Azis Keljmendi je bio vojnik Jugoslovenske narodne armije albanske nacionalnosti poznat po tome što je 3. septembra 1987. naoružan automatskom puškom ubio četvoricu regruta JNA - Safeta Dudakovića, Hazima Dženanovića, Gorana Begića i Srđana Simića i ranio još pet osoba. Taj je događaj poznat kao Paraćinski masakr.
Ubistva su se dogodila u kasarni “Branko Krsmanović” u Paraćinu nekoliko nedelja pre nego što je Keljmendi trebalo da završi služenje vojnog roka.
Nakon ubistava, Keljmendi je iz kasarne pobegao na obližnje Karađorđevo brdo. Za njim je u poteru krenula vojna policija te ga opkolila. Tada je, po zvaničnoj verziji, izvršio samoubistvo.
Vojna policija je posle ovog događaja sprovela istragu, ali nikada nisu otkriveni motivi ovog masakra. Neki izvori spominju nalaze lekara, prema kojima je Keljmendi bio mentalno rastrojena osoba.
Oko tri sata iza ponoći 3. septembra 1987. godine, u kasarni JNA "Branko Krsmanović" u Paraćinu, Aziz Keljmendi, inače Albanac sa Kosmeta, pucao je iz automatske puške po spavaonici kasarne i tom prilikom ubio četiri vojnika, a ranio petoricu. Među poginulim vojnicima, dvojica su bila iz Bosne i Hercegovine, a po jedan iz Hrvatske i Srbije. Kažu da se pre toga lepo slagao sa njima, bilo je momenata da su jeli iz istog tanjira, družili se i pevali.
Ta tragedija šokirala je celu tadašnju veliku Jugoslaviju
Nekoliko dana nakon zločina, javnosti je saopšteno da je Aziz Keljmendi obio službeni orman u kome je pronašao i uzeo deset metaka kalibra 7,62 milimetra, kojima je napunio automatsku pušku na ličnom zaduženju, a zatim se iz stambenog objekta uputio prema straži u kasarni.
Tamo je pod pretnjom ubistvom od komandira straže, desetara Rize Alibašića, oduzeo dva okvira sa municijom za automatsku pušku i s oružjem uperenim u njegova leđa poveo ga nazad do stambenog objekta. Od komandira straže je zahtevao da mu kaže gde spava vojnik Safet Dudaković, što je ovaj odbio da učini. Došavši u zgradu naredio je da se desetar Alibašić udalji, a on je ušao u prvu spavaonicu.
Ugledavši vojnika Dudakovića na spavanju, otvorio je vatru i ubio ga, a zatim rafalom pucao po ostalim vojnicima, ubivši Srđana Simića i Gorana Begića i ranivši još dva vojnika. Odmah zatim ušao je u sledeću spavaonicu i nasumice pucao rafalima, gde je ubio vojnika Hazima Dženanovića i ranio još dva vojnika.
Prema pisanju medija, nakon pokolja Keljmendi je iz kasarne pobegao na obližnje Karađorđevo brdo. Za njim je u poteru krenula vojna policija, koja ga je i opkolila. Kada je video da nema izlaza, izvršio je samoubistvo pucajući sebi u glavu.
Rezultati istrage vojne policije bili su više nego skromni, nagađalo se da je Keljmendi bio u lošim odnosima s nekima od ubijenih, da je bio mentalno rastrojen.
Aziz Keljmendi rođen 15. januara 1967. u Lipljanu, na Kosovu i Metohiji, ali je osnovnu i srednju školu završio u Prizrenu. U srednjoj školi je počeo da pokazuje prve znake nezadovoljstva i netrpeljivost prema socijalizmu, a kao 16-godišnjak je pokušao beg u Albaniju. Tada je uhapšen i osuđen na 15 dana zatvora, ali kaznu nikad nije odslužio. Keljmendi je 1984. postao član tadašnjeg Saveza komunista Kosova (SKJ). Dve godine kasnije prijavio se u vojsku, a 12 dana pred kraj vojnog roka izvršio je pokolj.
