Svaki beskućnik u svojoj duši nosi tešku životnu priču, običnu punu nepravdi. Kada se čoveku zatvore sva vrata, uprkos svim naporima da sebi stvori pristojnu budućnost, dešavaju se lomovi posle kojih nema nazad. Tako je i jedna čovek kojeg stalno viđamo po Beogradu završio na ulici.
Bio je otvoren za priču, vrlo elokventan, niko nije ni slutio da će razgovor da otkrije tešku životnu priču, borbu za život i velike snove. Sedeo je na klupici, ljuštio je šargarepu okružen torbama sa hranom.
Iz Skoplja u Beograd došao je pre tačno 10 godina, a u kojem je sa roditeljima živeo pola veka. Na ulici, tačnije van kuće ukupno je proveo 13 godina.
Kako je istakao, u Skoplju su mu oduzeli stan, ostao je bez majke i oca, žalio se po sudovima ali uzaludno, čak je završio i u psihijatrijskoj ustanovi. Ti dani su mu najteže pali...
U Skoplju su mu zatvorili preduzeće u kojem je radio kao komercijalista, oduzeli su mu imovinu, a preživeo je i psihičke napade na psihijatrijskoj klinici u Skoplju.
"Svako jutro sam, za deset dana po pet puta padao dole. Posle me izbacivalo iz kreveta, da li se to zove halicunacija. Davali su mi terapiju, kapsule, jedan centar mi je radio, drugi ne i znao da sam u bolnici i znao sam da je noć, ljulja se krevet po dužini, pa onda prestane i okreće se. Držim se i kad se pustim, padnem dole. Podneo sam prijavu protiv lekara, ali sud nije reagovao", rekao je za Blic.
Nakon gubitka stana u Skoplju, njegov život se nastavlja izvan granica tadašnje Makedonije.
Beograd mu nije bio ni na pameti. Spotpunom smirenošću u glasu ispričao je da se iz Skoplja prvo uputio u Bujanovac u potrazi za poslom. Odatle su ga uputili u Vranje (centar Pčinjskog okruga), gde je pokušao da pronađe posao nastavnika matematike, koju kako kaže, drži u malom prstu.
"U papučama i trenerci krenuo sam preko granice, dotle sam imao para, a za dalje nisam imao. Osam dana, 200 kilometara sam putovao od Vranja do Beograda. Tek kada sam stigao u Beograd kupio sam dva hleba", i dodaje da ne traži pomoć ni od koga, pa čak ni od rodbine.
I u Beogradu nije odustajao od potrage za posao. U prestonici je želeo da predaje deci matematiku, ali uzaludno. Put ga je odveo u Ugrinovce gde je dva dana radio u jednoj farmi krava, nakon čega ga je vlasnik otpustio pod izgovorom "Nisi ti za ovaj posao". Pokušavao je da se zaposli i u pekari, ali neuspešno - imali su dovoljno radne snage, barem su mu tako rekli.
Kako kaže, voljan je da radi, bilo da je građevina u pitanju ili bilo koji drugi posao.
Na pitanje koliko mu je težak život na ulici, rekao je:
"Kada bi to bilo lako, onda bi to mogao svako. Bog je izabrao mene da ispituje šta mogu. Sve se preturi preko glave i opet se ide dalje. Koliko puta mislim da sam se zamorio i opet me Bog nekako zadrži. Uvek ima nekih novih rešenja", zaključio je.
San mu je samo da ima ponovo mali topao dom.
NE PROPUSTITE
Da li smo sahranili istinski moral i humanost?
