Rokfeler počeo kao prodavac krompira pa sagradio imperiju: Najbogatiju porodicu na svetu nazivaju ovim pogrdnim imenima

Džon Dejvidson Rokfeler rođen je 8. jula 1839. godine kao drugo dete u porodici Rokfeler u Ričfordu, u saveznoj državi Njujork.

S obzirom na to da je Vilijem Rokfeler, Džonov otac, često bio odsutan od kuće, Džon je pomagao majci u domaćinstvu i za dodatni novac prodavao krompir, slatkiše, uzgajao ćurke…

Kako se porodica Rokfeler često selila tokom njegovog odrastanja, tako je on prvo pohađao Akademiju u Ovegu, a kada su počeli da žive u Klivlendu, upisao je Klivlendsku centralnu srednju školu.

Uporedo sa srednjom školom, upisao je kurs na Folsomskom trgovačkom koledžu, gde je učio o knjigovođstvu.

Kada je napunio 16 godina, dobio je svoj prvi posao kao pomoćni knjigovođa u jednoj firmi u Klivlendu gde je prekovremeni rad iskoristio da stekne iskustvo u pregovaranju sa vlasnicima firmi, a posebno je bio vešt u proračunima i izračunavanju troškova.

Za tri meseca rada, dobijao je po 16 dolara mesečno, a kasnije mu je plata povećana na 50 dolara.

U tom perodu je Rokfeler navodno izjavio kako ima dva sna i velike ambicije u životu – da zaradi sto hiljada dolara i živi sto godina.

Džon je sa prvim poslovnim partnerom, Morisom Klarkom, 1859. godine podigao četiri hiljade dolara kapitala, a godinu dana kasnije su već ostvarili veliki profit ovim potezom, od oko 17.000 dolara.

Rokfeler je uvideo i veliki potencijal u tada rastućoj proizvodnji nafte u zapadnoj Pensilvaniji, pa je tako 1863. godine sagradio svoju prvu rafineriju nafte nedaleko od Klivlenda, koja je bila najveća na tim prostorima.

Rafinerija je bila u vlasništvu Rokfelera, njegovog partnera Klarka, hemičara Endruza i deo je pripadao braći Klark.

Džonov brat je 1866. sagradio jednu rafineriju u Klivlendu, pa je tako pozvao Džona da mu bude poslovni partner.

Do kraja naredne godine, ova rafinerija je bila najveća u svetu, zahvaljujući dobrom kontrolisanju troškova, korišćenju rafinerijskog otpada i kontinuiranim praksama investiranja kako bi se dobio profit.

Džon Rokfeler je 1870. osnovao svoju naftnu kompaniju „Standard Oil“ u Ohaju, a njegove rafinerije su postale najisplativije.

Vremenom je „Standard Oil“ kompanija na čelu sa Rokfelerom stekla dominaciju na tržištu prerade i prodaje nafte sa čak 90 procenata američkog tržišta.

Mnogi novinari i političari su osuđivali i napadali ovu kompaniju tvrdeći da je u tom trenutku „Standard Oil“ bila najokrutniji, nemilosrdan vid monopola, na šta je Džon odgovarao da se u velikom poslu kojim se on bavio dešavaju stvari koje on ne odobrava ali se na kraju trudi da ih ispravi.

Porodicu Rokfeler je kritikovala i javnost kad je 1989. godine prodala japanskoj kompaniji „Micubiši“ 51 odsto svojih akcija, tačnije akcija Rokfeler grupe koja je posedovala i Rokfeler centar.

Rokfeler je već sa prvom platom kad je imao 16 godina, procenat svoje zarade davao u dobrotvorne svrhe.

Kako je njegova zarada rasla, tako je sve više ulagao i u obrazovanje i zdravstvo, nauku, umetnost, a procenjuje se da je sa svojom fondacijom dao više od 250 miliona dolara u dobrotvorne svrhe.

Sa sinom je osnovao Fondaciju „Rokfeler“ koja je u početku davala veliku finansijsku podršku javnom zdravstvu, a 2015. godine je ona bila na 39. mestu prema visini donacija.

Nakon što se povukao iz posla, smatra se da je u proseku od investicija i kompanije ostvario zaradu od oko milijardu i petsto miliona dolara, što je najveći iznos koje je privatno lice do tada moglo da stvori.

Preminuo je 23. maja 1937. godine na Floridi.

Rokfeler centar, koji se nalazi na Menhetnu, kompleks je 19 zgrada koje je porodica Rokfeler izgradila 1930. godine, a 1987. je svrstan u nacionalne znamenitosti Sjedinjenih Američkih Država.

Danas je Rokfeler centar sedište poznate nacionalne televizijske kompanije „NBC“

Međutim pričalo se da radnici nisu baš bili naklonjeni Rokfelerovima.

Džon D. Rokfeler nije imao preterano visoko mišljenje o ljudima koji su radili za njega. Njegov bliski saradnik je 1913. javno priznao da ne veruje u koncept minimalne plate i da svaki dečak i devojčica, svaki muškarac i žena zarađuju tačno koliko vrede.

Rokfelere su toliko mrzeli u ranim 1900-tim da su morali da zaposle više čuvara da ih štite u svojim stanovima. Kao što je jedan list izvestio, "Dodatni oprez je mudar. Rokfeler ima puno razloga za strah od ubica. To su prirodne posledice poslovne politike gospodina Rokfelera".

Ljudi su imali dovoljno razloga da mrze Rokfelera. Nazivali su ih lopovima, ubicama žena i dece, manipulatorima i potpunim lažljivcima.

Bonus video: