Iako je dostupno mnogo knjiga koje se bave kasnijim godinama Jeseninovog života, uključujući i sveobuhvatne biografije koje detaljno prikazuju svaki trenutak njegovog postojanja, malo se govorilo o tome kakav je odnos Jesenjin imao sa majkom, kojoj je, između ostalih, posvetio i svoju najemotivniju poemu pod nazivom "Pismo majci".
- Jesi l’ živa, staričice moja?
- Sin tvoj živi i pozdrave ti šalje.
- Nek uveče nad kolibom tvojom
- Ona čudna svetlost sja i dalje.
- Pišu mi da viđaju te često
- Zbog mene veoma zabrinutu
- I da ideš svaki čas na cestu
- U svom trošnom starinskom kaputu.
- U sutonu plavom da te često
- Uvek isto priviđenje muči:
- Kako su u krčmi finski nož
- U srce mi zaboli u tuči.
- Nemaj straha! Umiri se, draga!
- Od utvare to ti srce zebe.
- Tako ipak propio se nisam
- Da bih umro ne videvši tebe.
- Kao nekad, i sada sam nežan,
- I srce mi živi samo snom,
- Da što pre pobegnem od jada
- I vratim se u naš niski dom.
- Vratiću se kad u našem vrtu
- Rašire se grane pune cveta.
- Samo nemoj da u ranu zoru
- Budiš me ko pre osam leta.
- Nemoj budit odsanjane snove,
- Nek miruje ono čega ne bi:
- Odveć rano zamoren životom,
- Samo čemer osećam u sebi.
- I ne uči da se molim. Pusti!
- Nema više vraćanja ka starom.
- Ti jedina uteha si moja,
- Svetlo što mi sija istim žarom.
- Umiri se! Nemoj da te često
- Viđaju onako zabrinutu,
- I ne idi svaki čas na cestu
- U svom trošnom starinskom kaputu.
Majka je volela Jesenjina više nego što je on sam voleo sebe i motivisala ga da ostvaruje velika dela od najranijeg detinjstva.
Iako odnos između majke i sina nije uvek bio jednostavan, a njeni odgojni metodi nisu uvek bili ispravni, video materijali ne ostavljaju mesta sumnji u njenu duboku ljubav prema svom Sergeju.
" Rodila sam ga na selu. Bili smo uvek više siromašni nego bogati. Govorila sam mu od malena da za život mora sam da zaradi, da ne otima ničije i ne želi ništa tuđe. Mnogo je čitao, sve i svašta. Žao mi ga je bilo što toliko čita - iscrpljivao se. Prilazila sam noću da ugasim svetlo da bi legao da spava. Ali nije obraćao pažnju na to - ponovo bi upalio svetlo i čitao", tako počinje svoj intervju skromna starica u marami sa iznenađujuće čistim i prijatnim govorom.
Kao da je oživela epoha koja nas povezuje sa svetom pesnika srebrnog veka, ona se pojavila da nam ispriča o najdragocenijem što je imala u životu - svom sinu, Sergeju Jesenjinu.
Jesenjin je imao ambivalentan odnos prema majci, ponekad osećajući da je siroče zbog odsustva oca i nepravde koju je trpeo kao dete jer mu se majka odala alkoholu. Ova složenost odnosa između majke i sina često se održavala u njegovim stihovima i pesmama.
Majka Sergeja Jesenjina, bez obzira na sve, ostavila je neizbrisiv pečat na njegovoj duši i kreativnom izražavanju. Njen uticaj se ogleda u njegovoj dubokoj emotivnosti, ljubavi prema ruskoj provinciji i seoskom životu, kao i u njegovoj beskrajnoj potrazi za ljubavlju i istinom.
Na kraju, majka Sergeja Jesenjina igrala je ključnu ulogu u oblikovanju njegovog karaktera i umetničke vizije. Njena prisutnost, kako pozitivna tako i izazovna, pomogla mu je da postane jedan od najcenjenijih i najvoljenijih pesnika u ruskoj književnosti, čiji stihovi i danas diraju srca ljudi širom sveta.
Nesređen život njegove majke Tatjane Fedorovne uticala je i na njeno ponašanje prema deci. Priča se da je čak znala brutalno da ih kažnjava, posebno kad je bila u alkoholisanom stanju. Međutim, na ekranu vidimo ženu koja sa iskrenom nežnošću govori o svom sinu.
"Imao je žeđ za znanjem - želeo je da zna sve. Pohađao je seosku školu do četvrtog razreda i dobio je pohvalu. Nakon toga, poslali smo ga u sedmi razred, što nije moglo svako dete sa sela sebi da priušti", rekla je njegova majka Tatjana.
Želja da se brine, da ga zaštiti od svega, čak i od prekomernog umora - sve to proviruje kroz svaku boru na izmučenom licu žene koja je morala preživeti smrt svog deteta."Sve ga je zanimalo - i starce i starice. Gde god je išao, saznao bi kako ko živi, kako ko razmišlja. Dolazio je u selo kao poznati pesnik i čitao stihove seljacima".
Bonus video: