Iako se najviše do sada pričalo o sultaniji Hurem kroz istoriju i njenom zanosnom izgledu, malo ko zna da je Gulčemal, zapravo, bila još neverovatnija dama od nje. Žena posebne lepote očarala je sultana Abdulmedžida i ubrzo mu postala supruga. Pojavom je plenila gde god bi se pojavila, iako je čuveni vladar Osmanskog carstva imao je 9 žena, nju je najviše voleo, bio je u stanju da uradi sve za ovu Bosanku, ali strašna bolest veoma rano je ugasila njen život.
Naime, privatni život Abdulmedžida I bilo veoma uzbudljivo. Voleo je žene, imao ih je mnogo i one su mu uzrokovale probleme. Opustošile su novac namenjen finansiranju dvora pa je Turska tada, prvi put u svojoj istoriji, morala da poznajmljuje novac iz inostranstva. Uostalom, njegove su poslednje reči bile: “Dokrajčile su me moje žene i kćeri...”
Od svih njegovih žena, najznačajnija je bila Gulčemal Kadın Efendi. Supruga sultana Abdulmedžida postala je 27. marta 1843. Rodila je petoro dece, između ostalih, budućeg sultana Mehmeda Rešada.
Od prvog sultana Osmana I, koji je vladao od 1299. do 1324. godine, po kome je imperija i dobila ime, do poslednjeg sultana Mehmeda VI, koji je vladao od 1918. do 1922. godine, trideset i šest sultana Osmanskog Carstva imali su brojne žene. Mnoge od njih uglavnom nisu bile Turkinje, nisu bile čak ni muslimanke, dolazile su iz različitih delova Osmanskog Carstva, neke od njih bile su i Jevrejke, uzimale su islam i onda ostajale zabeležene u istoriji sveta po važnim ulogama koje su odigrale u jednom od najmoćnijih carstava ikada u istoriji čovečanstva.
Uticale su na život i politiku, a biografije mnogih iskorišćene su kao predložak za pisanje romana, a poslednjih godina i za scenarije vrlo popularnih televizijskih serija. Sve je počelo, naravno, s inteligentnom, veštom i lepom čuvenom Hurem Sulejmana Veličanstvenog. Gulčemal Kadın Efendi bila je jedna od njih, važnih.
S njom je iz Sarajeva u Istanbul otišla i njena sestra Bimisal. Fascinirala je Abdulmedžida svojom lepotom i postala mu supruga 1840. godine. Iste godine rodila je ćerku Fatmu Sultan, a dve godine kasnije još jednu ćerku, Refiju. Godine 1843. rodiće sina, budućeg sultana Rešada. Nažalost, neće doživeti da ga vidi na prestolu, umrla je kada je Rešad imao jedva sedam godina. Iako veoma mlada, nije se mogla izboriti s tuberkulozom. Nemački lekar Špicer, koji ju je lečio, rekao je za nju:
“Kada je razmotala šal, ugledao sam tako lepu žensku glavu ispred sebe, nisam nikada video nikoga tako lepog...”
Kada je obolela, sultan Abdulmedžid poslao je svoju suprugu glavnom dvorskom lekaru Ismail-paši. Zabrinut za njeno zdravlje, sultan je rekao Ismail-paši:
“Ova je žena moja jedina supruga prema kojoj osećam najiskreniju naklonost u svom srcu. Proveo sam život s njom i svim sam srcem povezan”. Nažalost, svi su napori tadašnje medicine bili neuspešni, Gulčemal Kadın Efendi je, izgubivši bitku s tuberkulozom, preselila na bolji svet 16. novembra 1851. godine u Ortakoju.
Ali nije nestalo sećanje na prelepu Sarajku i njeno “lice lepo poput ružinih latica”.
