštenje, koje se uvek vrši u belim odeždama.
Jedino na ovoj liturgiji jevanđelje se ne čita sa amvona ili sa carskih dveri već na Hristovom grobu, jer je anđeo na grobu Gospodnjem objavio ženama mironosicama vest o Hristovom vaskrsenju.
U Jerusalimu u hramu Groba Hristovog hrišćani svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi blagodatnog ognja.
U tom hramu u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh iznosi ugašeno kandilo koje čudesno pali blagodatni oganj i taj oganj prenosi na sveće okupljenih hrišćana, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
Svečanom Vaskršnjom liturgijom biće završeni dani žalosti i u nedelju će početi praznik Vaskrs, Vaskrsenje Hristovo iz mrtvih i pobeda života nad smrću, koji slavi pobedu života nad smrću.
Običaj je da se na Veliku subotu mese obredni uskršnji hlebovi i kolači - uskršnjaci. Obično su okrugli, sa rupom u sredini, gde će se na Vaskrs staviti jaje. Prema verovanju, ukućani treba da ustanu što ranije tog dana kako bi se na vreme spremili za predstojeći praznik.
Ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu, a posebno u ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine. Dan se provodi u tišini i molitvi, a ukoliko neko nije stigao da ofarba jaja u petak, može to da uradi na Veliku subotu.
Sutra pravoslavni vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan Hristove žalosti i dan koji u narodu nosi još i naziv Strašna subota. Ovo je dan kada je, prema predanju, Isus Hristos sišao u Had da propoveda Jevanđelje dušama preminulih.
Velika subota je poslednji dan Strasne nedelje, perioda patnje, raspeća i smrti, i obeležava se u tišini, molitvi i iščekivanju Vaskrsa. Vernici posećuju hramove, celivaju Plaštanicu – platno koje simbolizuje Hristov grob, i pripremaju se za ponoćnu Vaskršnju liturgiju, kojom počinje najradosniji hrišćanski praznik – Uskrs.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Običaji i verovanja na Veliku subotu
Velika subota je dan poslednjih priprema pred praznik – sprema se kuća, priprema praznična trpeza, a u nekim krajevima Srbije tada se farbaju jaja, uglavnom u crvenu boju.
U Homolju se, na primer, mesi vaskršnjak – kolač sa bosiljkom, dok se u Banatu prave posebni kolači koji se potom nose na groblje.
Narodno verovanje kaže da bi svako trebalo da učini neko dobro delo na Veliku subotu, kako bi mu godina koja dolazi donela mir i blagostanje.
Šta ne bi trebalo raditi na ovaj dan:
Ne veselite se, već dan provedite u tišini i molitvi.
Ne radite fizičke poslove po bašti ili polju.
Ne šijete, ne krpite i ne radite ručne radove.
Ne započinjite nikakve nove poslove.
Kuću treba očistiti ujutru – jer se veruje da u čistu kuću ulazi vaskršnja radost.
Uveče, uoči samog praznika, vernici poste strože nego inače – jede se samo hleb i pije voda.
