Nadvojvoda Franc Ferdinand je upoznao pet godina mlađu češku groficu Sofiju Hotek 1894. godine na balu pod maskama u Pragu i momentalno se zaljubio.
Svoju vezu su pune dve godine krili jer je bilo nezamislivo da se Sofija, iako je poticala iz jedne od najuglednijih porodica češkog plemstva, uda za austro-ugarskog prestolonaslednika. Naime, samo pripadnici jedne od vladajućih ili bivših vladajućih dinastija Evrope su imali pravo udaje za člana kuće Habsburg-Lothringen.
A porodica grofice Čotek nije bila takvog porekla, iako je jedan od Sofijinih direktnih predaka bio Albrecht IV. Habsburški. Naime njen otac grof Bohuslav bio je uspešan diplomata Austro-Ugarske monarhije, a majka Vilhelmina takođe je bila plemenitog roda iz poznate porodice Kinski koja je služila habsburškim vladarima stolećima.
Ali uprkos tome što je bila potomak slavnih i cenjenih loza, Hoteke nisu smatrali podobnima za ulazak u najviše krugove Austro-Ugarske aristokratije kroz brak. Takođe, iako ugledni i cenjeni, oni nisu bili ni finansijski dobro potkovani.
Sofija je bila četvrta od pet kćerki, atraktivna i inteligentna, ali ona i njene sestre bile su prisiljene da zarađuju za život. Sestra joj je postala učiteljica, a nju su poslali da bude dvorska dama nadvojvotkinji Isabeli od Tesčena.
To nije bilo ništa neobično u to vreme i bilo je normalno da porodica nižeg plemstva služ i porodice višeg i tako izbegnu troškove njihovog boravka kod kuće. Dok je tamo živela Sofija je upoznala svog budućeg supruga, a njihova ljubav izazvala je pravi skandal.
Najprije je Isabela od Tesčena "najurila" jer je shvatila da česta poseta Franca Ferdinanda njenoj porodici nije zato što mu se sviđa neka od njenih kćerki već zato što želi biti što bliže njenoj dvorskoj dami.
S druge strane Car Franjo Josip je bukvalno "poludeo" na bratića i dugo je trebalo da prihvati njihovu vezu. Ali, Franc Ferdinand je bio istrajan i nikome nije dopustio da ga odvoji od voljene žene. Rešeno je odbijao ostale devojke koje su mu bile nuđene za supruge.
"Napokon sam našao ženu koju volim. Ona je savršena za mene. I sad imamo toliko problema i ne možemo biti zajedno samo zbog neke beznačajne mane u njenom porodičnom stablu. Ali savladaćemo mi to", rekao je jednom prilikom Franc Ferdinand svom prijatelju. On je njoj tepao "Sofi" a ona njemu "Franzi".
Papa Lav XIII., ruski car Nikolaj II Romanov i nemački car Vilhelm su slali svoje izaslanike caru Franji Josipu ističući da sukob između njega i Franca Ferdinanda oko Sofije potkopava stabilnost Monarhije.
Konačnon Franc Ferdinand je 1899. ipak uspeo da dobije dozvolu od cara Franje Josipa za morganatski brak ( brak između osoba nejednakog društvenog ranga). To je značilo da Sofija neće postati nadvojvotkinja, neće biti član dinastije Habsburg, neće uživati carske i kraljevske privilegije, te da njena deca neće imati ni pravo na očeve titule ni pravo na nasleđivanje trona.
Takođe, ovakav brak je poznat i kao levoruki brak jer na ceremoniji venčanja mladoženja simbolično drži svojom levom rukom desnu ruku mlade, umesto desnom rukom levu ruku mlade, kako je to običaj.
Između ostalog Franc Ferdinand se morao i zakleti na Bibliju i potpisati akt odricanja kojim se oduzimaju sva prava na nasleđivanje prestolja za njegovu i Sofijinu decu.
NE PROPUSTITE
Njavljeno venčanje uzrokovalo je veliku političku krizu. Svi su smatrali da "obična" grofica nije dostojan izbor za ženu budućeg vladara. Takav stav je verovatno uslovljen i njenim slovenskim poreklom.
Određeno je da Ferdinanda kao vladara treba naslediti njegov bratić Karlo. Franc Ferdinand se oženio Sofijom 1. jula 1900. On je tada imao 37, a Sofija 32 godine. Godinu dana nakon venčanja dobili su kćerku, a zatim i dva sina.
Car Franjo Josip nije prisustvovao venčanju, kao ni braća Franca Ferdinanda. Venčanju je jedno prisustvovala maćeha Franca Ferdinanda, Marija Terezija Portugalska, zajedno sa svojim kćerkama.
Nakon venčanja Sofiji je dodeljena titula "Princeza od Hohenberga". Iako joj javni život nije bio prijatan jer ju je Bečki dvor diskriminisao na sve moguće načine ( nije se čak smela ni voziti zajedno s mužem u istoj kočiji) Franc Ferdinand i Sofija su sa decom uživali u svom dvorcu i vodili srećan porodični život.
Titulu "Vojvotkinja od Hohenberga" dobila je tek 1909. i to joj je podiglo status unutar kuće Habsburg-Lothringen i na bečkom dvoru.
Pred kobni put za Sarajevo, Sofija je insistirala da ide s njim. Ferdinand je Sofiju nagovarao da ga na taj put ne prati, govoreći da je tamo nemirno i nesigurno, ali ona je bila istrajna. Želela je da bude uz svog supruga.
"To je opasno putovanje, a ja neću pustiti nadvojvodu da tamo ide sam", rekla je Sofija pre odlaska u Sarajevo.
Atentator ju je pogodio u abdomen. Nakon manje od sat vremena umrla je od unutrašnjeg krvarenja.
Čak i kad je umrla Sofija nije mogla izbeći poniženje. Najpre protokol nije dopuštao da njen sanduk leži u istoj kapelici kao habsburški. Car Franjo Josip je morao lično da interveniše da Sofija i Franc Ferdinand zajedno leže u istoj kapelici. Ali ipak su našli načina kako da pokažu kojeg je statusa zapravo bila (ipak je bila tek "neka obična češka grofica", a ne evropska princeza, govorilo se).
Njen sanduk je bio postavljen malo niže nego njegov i imao je manje ukrasa. Takođe, da pokažu kojeg je zapravo bila ranga rukavice, simbol dvorskih dama, stavili su u njen sanduk. Nije bilo dopušteno da se ona sahrani na parcelama rezervisanim za članove carske porodice Habsburg nego je na kraju zajedno s mužem sahranjena u kripti ispod kapele njihovog dvorca.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
