Konan Vajt (60) prolazi kroz nesnosne bolove, njegovo stopalo je unakaženo do neprepoznatljivosti nakon neuspešnog medicinskog zahvata, propalog egzorcizma nadrilekara i godina zanemarivanja. Njegov užasan pad u ovu noćnu moru počeo je kada je 2018. godine napustio svoj dotadašnji život i preselio se u jugoistočnu Aziju zbog ljubavi – da bi ga potom devojka izbola nožem i ostavila u sirotinjskim četvrtima. Nekada je bio veoma uspešan čovek, a sada je beskućnik!
Bez novca, nesposoban da se kreće i gladan, Konan kaže da je zarobljen u kolibi u džungli, gde ga lokalno stanovništvo drži kao zatvorenika, jer poseduju jedini ključ od kapije.
Njegova sredstva su gotovo iscrpljena, a zdravlje mu se rapidno pogoršava – strahuje da mu je ostalo samo nekoliko dana života. „Ovo je zaista kraj, projekat koji sam ja se skoro završio“, rekao je.
Očajni Britanac ispričao je za MailOnline svoje užasno iskustvo preživljavanja u divljini Filipina, nakon što je pokrenuo akciju prikupljanja sredstava, nadajući se da će mu to možda spasiti život.
Konan, koji očajnički želi da se vrati u svoj nekadašnji dom u Njuberiju, Berkšir, sada moli Britansku ambasadu da ga spasi iz njegove noćne more, dok pokušava da preživi u džungli, udaljenoj 17 sati vožnje trajektom od bilo kakve civilizacije, sa stopalom koje trune. Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva potvrdilo je za MailOnline da su upoznati sa njegovim slučajem.
Nekadašnji emigrant preselio se na Filipine 2018. godine nakon što je upoznao ženu putem hrišćanske aplikacije za upoznavanje. Uzbuđen zbog novog početka, napustio je posao HR menadžera u kompaniji Hinduja Global Solutions, verujući da započinje novi život u azijskom raju.
Ali njegov svet se brzo srušio kada je shvatio da je napravio fatalnu „grešku“ zaljubivši se u ženu za koju tvrdi da je bila umešana u sumnjive poslove i da je napustila svoje dete.
Proveo je oko pet godina sa tadašnjom devojkom, čak je preuzeo brigu o njenom devetogodišnjem sinu koji je živeo kod njene sestre. Međutim, nakon što su raskinuli, u maju 2022. godine napala ga je nožem.
Konan se priseća kako je ležao u krevetu u njihovom zajedničkom domu nakon raskida, kada ga je iznenada napala.
„Ležao sam u krevetu i sledeće što znam – napala me je, tukla me, šamarala... i onda me izbola u stopalo, dva puta. Nemam pojma čime.“
U panici je pobegao, šepajući niz stepenice, ostavljajući za sobom krvavi trag, koji je njen „traumatizovani“ sin uslikao.
Pohitao je u policiju – ali su mu rekli da neće pokrenuti istragu osim ako im ne plati mito. Sam i ranjen, bio je prinuđen da se sam izleči i sakrije u sirotinjskim četvrtima Sebua.
Nakon krvavog napada, Konan je bio primoran da živi u nehigijenskim uslovima, suočen sa pacovima veličine mačaka, dok je delio zajednički toalet sa zmijama.
Spavao je na dve drvene palete prekrivene prljavim ćebetom i jastukom za decu, pokušavajući da se oporavi od ranjavanja.
Njegov smeštaj, koji je plaćao 1,40 funti po noći, bio je tek trošna koliba u raspadu.
U tom bednom okruženju, pacov ga je ugrizao i zarazio ga Mpox-om.
Ali to nije bio kraj njegovih nevolja. U leto 2023. godine, nakon što se jedva oporavio od Covid-19 i Mpox-a, Konan je doživeo teški pad na autoputu, pri čemu mu je stopalo ozbiljno povređeno.
Zbog toga je potražio pomoć u privatnoj klinici – gde tvrdi da mu je lekar namerno „osakatio“ stopalo kako bi iznudio više novca.
Nakon nekoliko neuspešnih tretmana, njegovo stanje se toliko pogoršalo da je imao visoku temperaturu i bio na ivici smrti.
Porodica njegove tadašnje devojke, zabrinuta za njegovo zdravlje, odvela ga je na osmočasovnu vožnju trajektom do grada gde je hospitalizovan.
Ali, prema njegovim rečima, bolnica mu nije pružila adekvatnu negu.
„Oni ne rade ništa – sve morate sami. Članovi porodice moraju da ostanu s vama u bolnici i da vam menjaju zavoje, donose lekove. Medicinske sestre ne rade ništa.“
Vrativši se iz bolnice, Konan je ponovo završio u lošem stanju. Tada ga je majka njegove devojke ubedila da ne ide u bolnicu jer će mu, kako je tvrdila, odmah amputirati nogu.
Umesto toga, obećala je da će se brinuti o njemu – ali samo ako joj preda sav svoj novac.
U očaju je pristao, ali umesto medicinskog lečenja, ona mu je davala biljne preparate, dovodila sveštenike da „blagoslove“ njegovo stopalo i čak angažovala vračaru da „istera zle duhove“ pljuvanjem po njegovim leđima.
Nakon godinu dana u tom stanju, na ivici smrti, odveden je u bolnicu gde su lekari predložili amputaciju. On je to odbio i zahtevao operaciju spašavanja stopala.
U januaru 2025. godine, Konan je premšten u trošnu kolibu usred džungle, u selu sa manje od 100 ljudi. Kapija koja vodi izvan sela zaključana je, a lokalci odbijaju da mu daju ključ.
Konan sada preživljava na jednom obroku dnevno – obično razvodnjenoj supi od tune sa nekoliko krekera.
Njegova mala, trošna koliba okružena je gustim rastinjem i čuvaju je psi.
„Ne mogu da izađem“, kaže on.
Dok mu zdravlje i dalje propada, očajnički moli britanske vlasti da ga spasu pre nego što bude prekasno.
