Andrej Barna, skromni momak iz vojvođanske ravnice, upisao se kao još jedna zapaženi plivački as u riznicu našeg sporta.
2016. na Evropskom juniorskom prvenstvu oborio je nacionalni rekord za taj uzrast na 50 slobodno, koji je od 2002. držao najbolji srpski plivač svih vremena Milorad Čavić. Osamnaestogodišnjaku iz Subotice je tih 22,67, sedam stotinki brže od slavnog prethodnika, donelo bronzanu medalju.
Savladavajući u plivačkom razvoju i životnom sazrevanju mnoge virove u bazenu i izvan njega, 26-godišnji Barna je sada i evropski seniorski prvak u štafeti 4×100 slobodno na šampionatu u Beogradu. Uz Velimira Stjepanovića, Nikolu Aćina i Justina Cvetkova bio je poslednja izmena, a išao je brže od sve trojice.
Dan ranije u plivalištu „Milan Gale Muškatirović“ uzeo je pojedinačno bronzu na istoj distanci, rušeći sopstveni državni rekord za 28 stotih delova sekunde, što je prva srpska evropska medalja u velikim 50-metarskim bazenima posle Stjepanovićevog srebra na 200 slobodno u Londonu 2016.
U to vreme, u vreme svog uspeha u panonskom Hodmezevašarhelju, Barna se otisnuo preko Atlantika jer je po Čavićevom iskustvu znao da je Amerika najbolja sredina za brušenje plivača.
Budući da je u Subotici pohađao srednju ekonomsku školu, upisuje kao stipendirani sportista ekonomiju u Lujvilu. Pošto ga ekonomske doktrine, priznaje, nisu mnogo zanimale, brzo se prebacio na programiranje, gde se sasvim pronašao do sticanja univerzitetske diplome. Ostao je u SAD na poslediplomskim studijama.
Da istraje i opstane, snagu mu je dao sportski gen. Majka, magistar tehnoloških nauka, bavila se u mladosti gimnastikom, a otac, građevinski inženjer, bio je čak juniorski jugoslovenski vicešampion u skoku uvis. Mlađi brat Filip igra košarku.
Andrej je kao i svako dete trenirao svašta, ali jednog leta je zbog društva krenuo na plivanje.Mislio je da i od toga neće biti ništa i da će se, jer se bojao da zaroni, ipak baviti vaterpolom, s mirnom glavom na sigurnom – iznad vode. Dečačke strahove je prebrodio, a pregrmeo je i ozbiljnu životnu dramu.
Naime pre četiri godine mu je ustanovljen rak bubrega. Morao je na hiruršku intervenciju.
„Iako razlog nije bio dobar, rekao sam sebi da i nije loše da napravim pauzu jer ću bar iskoristiti priliku da se odmorim. Ne pamtim kad sam imao predah duže od nedelju dana“.
Sve se završilo kako valja.
Na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. za dlaku mu je izmaklo finale na 100m slobodno, ali je u polufinalnoj trci sa 47,94 oborio Čavićev državni rekord sa Igara u Pekingu 2008. od 48,15 u kvalifikacijama.
Čavić je tada stekao pravo da pliva u polufinalu, ali je odustao da bi uštedeo snagu za svoju glavnu disciplinu 100 delfin, u kojoj je četiri dana kasnije vodio čuvenu bitku s Amerikancem Majklom Felpsom, jednu od najdramatičnijih u istoriji olimpizma.
Kad je Barna oborio Čavićev rekord, šokirao je izjavom da je njegova karijera pod znakom pitanja jer u Srbiji nema novčanu podršku pošto nije u sistemu finansiranja.
Srećom, taj problem je u međuvremenu otklonjen.
Kartu za Olimpijske igre u Parizu ovog leta izvadio je za 100 slobodno još na plivačkom mundijalu u Fukuoki pre godinu dana.
Inače od raka bubrega češće oboljevaju muškarci od žena, a stopa javljanja raste s godinama i dostiže svoj pik između 60 i 70. godine.
Ova bolest se najčešće javlja kod ljudi koji su pušači, gojazni, imaju povišen krvni pritisak. Pored toga, tu je i način ishrane, pridružena šećerna bolest i nedovoljna fizička aktivnost oje svakako imaju uticaj na razvoj karcinoma bubrega.
I jako dugo može da opstane bez ikakvih simptoma.
Stil / Danas
NE PROPUSTITE
Bonus video:
