Adolf Hitler, najozloglašeniji nemački diktator i vođa nacističke partije (NSDAP), poznat kao jedan od najomraženijih političkih lidera u istoriji. Rođen 1889. godine u Braunauu na Innu, u tadašnjoj Austrougarskoj, mladi Hitler je u početku želeo da postane umetnik, ali je odbijen na Likovnoj akademiji u Beču. Tokom Prvog svetskog rata služio je kao vojnik i tada je razvio duboku mržnju prema Jevrejima, komunistima i porazu Nemačke, što će kasnije oblikovati njegovu političku ideologiju. Kada je postao kancelar Nemačke 1933. godine, brzo je uspostavio totalitarnu vlast, ukinuo demokratiju i započeo agresivnu politiku širenja teritorije, koja je kulminirala izbijanjem Drugog svetskog rata. Njegov režim odgovoran je za smrt više od 60 miliona ljudi širom sveta.
Negovo poslednje pojavljivanje u javnosti bilo je 20. aprila 1945. godine, već tada je delovao vrlo iznemoglo. Naime, poslednji put je izašao iz svog ratnog bunkera u Berlinu kako bi dodelio Gvozdeni krst vojnicima Hitlerove omladine.
Bilo je to deset dana pre njegove smrti.
Naime, pojavio se u uništenom dvorištu savezne kancelarije u Berlinu kako bi predao odličje pripadnicima svoje mladeži koje je poslao da se bore u zadnjim nastojanjima da se izbegne poraz.
Samo nekoliko meseci ranije Hitler je u radijskom obraćanju pozvao naciju, suočenu sa serijom vojnih poraza, da se ujedini i prevlada krizu “svojom nepokolebljivom voljom”.
Kako su izgledali Hitlerovi poslednji dani?
Nemačka je 1945. bila na kolenima — i malo ko je bio iznenađen. Stvari su počele da se menjaju otkako je Sovjetski Savez pobedio Nemce u bici za Staljingrad 1943. Sledeće, 1944. godine, savezničke snage su se iskrcale u Normandiji i počele da potiskuju naciste nazad ka Berlinu.
U julu 1944. šačica nemačkih vojnih komandanata je planirala da ubije Hitlera. Nadali su se da će, ako zbace diktatora, pregovarati o povoljnim mirovnim uslovima. Ali njihov pokušaj ubistva je propao, a Hitler je pogubio 4.000 Nemaca za koje je verovao da su umešani.
Sovjetske trupe i savezničke snage napredovale ka Berlinu početkom 1945. godine. Izgledalo je kao da je Hitler nestao. Američke vojne snage su u početku mislile da se Hitler krije u Bavarskim Alpima u svojoj tvrđavi poznatoj kao "Orlovo gnezdo".
U martu 1945. američke snage u južnoj Nemačkoj čule su izveštaje da se čak 300.000 nacista krije u planinama. Dvajt D. Ajzenhauer, koji je tada bio vrhovni komandant savezničkih snaga, plašio se da će oni sprovesti gerilsku kampanju i odugovlačiti rat godinama umesto da se predaju.
U stvarnosti,nacistička propagandna mašina radila je prekovremeno kako bi sakrila pravo mesto boravka Hitlera dok su ratni napori u Nemačkoj propadali.
Hitler nikada nije napustio Berlin — skrivao se u svom bunkeru veći deo 1945. Kada su savezničke snage uhvatile oficira Vermahta Kurta Ditmara, on je otkrio da je Firer još uvek u Berlinu. On je takođe pretpostavio kako će Hitler umreti: "Hitler će tamo ili biti ubijen ili će izvršiti samoubistvo." Ditmarova pretpostavka se pokazala istinitom.
Dok su se sovjetske trupe približavale njegovom bunkeru u Berlinu, Hitler je prihvatio neizbežnost svog poraza. Krenuo je u delo svoj plan da sebi oduzme život. Nekoliko sati pre toga oženio se Evom Braun, koja je bila uz njega 11 godina. Venčali su se rano ujutro 29. aprila. Sledećeg dana, nešto posle 15.30, zagrizli su u tanke staklene bočice cijanida. Hitler je tada sebi pucao u glavu. Čovek odgovoran za neizrecivu patnju, koji je gotovo sam doveo svet na ivicu uništenja, bio je mrtav.
Ubrzo nakon smrti telo Adolfa Hitlera je odneto u malu baštu pored bunkera.
Već su se čuli zvuci sovjetskih pištolja kada su Gebels i Borman polili tela benzinom. Zapalili su vatru i povukli se na sigurno.
Hitlerov bunker, sagrađen kao zaštita od zračnih napada, ostao je do danas zatvoren za javnost nakon što su sovjetske snage, a potom i vlasti bivše komunističke Istočne Nemačke, uništile njegov najveći deo.
Hitlerov uži krug je želeo potpuno da uništi njegovo telo. Njegovi verni sledbenici nisu želeli da se Hitlerova smrt – ili njegovi ostaci – koriste u propagandne svrhe. Ali uprkos naporima da spale ceo leš, ostao je mali deo Hitlerove vilice - sa nekoliko zuba.
Istraživanja su potvrdila da su sovjetske trupe zaista pronašle Hitlerove ostatke.
Šta se desilo zaista sa telom Hitlera?
Godine 1970, sovjetski KGB je odlučio da uništi preostale ostatke Hitlerovog tela. Njegovi posmrtni ostaci su ekshumirani, kremirani, a pepeo je rasut u reku Elbu u blizini grada Bideric u Istočnoj Nemačkoj.
Danas, jedini poznati fizički ostaci povezani sa Hitlerom su delovi njegovih zuba i vilice, koji se čuvaju u Državnom arhivu Rusije u Moskvi. Analiza ovih ostataka 2018. godine potvrdila je da su autentični i da pripadaju Hitleru.
