Zabeleženo je da je kralj Čarls u svojim najtežim momentima odlazio u pravoslavni manastir na Svetoj Gori, čuveni Vatoped, koji je imao važnu ulogu u pravoslavnoj religiji.
Istorija manastira Vatoped
Manastir je, po predanju, osnovao car Konstantin Veliki u IV veku, ali ga je otpadnik Julijan porušio da bi opet podigao car Teodosije blagodareći Bogu što mu je spasao sina Arkadija iz morskih talasa. U ovom manastiru bio je i Sveti Sava sa ocem Simeonom. Odatle su prešli u Hilandar. Zbog toga dva manastira imaju veoma dobre odnose.
Monasi Vatopeda na dan slave Hilandara služe u Hilandaru, a Hilandarci uzvraćaju bogosluženje na dan slave Vatopeda. Sava je darivao manastir Vatoped kada je postao njegov bratstvenik "carskom pilarijom suha zlata bez broja", a Nemanja je, pre dolaska, izgradio tri paraklisa (crkvice). Pokrio je olovom mastirsku Sabornu crkvu postavši, tako, drugi ktitor. Pored drugih, dobrotvori manastira Vatoped behu Stevan Lazarević, Đurđe Smederevac i njegov veliki čelnik, dum Radič.
Manastir čuva mozaik ikone Hrista i Svete Ane.
Bogorodičin pojas (koji je, prvotno, bio vlasništvo manastira Vlaherne u Konstantinopolju, zatim Svete Sofije, a Vatopedu ga je darivao knez Lazar). U Vatopedu je i vaza od jaspisa sa likovima Vasilija, Zlatousta, Atanasija, Grigorija i cara Teodosija, dar cara Mihaila Komnena. Biblioteka ima 1700 manuskripata, od toga 625 na pergamentu i preko 10 hiljada štampanih knjiga, prenosi Hilandar.info.
Bogorodičin pojas, dar srpskog kneza Lazara manastiru Vatoped, danas je jedna od najvećih relikvija Svete Gore i svekolikog hrišćanstva.
Ko god uđe u manastir, uglavnom celiva relikviju koju je knez Lazar doneo u manastir, pa tako i kraj Čarls koji je čak 8 puta dolazio u manatir u svojim teškim trenucima.
Iguman Svetog patrijaršijskog i stavropigijskog manastira Vatopeda na Svetoj Gori i teolog ispričao je važne detalje o britanskom kralju Čarlsu III sa kojim je u kontaktu, kao njegov duhovni savetnik, od smrti princeze Dajane, koja je stradala u saobraćajnoj nesreći 1997. godine u Parizu. Monarh boluje od raka, kako je saopštila Bakingemska palata, od kada se prati njegovo zdravstveno stanje.
"Javio se nakon što su mu rekli da ima rak, verujem da će ozdraviti", rekao je iguman Jefrem o britanskom kralju Čarlsu. Kako je izjavio za Ant1, kralj je posećivao Vatoped (osam puta) i od tada su ostali u kontaktu.
Poručio je: "Kralj ima duhovnu kulturu u sebi, on poznaje duhovan život".
Britanski kralj je prvi put službeno putovao u Grčku 22. novembra 1998. godine, 14 meseci nakon smrti princeze Dajane sa kojom je bio u braku od 1981. do 1996. godine. U to vreme bio je prestolonaslednik Britanije i službeni gost pokojnog Kostisa Stefanopulosa, predsednika države od 1995. do 2005. godine.
Zatim je posetio manastir Vatoped, gde je upoznao igumana Jefrema. Od tada su njegove posete Atosu postale učestale. Karakteristično je da je od proleća 2003. do maja 2004. tri puta posetio Svetu Goru. Uvek u pratnji najčešće dva telohranitelja i pristojno je odbio prisustvo grčkih zvaničnika. Pritom uvek postoji zapovest da se čuva tajna identiteta uvaženog gosta "Bašte Device Marije".
"Molite se za mene"
U sepembru 1997. u to vreme princ Čarls nakon smrti princeze Dajane potražio je uočište kako bi pobegao od masovne histerije nakon te tragedije Taj mir i izolaciju nalazi u maloj ćeliji na Svetoj Gori. Dvadeset sedam godina kasnije postao je kralj. A nakon što je saošteno da boluje od kancera, pozvao je telefonom igumana Jefrema i rekao: "Molite se za mene".
Kao i prema Grčkoj generalno, tako i prema Atosu, Čarls ima Athos, poseban odnos. Prema rečima Britanaca, to je njegov "duhovni dom". Gde odlazi da nađe mir. Otkako je stupio na presto on je službeni poglavar Anglikanske crkve. Naravno, to ne negira njegovu ljubav prema Svetoj Gori.
