Pravoslavni hrišćani koji sa verom i predanošću poštuju Veliki Uskršnji post, trenutno se nalaze u šestoj nedelji najdužeg i najstrožeg posta u pravoslavnoj tradiciji, poznatoj u narodu kao Cvetna nedelja. Ova sedmica ima poseban značaj jer se u njenom okviru obeležavaju dva velika praznika: Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, i Cveti, koji se slave u nedelju.
Duhovni značaj Vrbice i Cveti
Lazareva subota, koja ove godine pada 12. aprila, posvećena je jednom od najupečatljivijih čuda iz Jevanđelja – vaskrsenju Lazara, prijatelja Isusa Hrista, koji je već četiri dana bio mrtav. Tim čudom Hristos potvrđuje svoju božansku moć i najavljuje sopstveno Vaskrsenje, kao pobedu života nad smrću. Taj događaj je osnova duhovnog značenja praznika – vere u večni život i nadu u spasenje.
Na ovaj dan, u crkvama se osvećuju mlade grančice vrbe koje simbolizuju novu nadu, život i obnovu. Nakon liturgije, grančice se dele vernicima, koji ih odnose kući i stavljaju pored ikona i kandila. Vrbica je, pre svega, praznik dece, jer se toga dana najmlađi svečano oblače, dobijaju venčiće od vrbe i zvončiće koje nose oko vrata, dok ih roditelji vode u crkvu. Praznik odiše radošću, toplinom i porukom Hristove ljubavi prema deci: "Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko."
Dan nakon Vrbice, u nedelju, obeležavaju se Cveti, praznik koji podseća na svečani Hristov ulazak u Jerusalim, kada ga je narod dočekao s ushićenjem, mašući palmama i bacajući cveće pred njega. Budući da u našem podneblju palme ne rastu, vrbove grančice u ovom slučaju simbolično zamenjuju palmine. Ovaj praznik slavi Hrista kao cara mira i nosi poruku duhovne obnove i nade.
Pravoslavna trpeza za Lazarevu subotu i Cveti
Pošto Veliki post i dalje traje, i u ovim prazničnim danima se poštuju pravila posta, ali sa izvesnim olakšicama:
Tokom cele šeste sedmice posta (od ponedeljka do petka) posti se strogo – na vodi.
Za Lazarevu subotu, dozvoljeno je korišćenje ulja, što znači da se hrana može spremati na biljnom ulju, ali se i dalje izbegava riba i druga „bogatija“ hrana.
Na Cveti, post se ublažava – dozvoljena je riba, što čini prazničnu trpezu bogatijom i svečanijom. Uobičajena jela tog dana mogu uključivati ribu spremljenu na razne načine, krompir salatu, bareno povrće, posne pite i druga jela pripremljena u duhu posta, ali sa dozvoljenim namirnicama.
Narodni običaji i verovanja
Na Cveti se ujutru ukućani umivaju vodom u kojoj su prethodnog dana, za Vrbicu, potopljeni cvetovi. Veruje se da ova voda donosi zdravlje, svežinu i lepotu. Takođe, cveće koje se ubere tog dana ne unosi se u kuću, već se drži napolju – u dvorištu, u posudi s vodom. Prema starom verovanju, onaj ko prvi ubere cvet tog dana može da zamisli želju, za koju se veruje da će se ispuniti ako osoba iskreno veruje.
Iako spada u velike praznike, na Cveti se ne zabranjuje rad – naprotiv, veruje se da je dobro toga dana započeti neki važan posao ili doneti značajnu odluku. Praznik je prožet pozitivnom energijom, veseljem i verom u nove početke.
Kao što je pisao vladika Nikolaj Velimirović, Cvetna nedelja i događaj vaskrsenja Lazara pozivaju svakog vernika da sagleda sopstveno srce, ispita dubinu vere i prepozna Božiju prisutnost ne kroz racionalna objašnjenja, već kroz čistu veru:
„Ako ne budeš ovde video Boga (u licu Hrista Vaskrsitelja) i čudo Božje u vaskrsenju Lazara, znači imaš još nečisto srce.“