Gulčemal, o kojem se govori u stihovima pesnika Bedrija Rahmija Ejuboglua, ima posebno mesto u turskoj pomorskoj istoriji. To je brod nazvan upravo po Sarajki Gulčemal, čija je lepota i ostala zapamćena i dugo nakon njene smrti.
“Kad razmišljam o Istanbulu, mislim na Gulčemala / U kući sa zemljanim krovom u Anadoliji / Pevaju se pesme na Gulčemalu / Mleko teče iz slavina / Ruže pupe na njegovim jarbolima / Moje detinjstvo u kući sa zemljanim krovom u Anadoliji / Ide u Istanbul / Dolazi s Gulčemalom”.
Priča je počela u Belfastu. Brod je porinut 15. jula 1874. pod imenom “Germanic”. Za svoje doba je bilo savršeno plovilo, jedna od prvih generacija s propelerima. “Germanic”, dug 142 metra, imao je dva dimnjaka i četiri jarbola.
Osmanlije su ga kupile 1911. godine za 25.100 zlatnih lira, “Germanic” je dobio ime “Gulčemal”, nadahnut majkom sultana Mehmeda Rešada. Gulčemal, “lica, lepog poput ruže”, imao je 37 godina i prvi mu je zadatak bio prevesti turske vojnike u Jemen. U teškim godinama Prvog svetskog rata “Gulčemal” je služio kao bolnički brod, a dok se vraćao s Čanakala u Istanbul, britanska ga je podmornica pogodila torpedom. Nakon ratnih godina, prevozio je imigrante koji su želeli da ostave rat iza sebe i odu u novi svet. Među njima je bilo i mnogo Turaka. Bio je prvi turski brod koji je otišao u SAD.
“Gulčemal” je nekoliko puta ugostio Mustafu Kemala Ataturka, koji je 1934. ugostio iranskog šaha Rezu Pahlavija. Nadahnjujući putnike, pesnike, slikare i književnike, “Gulčemal” je okončao svoja putovanja 1937. godine. Dugo je stajao usidren u Zlatnom rogu, a konačno je 1950. godine prodat u Italiju.
Šta je sve uradio Abdulmedžid I?
Abdulmedžid I bio je osmanski sultan od 1839. do 1861. godine. Dobro obrazovan, liberalan, prvi sultan koji je govorio francuski, Abdulmedžid je nastavio program reformi koji je započeo njegov otac Mahmud II. Svojim je ukazima proglasio jednakost svih građana prema zakonu i dao građanska i politička prava hrišćanskim podanicima. Glavna svrha reformi bila je očuvanje osmanske države. Reorganizirao je vojsku, uveo vojni rok, doneo nove krivične, trgovačke i pomorske zakone, uspostavio mešovite građanske i krivične sudove s evropskim i osmanskim sudijama. Njegove su reforme rezultirale osnivanjem Ministarstva obrazovanja, a osnovao je i osmansku školu u Parizu.
Spoljna politika Abdulmedžida I bila je usmerena na održavanje prijateljskih odnosa s evropskim silama radi očuvanja teritorijalnog integriteta osmanske države. Sve je to uspeo da napravi uz pomoć nekolicine svojih najbližih saradnika iako je na presto došao kao dečak u julu 1839. godine.
Radio je sve što je mogao da Osmansko Carstvo približi tadašnjim evropskim silama koje su mu aplaudirale na reformama u vezi s hrišćanskim i manjinama u Osmanskom Carstvu, ali su mu opstruirale napore na centralizaciji i povratku vlasti u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Takođe su prisilili Osmanlije da daju autonomiju Libanu i širom su otvorili vrata Rumuniji na putu ka nezavisnosti, navodi stav.ba.
Abdulmedžid je obnovio Aja Sofiju, sagradio palatu Dolmabahče, osnovao prvo francusko pozorište u Istanbulu. Temelji modernih turskih institucija, od administracije do univerziteta, postavljeni su tokom njegove vladavine. Uveo je modernu medicinu, inženjerstvo i pravo.
