Petar II Petrović Njegoš, veliki vladika, pesnik i filozof, preminuo je u 37. godini života od posledica tuberkuloze, tada poznate kao "sušica". Markantan i veoma harizmatičan Crnogorac ostavio je u amanet svom narodu brojne mudre misli, a na delu je pokazivao sve ono o čemu je govorio i pisao. I u poslednjim momentima život poštenje, čast i dobrobit naroda stavio je ispred svega.
Njegoš je prve simptome bolesti počeo osećati još u mladosti, a tokom godina njegovo zdravlje se postepeno pogoršavalo. Poslednjih meseci života proveo je u teškim bolovima, ali je do poslednjeg trenutka bio posvećen svom narodu i pisanju, dovršivši svoja najvažnija dela poput "Gorskog vijenca" i "Luče mikrokozma".
Svestan da mu se smrt bliži, sagradio je 1845. godine skromnu kapelu na Lovćenu sa željom da ga u njoj sahrane.
Umro je 31. oktobra 1851. godine oko 10 časova ujutru, a pre nego da izdagne svom narodu i porodici uputio je moćne reči:
„Mila braćo moja! Evo sam vam baš došao na ždrijelo vječnoga doma! I viđu da ću umrijet, i teško žalim što ću vas ostavit, e ćah još rad biti dvije godine živjet, i vidjet ćaste kako ćah proslavit Crnu Goru, ali volja Božja ne dade! Ja sam vam sveđer pričao i kaživao kuđ sam išao i šta sam vidio, šta sam radio i šta sam stekao. Ja sam sve ovo činio za dobro i poštenje naše, i koliko sam mogao, svuđe sam vi naredio i napravio da ve neće bit stid. A sad, braćo, poslušajte što ću vi najpošlje reći. Zaklinjem ve Bogom i Svetom Gospođom, držite Pera za gospodara i slušajte Đorđa.
Zeko neka sjedne na moju stolicu, te bude za toga. Vi živite u dogovoru i u ljubavi bratskoj, pa će tako i svi ostali Crnogorci. Ne gonite Brđane, niti ih puštite krvnicima Turcima. Ne nasrćite na ćesarevu zemlju ni na ćesareva čovjeka. Od kokoške do glave, ko ukrade ili nasilice učini u ćesarevu zemlju da se mušketa. Čuvajte se od zlijeh Turaka i š njima gledajte da u miru budete, a ne puštite bogme niko da vas tare. Držite se Rusije i slušajte cara rusiskoga, i biće vam svako dobro. On će vam onu pomoć i unaprijed davat, ako vam je uzbasta uzdržat. Učinio sam tri testamenta: jedan je u Beču, drugi u Peterzburgu, a treći kod konsula u Dubrovniku, i ovoga pošto umrem pročitajte narodu. Još vam preporučujem i amanet predajem: kad umrem, kopajte me na Lovćen kod nove crkve.Preblagi Gospode Bože, preporučujem ti moju dušu i bijedni narod crnogorski.
I potonja molitva za Crnu Goru i narod kome je bio vladika i gospodar: „Bože i Sveta Trojice pomozi mi! Bože i Sveta Gospođo, predajem ti na amanet Crnu Goru! Sveti arhanđele Mihaile, primi moju grješnu dušu“, govorio je Njegoš.
Pre nego je izdahnuo, gospodar Crne Gore je otvorio oči, pogledao oko sebe, uzeo želju od sveta i ostao tako sa otvorenim očima.
Tuga i žal nadvili su se nad Crnom Gorom kada je prerana smrt odnela gospodara. Kroz kuknjavu i jad neprobojne mase koja je došla da se oprosti sa svojim Vladikom, prolazili su majka Ivana i otac Tomo, starica i starac.
„Nije mi umro, ne! On je meni živ! “ – povika majka, a kad ga ugleda mrtva, reče: „Kako mi te Bog ukrasio, mimo ikog, slavo moja! “ Nije stigla da od sina uzme poslednju želju. Mirnim i stamenim glasom progovori:
„Braćo Njeguši, sokolovi Crnogorci, nije to lijepo što činite, što plačete i kukate za Vladikom. Nije se on rodio za kukanje, niti se rodio za plakanje. Radio je o dobru imena našeg srpskog, zato za njim ne treba plakati, prestanite sa plačem. Plač ne mogu slušati.“ Onda se obrati mrtvome sinu: „Veliki sine, diko moja, radosti mladijeh dana, snago, ponose i kreposti starosti moje i slavo roda našeg, zar doživjeh da te i takvog vidim? Bog ti dao rajsko naselje! Vaistinu Božiju i smrt ti je lijepa! Sve ti pristoji, pa i smrt! Ja sam najsrećnija majka, kad sam voljom Božijom rodila, odgojila i spremila tebe, koji si bio najljepši među najljepšima, ne samo tijelom nego i dušom. Ti si se odužio svakome tvome, odužio si se Bogu i narodu. Ja vaistinu Božiju nikad za tobom neću plakati. Kad bih to učinila, ne bih bila tvoja prava majka… Treba da plaču one majke, koje rađaju izdajnike i pogani ljudske, a ne ja! Prosta ti sine materinska rana, prosto ti srpsko mlijeko. Slava Bogu koji te je tako lijepog uzeo, barem će i On od tebe imati šta tamo da vidi!“
A otac kaza: „Pomoga vi Bog braćo Crnogorci! Dao Bog i Sveta Trojica da ova smrt mojega sina i vašega i moga gospodara bude srećna za sve nas i našu vitešku zemlju!“
Starac se zatim sagao, celivao krst i desnicu Vladičinu govoreći:
„Želio bih te i u obraz poljubiti, ali to ne mogu, ti si u okruti vladičanskoj, ti si preosvešteno lice, sve ti prosto bilo!“
Za ocem je zatim pristupio Đorđije Petrović, i ljubeći ruke Vladičinim roditeljima reče: „Dragi moj striko i mila moja strino, vazda sam znao da ste vi bili Bogom iza brani par ljudski, ali mi je tek sad jasno zašto je Vladika bio takvi kao što je. Sad tek vidim da je Vladiku imao ko roditi. O, da je njemu sad ustati, da mu je vidjeti vas, svoje mile i drage roditelje, da mu je čuti vaše govore o ovome po vas i nas sve najtežem času, dopunio bi svoju pjesmu, pjesmom ocu i majci, progovorio bi onako, kako je samo on znao, umio i govorio. Blago Crnoj Gori! Dok su takvi očevi i majke niko nama neće nauditi, vazda će se u nas rađati pravi sokolovi, lavovi i vitezovi takvi, koji će odoljevati svijema nevoljama, mukama i oskudicama i koji će očuvati vazda slavno ime i svetu slobodu.“
Prisutni narod osta skamenjen, gledajući na oca i majku, na Toma i Ivanu.
Po ovim mudrim mislima i danas ljudi Njegoša pamte:
- "Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi!"
- "Čašu meda jošt niko ne popi, što je čašom žuči ne zagrči."
- "Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!"
- "Čovjek je najčudnija tvar na svijetu – lakše mu je umrijeti nego priznati istinu!"
- "Sva je sreća zemaljskoga svijeta kao plam svijeće na vjetru."
- "Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tirjanin na slaba čovjeka."
- "Ko na brdu ak’ i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom."
- "Život je bezvredan kad se za ideale ne bori."
- "Tiranstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava – to je ljudska dužnost najsvetija!"
- "Ko ne vidi brata u bratu, taj ne voli ni samog sebe."
