U Srbiji, ali i celom regionu, sve je više žena koje su žrtve femicida. Ubijene su samo zato što su žene.
Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da je 2021. godine ubijeno više od 45.000 žena. Takoreći, jedan manji grad je nestao zbog ubistava.
Sledeće, 2022. godine, prema podacima Ujedinjenih nacija, ubijeno je u svetu čak 89.000 žena, što je najveći zabeleženi broj u proteklih 20 godina.
Hajrija iz Beograda je žrtva porodičnog nasilja. Nekoliko puta je odlazila u Sigurnu kuću
2014. godina je za nju bila ključna.
Za Božić je na minus osamnaest ostala sama sa detetom jer ju je suprug izbacio na ulicu.
Kako je počela njihova priča?
"Mi smo se upoznali u Rovinju, on je bio divan prema meni. Prosto mi je bilo neverovatno da postoji takav čovek. Počeli smo zajedno da živimo. Mislila sam da me taj čovek najviše na svetu voli, mislila sam da nema mane".
Kako je vreme prolazilo, Hajrija je shvatila da je lepo ponašanje njenog muža prema njoj, zapravo, maska.
"Pokazao je svoje pravo lice kada sam bila trudna. On je tada počeo iz besa da lupa po kući, da mi preti, i bacio je televizor".
Pre nego što je Hajrija otišla na porođaj, ostavila je 6000 maraka u kući, isplanirala da bude rezervisan novac za slučaj da nešto krene neplanirano ili da bude na raspolaganju njenom suprugu ili detetu ako zatreba.
"Kad sam izašla iz bolnice sa bebom, sve je bilo potrošeno. Nije ostalo novca da se kupi gaza ni pelene."
Napustila je muža posle 20 godina
Iako su njihovi problemi krenuli rano, već kad je Hajrija ostala u drugom stanju, ona ga je napustila tek posle 20 godina, a kaže da je nesvesno ušla u začaran krug iz kojeg nije uspela da se izvuče.
"Prvo nasilje u porodici krenulo je dok sam dojila bebu. Digla sam nogu da ga odgurnem, on je moju nogu uvrnuo i ja sam završila u gipsu."
Počeo je da bude nasilan prema detetu
Žena donekle toleriše nasilje dok se odigrava samo nad njom, ali kada krene nasilje prema detetu, tu su žene, to jeste majke vrlo osetljive.
"Najgore mi je bilo kada je dete doveo kod mene na posa, a ono je bilo krvavo. Tad je rekao da je sin pao i da mu je zato pocepana brada. Umesto da ga odvede u bolnicu, on ga dovodi kod mene na posao, pun peškir krvi, majica krvava. Izašla sam s posla i odvela dete da ga ušiju".
Torturi se pridružio i dever
"Kad je suprugu majka umrla, on je imanje prodao bratu. Onda su obojica počeli da vrše torturu nadamnom i sinom. Sin je imao tada 20 godina, ja 44. Mi tada nismo imali ničiju podršku. Toliko su bili agresivni da su puštali vučijake u dvorište, isključili nam vodu, struju. Ljudi su nam donosili drva da se ugrejemo."
Te 2014. je bilo minus 18. Uoči Božića je i nju i dete izbacio napolje, na hladnoću. A drugi dan Božića je porazbijao sve prozore po kući.
Otišla je u sigurnu kuću
"Kad sam otišla u tu Sigurnu kuću i videla sve žene i decu, ja sam posle 5 dana dobila želju da otvorim svoju Sigurnu kuću i to sam uradila posle godinu dana."
Hajrija je sada razvedena žena i živi svoj život, oslobodila se torture nasilnog supruga.
Stil/Una TV
