Manastir Kakovo, metoh manastira Hilandar, smešten je na svega 9 km od Jerisosa i 24 km od Uranopolisa i predstavlja prvu stanicu hodočasnika na putu ka Svetoj Gori. Posvećen Svetom Nikoli, deo je duhovne baštine i tradicije Hilandara i predstavlja mirno utočište koje odiše spokojem i tišinom, okružen zelenilom i prirodnim lepotama.
Kakovo, iako se nalazi van Svete Gore, je u duhovnoj i administrativnoj vezi sa samim manastirom Hilandar i ima važnu ulogu u očuvanju hilandarske tradicije i pravoslavne monaške zajednice. Manastir Kakovo nije običan Manastir, ovo je metoh koji vekovima pripada srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori, a pošto se nalazi van njene teritorije mogu ga posećivati i žene.
Srce manastira je crkva posvećena Svetom Nikoli. Oltar, ikonostas i miris tamjana stvaraju atmosreru koja vernicima donosi unutrašnji mir. Čuvena loza Svetog Simeona sa Hilandara, zajedno sa dva zrna grožđa, vekovima donosi nadu parovima koji žele potomstvo i koji upravo zbog toga posećuju manastir Kakovo.
Legenda kaže da je loza Svetog Simeona iznikla iz njegovog praznog groba, i da pomaže ženama koje ne mogu da se ostvare kao majke, a njena čudotvorna moć ogleda se i u tome što već vekovima bogato rađa bez ikakve posebne nege...
Kada se monah Simeon upokojio 13. februara 1200. godine bio je sahranjen u naosu katolikona, uz južni zid. Po kazivanju Domentijana, pisca Života Svetog Save i Života Svetog Simeona, za vreme službe je poteklo miro iz groba i iz Simeonovog lika na zidu. I odmah je počelo da čini čuda.
Godine 1207, u pratnji grupe hilandarskih monaha, Sava je preneo očeve „cele i netaknute“ mošti u Srbiju i pohranio ih u manastir Studenicu. Tako je ispunio očevu poslednju želju da počiva u „zemlji otačastva svoga“ i radi mirenja zavađene mu braće, onda su hilandarski monasi neutešno plakali. Tada se Sveti Simeon javi u snu igumanu Metodiju i kaže mu kako je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će za utehu hilandarskom bratstvu iz praznog groba njegovog iznići loza i dokle god ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva.
Ta loza se održala i do danas. Ista svake godine bez izuzetka bogato rađa, iako joj se osim obrezivanja, nikakva druga nega ne ukazuje, niti se kakve mere protiv filoksere ili drugih bolesti i štetočina preduzimaju, što predstavlja veliko čudo Božije i time veliku moralnu utehu i duhovno obodrenje za hilandarsko bratstvo, a i za sve verujuće Srbe. Simeonovoj lozi se pripisuje čudotvorna moć. Mnogo je svedočenja da je besplodnim supružnicima, koji su čvrsto verovali, darovala porod.
Mnogi koji su se tamo pomolili i primili blagoslov, a vratili su se sa radosnim vestima.
