Dušan Krstin (27) rodom je iz Kanjiže, ali trenutno živi u Francuskoj, proveo je dva mesece na solo putovanju po jugoistočnoj Aziji, a onda je rešio da se upusti u još neverovatniju avanturu - živeo je sa plemenom Mentavaj u Indoneziji, koje slovi za jedno od najstarijih. Daleko od civilizacije, udobnog kreveta, modernog sveta, mobilnog signala, struje i interneta, čak i bez toaleta, u dubokoj džungli na ostrvu Sumatra mladić iz Srbije proveo je sa njim pet dana. Spavao je na daskama, okružen lobanjama životinja, išao u lov na majmune, jeo crve, kupao se u reci i iskusio delić života koji vekovima vodi ovo pleme.
Na putovanje je krenuo sam, uz pratnju jednog vodiča koji je odrastao s plemenom, a koji je zapravo bio prevodilac i posrednik u komunikaciji. Svaki dan donosio je novo iskustvo prepuno izazova.
- Autohtono pleme Mentavaj vekovima živi izolovano od modernog sveta, čuvajući svoje drevne običaje i način života. Želeo sam da iskusim nešto drugačije i da se isključim iz savremenog sveta. Do njihovog sela, koje je skriveno duboko u džungli, najpre smo putovali čamcem, u kojem smo bili samo vodič i ja, potom smo nastavili peške kroz šumu - preneo je za "Kurir" utiske januarske pustolovine ovaj mladić, koji nije želeo da otkriva koliko ga je to koštalo.
Nakon što je stigao u kuću ove porodice, u kojoj živi čak 16 članova, doživeo je prvi šok.
- Oko moje glave visile su lobanje životinja, uglavnom majmuna i svinja. Dok sam sedeo s njima i upoznavao se, niotkuda iz džungle izašao je stariji čovek, istetoviran od glave do pete, golišav, sa strelom u rukama. Bio sam šokiran jer sam tako nešto viđao samo na filmovima i nisam verovao da i danas postoji tako nešto. Bio je to šaman plemena, čovek za koga niko ne zna koliko ima godina, pa čak ni on sam - priča nam Dušan.
Spavao je na podu sa psom u prostoriji u kojoj se porodica tokom dana okuplja, od svinje koje su bile ispod njih delile su ih samo daske. Gotovo svaku noć se budio jer su se svinje tukle međusobno, često je smrdelo.
- Uglavnom sam jeo pirinač, koji kuvaju u vodi iz reke, sagu (pravi se od sagu palme), jednom su kuvali majmuna, ali to sam preskočio! Jeo sam i svinjsko meso, pošto uzgajaju svinje, kokos, banane, pileće meso. Probao sam i debelog crva, ali nisam hteo živog, već pečenog - nabraja on.
Kupao se u reci, a tu istu vodu koristili su za piće, ali se pre upotrebe ista prokuva i filtrira zbog bakterija. Što se tiče toaleta, kaže da to može biti bilo gde u prirodi, samo ne u blizini reke. Dušan kaže i da je teško prepričati pet dana provedenih s plemenom, ali će zasigurno čitav život pamtiti lov na majmuna.
- Krenuli smo u četiri ujutru, šetali sat i po džunglom po mraku sve dok se nismo popeli na vrh brda. Tu su mi rekli da moramo ugasiti sva svetla i da moramo da budemo u tišini da bismo čuli gde se životinje nalaze i da bismo znali gde da nastavimo kad svane. Sedeli smo 40 minuta u mrklom mraku na zemlji. Pleme je nosilo mačete, dve strele sa otrovom i dve puške - priseća se:
- Ta šetnja je trajala nekoliko sati, onda sam u jednom trenutku začuo pucanj. Odjednom su svi počeli da urlaju i trče u jednom pravcu, nije mi bilo jasno šta se zapravo dešava, pokušao sam da ih pratim, ali to je bilo nemoguće po tom terenu. U jednom momentu ostao sam sam i moram sam da se probijam kroz džunglu tražeći ih.
Ispostavilo se da su ulovili majmuna, rekli su mu da je imao sreće jer se to ne dešava često.
- Naravno, bilo mi je žao životinje, ali ne mogu ja tu da se mešam, to je deo njihovog načina života. Ovaj lov je trajao ukupno sedam sati, u životu se nisam toliko znojio kao tad, bukvalno je curilo s mene. Neverovatno koliko džungla može da iscrpi čoveka. Majmuna su skuvali i pojeli, a njegovu lobanju okačili u kući. Taj ručak sam preskočio, ali sam morao da smislim razlog jer nisam želeo da ih uvredim - zaključio je on i dodao da je zahvalan na ovom putovanju, s obzirom na to da postoji bojazan da će pleme za nekoliko godina nestati, pošto nove generacije sve više odlaze iz džungle.
U džungli žive i otrovne zmije - pitoni, kobre i ljutice, pijavice, ume da bude nepodnošljivo vruće, a prisutna je i neverovatna vlažnost na nepristupačnom terenu.
- U suštini, to je ogromna močvara, krećeš se po improvizovanim stazama napravljenim od debala i stabala bambusa. Hodanje po njima je izuzetno teško jer su stalno klizava i vlažna, a dok ne savladaš tehniku hodanja, neprestano upadaš u blato. Vodič koji je tu odrastao mi je rekao da je on dosad ubio osam pitona, jer se dešava da im piton napadne svinje - ispričao je Dušan za "Kurir".
