Istorija poznaje mnoge monstruozno okrutne priče o manijacima, destruktivnim verskim sektama i kultovima. Priče o tome kako je jedan harizmatični psihopata, koji je sebe zamišljao da je bog, ujedinio oko sebe ranjive ljude i na sve načine iskoristio njihovu slepu veru, teško da danas mogu nekoga iznenaditi.
Međutim, čudovište o kome ćemo danas govoriti uspelo je da pomrači Boga Kuzju, Čarlsa Mensona i sektu Skoptsi sa Aum Šinrikjo, sve zajedno svojim ludilom i surovošću. Njegovo ime je Rok Terio, osnivač je i stalni vođa jezivog kanadskog kulta "Deca mravinjaka".
Koren zla
Ova jeziva priča počinje u zaleđenoj Kanadi. Tinejdžer Rok Terio, koji je ranije bio vredan učenik u školi, iznenada je napustio posle sedmog razreda i počeo sam da proučava Bibliju.
Tinejdžer je odrastao u porodici koja je sebe smatrala pripadnicom religioznog pokreta adventista sedmog dana, pa je od malih nogu bio ubeđen da će ljudi uskoro svedočiti kraju konačnog rata između dobra i zla, nakon čega će doći smak sveta.
Četrnaestogodišnji Rok pokušava da živi po crkvenim kanonima - ne pije, ne puši, ne drogira se i pazi na ishranu. Uskoro su njegovo poznavanje Biblije, harizma i pravednost dovoljni da počnu da ulivaju poverenje među ostalim parohijanima crkve, koji rado slušaju tumačenje Svetog pisma od tako kulturnog mladića.
Godine 1977, već tridesetogodišnjak, Rok je stvorio sopstveni verski pokret, koji je prilično čudno nazvao – "Deca mravinjaka". Koristeći svoj autoritet i moć ubeđivanja, on ubeđuje ljude da mu se pridruže, ostavljajući u tu svrhu svoje poslove i porodice. Već tada je Rok zamišljao sebe da nije bilo ko, već sam Mojsije, koji je odozgo poslat da upozori ljude na predstojeći Smak sveta.
Vodio narod
Već 1978. godine, Rok je sramotno izbačen iz Crkve adventista sedmog dana, ali ga to nije sprečilo da nastavi da širi svoje ideje među ljudima zainteresovanim za religiju.
Uskoro, u gradu Sainte-Marie u provinciji Kvebek, stvara svoju komunu, da bi ljudi mogli slobodno da slušaju njegove motivacione govore, žive u jedinstvu i jednakosti i budu slobodni od greha. Zabranio je grupi da održava kontakt sa svojim porodicama i Crkvom adventista sedmog dana, jer je to navodno bilo u suprotnosti sa vrednostima slobode njegovog kulta.
Istovremeno, sam Terio se ubrzo udaljio od svojih vrednosti i postao zavisnik od alkohola, ali pripadnicima kulta nije bilo svejedno. Pripadnici sekte za život su zarađivali prodajom peciva, pa niko oko njih nije mogao ni da zamisli da se unutar komune odvija pravi pakao. Ne postoji drugi način da se opiše šta se dogodilo u tihim planinama Kvebeka.
Rok je počeo aktivno da razvija paranoične misli, zbog čega je počeo da sumnjiči sve oko sebe za špijunažu i izdaju. Da bi se zaštitio od izdaje i zastrašio članove kulta, uveo je sistem monstruozno okrutnih kazni za svakoga ko se usudio da se na bilo koji način ne dopadne vođi sekte.
Na primer, u znak privrženosti, Rok je zahtevao da pripadnici njegovog destruktivnog kulta odseku svoje prste, tukao je nepoželjnu osobu kaišima i čekićima, obesio bi o plafon i lično čupao svu dlaku na telu nesrećnika.
Godine 1979. zamišljao je da će te godine doći smak sveta i da je potrebno hitno popuniti populaciju budućih preživelih - kao rezultat toga, Terio je uspeo da natera svoje sledbenike da odjednom imaju 26 dece, koja su se morala roditi u šumskoj divljini, gde je Rok odveo celo svoje stado pod izgovorom da Bog neće dotaći ovo mesto u Armdon.
Naravno, smak sveta se nije desio, ali je vođa kulta svojim sledbenicima pričao gluposti o tome da se zemaljski kalendar ne poklapa sa božanskim, što znači da treba da budu spremni i da treniraju disciplinu i izdržljivost.
Prekretnica
U ovom trenutku počinje najkrvaviji i najnehumaniji deo ove već mračne priče. Događaji koji su u njemu opisani jednostavno se ne uklapaju u glavu i izgledaju kao plod nečije bolesne i izopačene fantazije, ali sve se to zapravo dogodilo.
