Kako se duša pokojnika oprašta od svojih najmilijih: Evo zašto je 3. dan posle smrti veoma važan

Posle smrti čovekova duša uvek dolazi da se oprosti od voljenih i od mesta gde je pokojnik bio srećan. U ovo se možda neće poverovati, ali brojna svedočenja ljudi ne ostavljaju ni jednu jedinu šansu za sumnju, nevericu, čak ni najokorelijim skepticima.

Postoje različiti načini da se primeti dolazak duše. Ali sama osoba, kada napusti telo, to u početku ne primećuje. Nalazi se pored tela u obliku najfinije materije, koja nije vidljiva ljudskom oku. Čak i sam pokojnik tek posle nekog vremena shvata da je nastupila njegova fizička smrt. I od trenutka kada shvati da se oslobodila tela i pogleda sve što se dešava spolja, može da napusti njegovu lokaciju i da ode tamo gde se osećala posebno dobro. Može da ide kući, gde je bila srećna, ili onim ljudima koji su joj bili posebno važni, dragi. Može čak i da ode u one snove koje nije mogla da ispuni dok je živela na zemlji. Ali duša koja teži Bogu ići će u crkvu, gde je duša uvek bila laka, radosna i hrišćanski udobna.

Duša se čak može ponovo vratiti u svoje telo. Odnosno, to je ono što se naziva fenomenom kliničke smrti. Ljudi koji su to doživeli pričali su mnogo o tome kako su se vinuli i kako su svoje telo gledali odozgo.

Ako je duša konačno napustila telo i nikada se neće vratiti, onda od tog trenutka počinje trenutak oproštaja od voljenih i traje tačno četrdeset dana.

Ali ne treba misliti da duša ulazi u kućne ljubimce, škripi podove, vrata ili kuca. A prisustvo u kući koje čovek oseća je varljivo. Zli znaju u kakvom su tužnom stanju ljudi i daju im razne trikove da misle i osete lažne dodire. Mrtvi ne samo da ne dolaze u stvarnosti, već se i ne pojavljuju uvek u snovima. A ako i sanjaju, to je samo zato da ih se sećamo u molitvama, što im je sada zaista potrebno.

Ali duša ne putuje tako dugo u svoja rodna mesta. ,Samo tri dana daju se za rastanak sa zemaljskim. A ova 3 dana nisu laka za dušu pokojnika, jer se upravo 3., 9. i 40. dana dešavaju značajni događaji njegove duše.

Ovi dani su posebni, poput međutačaka koje mi živimo moramo zapamtiti. I čitajte posebne molitve za njih, kao da su naši rođaci krenuli na put i ovih dana im je posebno potrebna pomoć.

Na kraju krajeva, 3. dana duša napušta zemaljske stvari i odlazi da vidi nebeska prebivališta raja, samo 6 dana do 9. ostaju tamo i vide kako su morali da žive da bi dobili blaženstvo koje doživljavaju sveci.

A onda od 9., 31 dan do 40., vide strahote pakla, verovatno u ovom trenutku duša prolazi kroz iskušenja, ispituje se za sve što pali duhovi nude da bi je slomili, tako da duša padne.

I treba da se molimo da naš voljeni dobro prođe ovo „poslednje putovanje“, stigne do Gospoda 40. dana, pa da mu Bog odredi privremeno mesto do Strašnog suda.

Svi ovi dani su veoma važni i molitve za naše bližnje, zato što češće naručujte mise, a bolje je učestvovati u njima, moliti se i ne propuštati subote, kao dane sećanja na umrle. Ne zaboravite sve roditeljske subote, ekumenske. Na kraju krajeva, ove molitve su posebno moćne u svojoj moći. Ne magijski, nego kroz molitvu. Ovih dana svi se posebno mole i molitva je posebno moćna za upokojene. Za pravoslavne hrišćane nema ništa važnije od molitve za pokoj najmilijih.

Gde je jedan duhovno umoran, drugi još ima snage, a ova zajednica će umilostiviti Boga i On će dati spasenje. Neke od pokojnika postavlja duhovno više po stanju duše, dok drugi uglavnom mole za druge i daju im mogućnost da odu u nebeska obitavališta.

I veoma su uznemireni (neko je imao viziju) kada se u nedelju hram napuni upokojenima u nadi da će videti svoje rođake, oni nas ne vide.

I zato će ih zapamtiti i neće ih uznemiriti. I bolje je ovih dana ispovediti se, pričestiti, ispraviti se, pokajati se i započeti novi život.

Uostalom, zašto se upokojeni toliko raduju kada monasi rađaju, jer veruju da će ih on isprositi.

Isto tako, treba da budemo, ako ne monasi, onda da težimo svetosti da bismo pomogli i živim srodnicima i onima koji su već umrli. Na kraju krajeva, naš život, koji će se promeniti, radikalno će uticati na živote pokojnika, živote dece, unuka, pa čak i celog sveta. Svako doprinosi i boljoj strani razvoja i lošijoj. Gde je mnogo greha tamo je uništenje, a gde je mnogo svetosti tamo je i spasenje.

Treći dan sahrane simbolično je vezan za Vaskrsenje Hristovo, koje se dogodilo upravo trećeg dana. Trojice. Dan pobede nad smrću. Verovatno je pre 3. dana pokojnik još relativno zemaljski, teško da se otrgne od zemlje, posebno onima koji nisu bili privrženi Bogu, već svemu zemaljskom, ali je posle bio nebeski, vaskrsli, Večni. ...

Treći dan nam je i dalje podsetnik da su čovek i Bog trojstvo. Bog je u tri lica, čovek je u tri: duh, duša, telo.

I da se čovek takođe izražava u tri komponente: umu, mislima i osećanjima. Stoga, ni tamo ne prestaje da bude ličnost, pamti sve. I molimo za molitvu u spomen na njega, da mu Gospod oprosti sve njegove misli, dela, reči.

Deveti dan nakon smrti. Sv. Simeon Solunski kaže da se ovaj dan vezuje za devet anđelskih činova. Pokojna voljena osoba mogla bi se uvrstiti u ove redove kao nematerijalni duh.

40. dan je Vaznesenje Spasovo, verovatno je zbog toga 40. dan odlučujući. Iako je čovek već tri dana video Boga i došao k Njemu da se pokloni 3., 9., 40. dana.

Učenje Crkve kaže da nakon smrti čoveka duša odlazi u neku vrstu privatnog suda, odakle će otići u raj ili pakao, gde će je čekati Strašni sud. I dok to ne dođe, dok smo još živi, baš u tom periodu između ova dva suda, ne smemo zaboraviti na molitve za pokojnika, na molbe Gospodu za milost prema njemu, oproštenje njegovih sagrešenja. Takođe treba da činite razna dobra dela u njegov spomen i da ga se sećate tokom Liturgije.

Sveštenik objašnjava kako se zaista treba ponašati u vreme praznika