U nekom trenutku u životu, mnogi od nas zastaju i pitaju se: "Da li sam zaista srećan?". Često se ovo pitanje ne postavlja samo od sebe – praćeno je poređenjem. Gledamo one koji imaju više – više bogatstva, više uspeha ili, kako mi mislimo, više radosti – i upoređujemo se sa njima.
Međutim, uvek će biti onih kojima je sudbina dala daleko manje mogućnosti. Ljudi kojima je život bio skraten, ili lišeni nečeg važnog – upravo ono što je izgledalo nerazdvojno. Nasuprot tome, postoji mnogo ljudi čija su imena poznata širom sveta zbog svojih dostignuća, talenata i izuzetnog uspeha u raznim oblastima.
Kako je primetio Albert Ajnštajn, najveći fizičar i mislilac svog vremena, sve je na ovom svetu relativno. Zato nemojte stavljati stroge etikete na sebe ili svoj život.
Savetovao je da ne stavljamo etikete na sebe ili na okolnosti u kojima živimo, jer su takve presude često subjektivne i neproduktivne. Oni koji misle da je život nepravedan, koji sebe smatraju večitim gubitnicima, treba da razmisle o tome da problem možda nije u sudbini, karmi ili nekoj kosmičkoj nesreći. Umesto toga, može doći iznutra.
Sreća nije u tome da imate najbolje od svega ili da budete najbolji na svetu. Sve je u tome kako pristupamo životu, kako razmišljamo i šta radimo.
Iako slučajnost svakako igra ulogu u oblikovanju naših života, osnova srećnog i ispunjenog postojanja 99% zavisi od naših namera, napora i načina razmišljanja. Dakle, šta je potrebno za dug i srećan život? Pogledajmo četiri osnovna principa:
1. Razvijte radoznao i aktivno um, naučite više
Stara jevrejska poslovica kaže: "Ako ispadneš zlatnu polugu i knjigu, prvo uzmi knjigu".
Ovo naglašava jevrejsko poštovanje prema znanju, učenosti i intelektualnoj radoznalosti. Obrazovanje se ne završava posle škole – to je doživotni proces.
Druga poslovica kaže:
"Najgora vrsta nezaposlenosti je nezaposlena glava."
U prošlosti su se ljudi često žalili: "Nema posla, posebno za mlade, a još više za starije." Bilo je to tokom turbulentnih 1990-ih. Danas se situacija drastično promenila – ima mnogo mogućnosti, sada možete čak i da radite bez napuštanja kuće. Ipak, i dalje se mogu čuti beskrajne žalbe na životne teškoće.
Ljudi uvek kažu: "Ne znam kako da ovo uradim." "Ne mogu ovo da podnesem." "Neću ni pokušati." A ovo je za relativno jednostavne zadatke.
Bezbroj ljudi se jednostavno ne pojavljuje na intervjuima bez upozorenja, ignoriše pozive ili ostavlja poruke bez odgovora. Čak i oni koji su počeli da rade ponekad su nestajali sutradan bez objašnjenja.
Takvima će biti teško da nađu pristojan posao ne samo u svojoj državi, već bilo gde u svetu. Prilike će im ostati nedostižne - zauvek.
"Svi se žale na nedostatak novca, ali niko se ne žali na nedostatak mozga", kaže jedna jevrejska poslovica.
2. Budite manje nervozni. Savladajte umetnost smirenosti
"Hvala ti, Gospode, što si uzeo novac!"
Kao što je ranije pomenuto, teorija relativnosti je fundamentalna istina. Ali Jevreji su savladali veštinu samokontrole i samosavladavanja do savršenstva. Za njih ne postoje nepremostivi problemi - postoje samo zadaci koji imaju rešenja. Oni ne vide ćorsokake ili nemoguće situacije; Umesto toga, oni pronalaze načine da preokrenu nevolje u svoju korist. To nije samo lukavstvo - to je rezultat oštrog intelekta i izbrušenog smisla za humor koji služe kao spas u teškim vremenima.
3. Dozvolite sebi da se odmorite
"Život je kratak, posao je beskrajan."
Bez obzira koliko smo posvećeni svojoj karijeri, o odmoru se ne može pregovarati. Ako vas poslodavac preopterećuje zadacima, insistira da "koji ne rade ne jedu" i odbija čak ni da vam da pauzu za ručak, vreme je da potražite novi posao. Ravnoteža je ključ produktivnosti – odmor podstiče naš profesionalni razvoj, dok ga konstantan prekomerni rad podriva.
4. Ne stvarajte uslove za izdaju
Jevrejska mudrost nas takođe podseća na potrebu da budemo realni u našim odnosima.
Mudra poslovica kaže: "Ako nećeš da ti neko sedi za vrat, nemoj se nisko klanjati".
Uslove za izdaju često stvaramo prekomernim poverenjem, naivnošću i kratkovidošću.
Često pozajmljujemo novac, podsvesno znajući da osoba jednostavno nema sredstava da ga vrati. A onda se moramo pomiriti sa teškim izborom: ili otpustiti dug da bismo spasili vezu, ili pustiti vezu da bismo spasili svoj ponos. Koliko god bilo bolno, to je podsetnik da granice nisu nepoverenje, već jasnoća i zaštita onoga što je najvažnije.
Drugim rečima, vodite računa o položaju u koji stavljate sebe i druge.
Živeti dug i srećan život nije stvar sreće, već rezultat svesnih izbora, otpornosti i uravnoteženog pristupa poslu, odnosima i brizi o sebi. Pridržavajući se ovih principa, možemo dostojanstveno i odlučno prevazići životne izazove.
NE PROPUSTITE
Kolači u Sinđijangu, sreća u svakom zalogaju!