Manastir Vatoped u životu kralja Čarlsa
"Zgrada manstira u Vatopedu", naziv je akvarela koji je tadašnji princ izradio na planini Athos 2000. godine. Slikanje akvarela je njegov hobi, a slike se povremeno prodaju na aukciji kao pomoć njegovoj fondaciji. Tako je finansirao restauraciju omiljenog manastira. Pomagao je obnovu crkve Agios Evdokimos, kao i obnovu Hilandara nakon požara 2003. godine. Pokrenuo je inicijativu za prikupljanje novca za obnovu, što je bio povod za osnivanje organizacije "Prijatelji planine Atos" u Londonu, čiji je i sam član. Iz njegove fondacije izdvojeno je i 650.000 funti za obnovu srpskog manastira.
U Vatopedu, gde je najčešće odlazio, živio je u "svojoj" ćeliji od 30 kvadratnih metara. Jednostavno odeven pratio je dnevni red monaha i učestvovao u molitivama. Ostatak vremena tražio je, kako je sam rekao, neku stazu po zelenom Agios Orosu, lutajući po manastirima, diskretno promatrajući posetioce ili slikajući pored mora ili u svojoj ćeliji.
U toj ćeliji, osim kupatila (jedinog luksuza), imao je sve što su imali monasi: ikone, Novi zavet i stalak za sušenje veša. "Ja sam jedan od onih koji traže, zanima me da idem stazom na koju naiđem prolazeći kroz grmlje”, govorio je.
Nakon 2000. sve češće je odlazio na Svetu Goru. Iako se trudio da se o tome ne piše, jer se radilo o ličnim posetama, njegovi dolasci nisu mogli da budu nezapeženi. Osim toga, nije se ni krio.
Grčke zvaničnike, koji su pokušavali da mu se približe putem "slučajnih" susreta, vešto je izbegavao. Njegova veza s igumanom Jefremom bila je posebna, a od Palate je zahtevao da negira procurele informacije, naročito tvrdnje da je tražio duhovni savet i da se posle Dajanine smrti okrenuo pravoslavlju.
Redovne posete Svetoj Gori, koje su podrazumevale tri puta godišnje odlazak na Atos, podsticale su različite teorije zavere i rasprave u Ujedinjenom Kraljevstvu. Diskrecija je uvek bila njegov zaštitni znak, dok ga je Kamila često čekala na jahti usidrenoj izvan voćnjaka Device Marije, zajedno s njegovim ličnim obezbeđenjem. Njegovi sagovornici obično su imali obavezu da ne otkrivaju detalje razgovora.
Palata je u Engleskoj pokušavala da smiri spekulacije i glasine, objašnjavajući da Čarls, koji je saznao za dijagnozu, posećuje Atos iz privatnih, a ne zvaničnih razloga. Detalji tih poseta nisu bili objavljivani, a ono što se moglo reći bilo je da su ga interesovali arhitektura i duhovnost Svetog Atosa.
Nakon razvoda od Dajane, Čarlsov imidž već je bio narušen, a glasine da je u tajnosti prešao u pravoslavnu veru mogle su mu dodatno naškoditi, posebno jer se očekivalo njegovo stupanje na presto kao budućeg poglavara Anglikanske crkve. Mnogi su podsećali da je njegov otac, princ Filip, rođen na Krfu, prešao u anglikansku veru kako bi mogao da se oženi kraljicom Elizabetom, dok je njegova baka, princeza Alis, bila časna sestra, a njegove tetke Aleksandra i Elizabeta bile pravoslavne.
Neki su verovali da je Čarls želeo da bude zapamćen kao čovek koji je popravio podelu između crkava. To je, navodno, i sam nagovestio tokom jednog govora pred pravoslavnim vernicima iz Sirije, kada je rekao da "u vremenima kada je tako malo svetih ljudi, gotovo je đavolski rušiti simbolične mostove."
Kako su kritike na njegov račun rasle, Čarls je postajao sve diskretniji u vezi sa svojim posetama Svetoj Gori. Nedugo nakon objavljivanja vesti o njegovom zdravstvenom stanju, posetio je sa suprugom Crkvu Svete Marije Magdalene u Sandringemu.
Vredi podsetiti da je 2012. godine bratstvo svetogorskog manastira Vatoped izrazilo nezadovoljstvo zbog pritvaranja igumana Jefrema, optuženog za finansijske malverzacije, pranje novca i korupciju. Bratstvo je tvrdilo da je iguman nevin i da ne postoji rizik da bi, braneći se sa slobode, počinio bilo kakve nezakonite radnje. Smatrali su da je ovo krst koji iguman nosi, ali su verovali da će se istina uskoro otkriti.
"Uz Božju i Bogorodičinu pomoć, verujemo da će se istina i pravda vratiti," poručili su tada. Međutim, istražni sudija Irina Kalu je odbila zahtev za puštanje igumana Jefrema iz pritvora, podržana tužiocem, koji je smatrao da bi iguman mogao ometati istragu i da postoji mogućnost da ponovo počini prekršaje.
Te iste godine, iguman Jefrem je ponovo podneo molbu za oslobađanje, žaleći se Sudskom savetu zbog prethodnog odbijanja, prenosi agencija Fonet.
Stil/Fonet/Srbija Danas/Hilandar.info
