Dragoljub Draža Mihailović bio je čuveni četnički vojvoda koga su posle Drugog svetskog rata streljali komunisti. Od 1946. godine se postavlja pitanje gde se nalazi njegov grob, iako je bilo mnogo spekulacija, do danas nije potvrđena tačna lokacija.
Kao moguća mesta ubistva Mihailovića prema svedočenjima iz tog vremena su teren gde je tada bio zatvor na Adi Ciganliji i kompleks Belog dvora. Međutim, najpouzdaniji dokaz - dokumenta u kojima je bilo zapisano mesto i način egzekucije, sklonjena su iz arhiva.
Tim pitanjima bavila se i posebna državna Komisija, koja je 2011. godine saopštila da je Mihailović ubijen i sahranjen 17. jula 1946. na Adi Ciganliji u Beogradu, pored nekadašnjeg zatvora.
O tome je svedočio istoričar dr Srđan Cvetković koji je svojevremeno bio i sekretar državne Komisije za grobnice žrtava komunističkog terora (osim nje, postojala je i posebna Komisija samo za nalaženje grobnog mesta generala Mihailovića).
- Ta dokumenta su postojala i verovatno je da nisu uništena već se nalaze u porodici jednog od nekadašnjih visokih funkcionera komunističkog režima koji su imali pristup takvim poverljivim dokumentima - naveo je ranije dr Cvetković, ne otkrivajući o kom funkcioneru je reč.
On ukazuje i na to da državna Komisija, koja je tražila grobno mesto Mihailovića, mogla da se oslanja samo na svedočenja.
- Najviše takvih svedočenja je bilo da je ubijen kod zida nekadašnjeg zatvora na Adi Ciganliji. To su govorili pojedini zatvorenici, a tu su i zapisi bivšeg visokog funkcioner DB Slobodana Krstića Uče. Zatim je bilo dosta svedočenja da je ubijen kod Belog dvora. Neki navodni svedoci su spominjali Veliko ratno ostrvo. Svedoka je sve manje i manje s obzirom na protok vremena. Najpouzdanije bi bio dokument koji je sklonjen i čija se sudbina ne zna - objasnio je ranije Cvetković.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