Rok je potpuno poludeo i postao zavisnik od alkohola, što ga je dovelo do toga da svoje sledbenike podvrgne pravom mučenju. Pripadnici kulta su bili primorani da lome svoje noge maljem, pucaju jedni na druge iz oružja, jedu izmet, insekte i pacove, sede goli na vrućim pećima ili, obrnuto, na velikoj hladnoći.
Muškarci su imali još manje sreće - Rok im je vadio zube i nokte, a ponekad im je čak i potpuno amputirao udove, tako da mu niko nije mogao ništa jer su bili u divljini u kojoj su se ljudi našli zatvoreni sa pravim sadistom.
Nikoga nisu štedeli – decu su prikovali za drveće i gađali kamenicama, bičevali, obrezivali i silovali. Mnogi od njih su umrli u agoniji, ali niko nije planirao da zaustavi ciklus ludila.
Jedno od najsrdačnijih pogubljenja dogodilo se nad devojkom po imenu Solange Boulard, koja je imala nesreću da se požali Roku na bol u stomaku. Pobesneli sektaš, koji je sebe smatrao lekarom i isceliteljem, naredio joj je da legne na kuhinjski sto, nakon čega ju je snažno udario u stomak, umetnuo joj cev u anus i u nju grubo sipao maslinovo ulje i melasu.
Tada je ludi manijak, bez anestezije, nesrećnoj devojci rasparao stomak i golim rukama otkinuo komad njenog creva, nakon čega je naredio drugom pripadniku sekte da zašije ranu i završio „operaciju“ tako što je naredio da se deo creva ubaci u usta nesrećne devojke. Naravno, žrtva psihopate je umrla od zadobijenih povreda, ali ni tada je Rok nije ostavio na miru.
Zajedno sa drugim članovima kulta, maljem je razbio lobanju već mrtve devojke i počeo da masturbira na otkrivenom mozgu, tvrdeći da će je na taj način vratiti u život.
Žrtve su mu se vraćale iznova i iznova.
Jednog dana organi starateljstva su saznali za pakao u „Deci mravinjaka“ i došli su u opštinu i odveli 17 mršave i iscrpljene dece koja su još bila živa. I pored toga što su svojim očima videli užas koji se dešavao u jazbini sektaša, Roka i njegovih saučesnika nisu uspeli da ostvare nikakvu kaznu – svi kultisti su se branili i uveravali da žive u ljubavi i miru.
Ovom zgražanju bilo je moguće stati na kraj zahvaljujući pripadnici sekte Gabrijeli Laval. Izdržala je nezamislive muke i nekim čudom preživela. Bila je to njena priča koja je konačno pomogla u hapšenju mučitelja i ubice.
Krajem 1980-ih, tokom još jednog pogubljenja, Lavali je zadobila opekotine genitalija od gorionika za varenje, izgubila je osam zuba, a u kičmu joj se zaglavio fragment hipodermalne igle, kroz koji je mučitelj pokušao da joj sipa rastvor nepoznatog sastava u leđa.
Rok joj je takođe odsekao deo grudnog koša i tupom stranom sekire razbio glavu, nakon čega je odlučila da pobegne. Međutim, njena psiha je bila toliko oštećena stalnim mučenjem da se dobrovoljno vratila u Roku nakon samo nekoliko dana, ne mogavši da zamisli svoj život bez sekte.
Međutim, po povratku begunice, svoj gnev nije promenio u milost, već joj je, naprotiv, kleštima odsekao prst, lovačkim nožem joj pribio ruku za drveni sto, a zatim sekirom odsekao ceo ud.
1989. godine, nekim čudom, Gabrijela, još uvek živa, ponovo je pobegla iz komune i kontaktirala vlasti, koje su konačno uhapsile manijaka.
NE PROPUSTITE
Užasna smrt
Pokrajinske vlasti su dugo sumnjale u kult Terio zbog posebno primitivnih uslova života njegovih članova, ali pošto je komuna zvanično registrovana kao crkva, zvaničnici nisu imali zakonsko pravo da istražuju aktivnosti odraslih i mogli su samo da obezbede dobrobit dece.
Uprkos paklu koji se dešavao u komuni, Rok je dobio samo 12 godina zatvora, i iako ga je velika većina sledbenika kulta napustila nakon hapšenja, tokom zatočeništva uspeo je da dobije još četvoro dece sa preostalim sledbenicima tokom bračnih poseta zatvoru.
Tokom godina iza rešetaka, Rok Terio je pokušavao da dobije uslovnu slobodu i čak je želeo da proda svoje crteže na raznim aukcijama i dobije novac za to, ali mu je to brzo zabranjeno.
Na sreću, brižni sustanari ubice nisu ga pustili na slobodu – 26. februara 2011. ubica Metju Mekdonald, koji je na izdržavanju doživotne kazne, prišao je mestu zatvorske straže, dao im je krvavi krak i rekao:
"To govno je dole na hodniku. Evo noža, ubo sam ga".
