Irene Garza bila je učiteljica iz Amerike koja je plenila svojom lepotom. Zbog izuzetnog fizičkog izgleda, ljudi iz njenog okruženja ubedili su je da se prijavi na lokalni izbor za Mis u njenom rodnom Teksasu, gde je i odnela pobedu. Iako su joj mnogi predviđali blistavu karijeru modela, Irene je odabrala mirniji život. Nastavila je da radi kao učiteljica u osnovnoj školi i kao izuzetna vernica da ide redovno na mise, ispovest i pričešća.
Ali, iako nije želela da daje nikakvog povoda, njena nesvakidašnja lepota privukla je veoma, veoma ružne stvari...
Irene je uživala u svom poslu učiteljice. Sebe je opisivala kao veoma stidljivu osobu, ali je polako počela da gradi samopouzdanje kada je izabrana za sekretaticu jedne školske organizacije. Izuzetno ozbiljno je doživljavala katoličku veru i uživala je u nedeljnim misama i pričešćivanju. 16. aprila 1960. godine, Irene je otišla na ispovest u lokalnu crkvu u Teksasu, gde je redovno odlazila. Nikada se više nije vratila, prenosi Lepa i srećna.
Sutradan ujutro njeni roditelji su prijavili nestanak. Zbog njenog nestanka organizovana je najveća volonterska potraga do tada. Sutradan je u kanjonu Rio Grande pronađena njena torbica, leva cipela i njen čipkani veo kojim je pokrivala glavu u crkvi. 21. aprila, beživotno telo Irene Garze pronađeno je u kanjonu. Autopsija je potvrdila da je Irene silovana u besvesnom stanju, pretučena i potom ugušena.
Nikome nije bilo jasno ko je ovo mogao da uradi voljenoj Irene, smernoj učiteljici nesvakidašnje lepote, koju su svi voleli. Sve tragove koji bi mogli da vode do počinioca, reka je oprala. Policija je ispitala više od 500 ljudi, od kolega i članova porodice do lokalnih seksualnih prestupnika. Obavljeno je više od 50 poligrafskih testiranja, a za bilo kakvu informaciju o Irene bila je ponuđena nagrada od 2.500 dolara, što je najviša ponuđena cifra za ubistvo u ovom mestu do tada.
Međutim, jedna osoba bila je sve vreme sumnjiva policiji, odmah po Ireninom nestanku. Sveštenik kod kojeg je Irene išla na ispovest, tada 27-godišnji otac Džon Fit. Prilikom ispitivanja vernika, policija je saznala da je Fit veče nakon nestanka Irene veoma sporo ispovedao i da je nekoliko puta napuštao crkvu. Na mestu zločina pronađen je slajder za fotografije koji je pripadao Fitu, a drugi sveštenici primetili su na njegovim rukama ogrebotine. Takođe, sveštenici su rekli da je Fit odveo Garzu u upravnu zgradu da je ispovedi, što je bilo neuobičajeno.
Fit je prvo poricao da je uopšte vodio Irene u upravnu zgradu, ali je kasnije ipak priznao. Tvrdio je kako je razbio naočare tokom ispovesti i da je otišao do kuće da uzme druge – time je pravdao napuštanje crkve veče nakon nestanka. I za ogrebotine je našao prosto objašnjenje.
Tri nedelje nakon nestanka Irene Garze, žena po imenu Marija Guera seksualno je napastvovana dok je čekala u redu za pričešće u drugoj katoličkoj crkvi u blizini. Nakon što se saznalo da je bio tamo, Fit je otpužen i za silovanje, ali porota nije mogla da se složi, te je sveštenik platio kaznu od 500 dolara i opomenu.
Starešina jednog manastira kod kojeg je Fit došao kao iskušenik, otkrio je jednom monahu tajnu kako mu je Fit ispovedio ubistvo, tačnije kako je rekao da je povredio jednu mladu damu, a jednu lišio života. Ipak, Fitu nije odgovarao monaški način života, te ga je starešina poslao u Meksiko na program za problematične sveštenike.
Ipak, sedamdesetih godina rešio je da skine mantiju i raskrsti sa svešteničkim životom. Oženio se i dobio troje dece, i 17 godina je radio u humanitarnoj organizaciji. Međutim, 2002. godine, monah je odlučio da prekrši zavet ćutanja. Godinama ga je mučila nepravda i nekažnjen zločin, te se obratio policiji i otkrio istinu. Istraga o smrti Irene Garze ponovo je otvorena, ali opet nije bilo dovoljno dokaza.
Tek 2014. godine slučaj je ponovo otvoren, a silovana Marija Guera potrudila se da pomogne policiji koliko je mogla jer je bila uverena da je za dlaku izbegla Ireninu sudbinu.
Dve godine kasnije, Džon Fit je konačno izveden pred sud za ubistvo tada 26-godišnje Irene Garze. Imao je 83 godine i hodao je uz pomoć šetalice. Imao je treći stadijum raka bešike i bubrega. Izjasnio se nevinim.
Konačno je osuđen za ubistvo Irene Garze. Tužilac je tražio 57 godina zatvora, kao simboličnu kaznu sa 57 godina tokom kojih je ubica nekažnjen uživao u životu. 2017. godine doneta je odluka o doživotnoj robiji.
Džon Fit je preminuo u zatvoru tri godine kasnije i za svirepo ubistvo i silovanje prelepe mlade devojke odslužio je samo tri godine zatvorske kazne.
