Mnogi su načini na koje emocionalna inteligencija može da nam pomogne u svakodnevnom životu. Za početak, bitno je da izbrojimo do 3, ili do 103 pre nego što nesmotreno reagujemo. Emocije su moćne, ali nekada i nepostojanje.
Emocionalna inteligencija (EQ) definiše se kao sposobnost uočavanja emocija, njihovog generisanja i procenjivanja s ciljem razumevanja emocija koje se koriste za konstruktivnu komunikaciju sa drugim osobama. Ona je sposobnost pokazivanja emocija, ali i njhove kontrole i razumevanja. Emocionalna inteligencija je važnija od opšteg koeficijenta inteligencije za postignuća u životu i psihičku stabilnost, smatraju mnogi stručnjaci.
Emocionalna inteligencija svest o ličnim snagama i ograničenjima
Osoba koja ima IQ 110, zahvaljujući sposobnosti da uoči i na pravi način protumači ljudske emocije, može imati mnogo sređeniji život i bolje međuljudske odnose od nekog koja ima IQ 160. Mensa je proučavala ovaj problem, jer mnogi članovi ove organizacije, koja okuplja osobe sa natprosečnom inteligencijom, nisu imale sređen lični život. Visoko inteligentni ljudi mogu biti zavisnici od narkotika, služiti zatvorske kazne zbog impulsivnih zločina, biti žrtve prevare.
Emocionalna inteligencija je svest o ličnim snagama i ograničenjima. Ona je samoprihvatanje, sposobnost uočavanja vlastitih grešaka, prihvatanja promena. Emocionalno inteligentne ljude interesuju i vlastita, ali i osećanja drugih ljudi. Ove osobe pokazuju brigu i empatiju, prihvataju odgovornost za greške, u stanju su da u izrazito teškim situacijama dobro upravljaju svojim emocijama.
Može li se proceniti nivo EQ?
Razvojem pojma emocionalne inteligencije od sredine 90-ih godina prošlog veka i knjige Danijela Golemana, pojavio se veliki broj različitih procena za merenje nivoa emocionalne inteligencije. Mnogi stručnjaci, ipak, navode da ove procene nisu do kraja pouzdane. Postoje testovi samoprocene i testovi sposobnosti.
Testovi samoprocenjivanja su najčešći. Zadatak ispitanika je da kaže koliko se slaže sa nekim iskazima. Na primer, iskaz „razumem osećanja drugih osoba“, ispitanik ocenjuje sa jednim od ponuđenih odgovora – ne slažem se, donekle se ne slažem, slažem se, u potpunosti se slažem. Testovi sposobnosti ispituju način reagovanja u određenim situacijama. Ovi testovi nastoje da uoče kod ispitanika sposobnost da percipiraju, identifikuju, razumeju i upravljaju emocijama.
Četiri nivoa EQ
Stručnjaci navode da postoje četiri različita nivoa emocionalne inteligencije, a to su: emocionalna percepcija, sposobnost rasuđivanja na osnovu emocija, veština razumevanja samih emocija i sposobnost upravljanja emocijama.
Emocionalna percepcija, dobro opažanje emocija prvi je korak u razumevanju emocija. Ona ne uključuje samo ono što ljudi pričaju, nego prati i neverbalne signale, mimiku, govor tela.
Ljutnja nije uvek i neprijateljstvo
Emocije, ako znamo da ih dobro opažamo, mogu da budu od pomoći pri razmišljanju i donošenju odluka. Dobro razumevanje emocija može da nam pomogne da odredimo protirete.
Bitno je i da emocije razumemo na dobar način. Nečiji izraz ljutnje ne moramo uvek da tumačimo kao neprijateljstvo, možda je osoba koja pokazuje ljutnju dobila kaznu zbog nepropisnog parkiranja, ima nesuglasica u partnerskim i porodičnim odnosima. Visok stepen emocionalne inteligencije zasniva se i na sposobnosti efikasnog upravljanja emocijama, koje nam mogu pomoći da reagujemo na najbolji mogući način.
Emocije su moćne ali i promenjive
U savremenom svetu sve je jače interesovanje za proučavanje socijalne i emocionalne inteligencije. Programi socijalnog i emocionalnog učenja deo su nastavnog plana mnogih škola. Cilj je da se spreče sukobi, mobing na radnom mestu, vršnjačko nasilje u školama.
Mnogi su načini na koje emocionalna inteligencija može da nam pomogne u svakodnevnom životu. Za početak, bitno je da izbrojimo do 3, ili do 103 pre nego što nesmotreno reagujemo. Emocije su moćne, ali nekada i nepostojanje. Možda ćemo za tri dana bolje razumeti određenu situaciju i shvatiti da nije sve onako kako nam se u prvi mah čini. Emocionalni događaji sa visokim nabojem traže i emocionalno inteligentan odgovor. Narod kaže da je „jutro pametnije od večeri“, možda je smislenije da nešto malo odstoji i prođe neko vreme, pre nego što odgovorimo. Stručnjaci naglašavaju, da je bolje sačekati da se smire emocije i racionalno razmisli o svim faktorima koji su doveli do neprijatne svađe.
NE PROPUSTITE
Biti u "tuđim cipelama"
Emocionalno inteligentni ljudi mogu dobro da predvide način razmišljana i emotivnog reagovanja. Samosvest o vlastitim osećanjima, onome što je dobro i malo manje dobro u nama, može nam pomoći da bolje razumemo druge ljude i uspešnije prebrodimo krizne situacije.
Sve ovo je teško zamislivo, ukoliko nemamo obzira prema emocijama drugih osoba. Veliki deo emocionalne inteligencije je sposobnost dobrog sagledavanja načina razmišljanja i emotivnog reagovanja drugih osoba. Pre nego što donesemo sud o nekom ili nečemu, dobro je da razmislimo o tome kako bismo se mi osećali i razmišljali da smo u situaciji u kojoj se našao drugi čovek. Ljudi koji imaju visok stepen emocionalne inteligencije u stanju su da situaciju shvate na osnovu emocija i iskustva druge osobe.
I emotivna inteligencija se može razviti
Emocionalna inteligencija se, kao i logička inteligencija, može dosta dobro razviti. Emotivno inteligentni ljudi prihvataju kritiku, imaju razvijen osećaj odgovornosti, u stanju su da podele osećanja sa drugim osobama, nastoje da reše probleme tako da sve strane budu koliko je moguće zadovoljne. Emocionalno inteligentni ljudi znaju kako je u cipelama drugog čoveka, umeju da saslušaju, ne osuđuju i na taj nači pomažu i sebi i drugima da budu bolji ljudi.
Kako se ponaša osoba sa manjkom emocionalne inteligencije?
- Često započinje rasprave
- Ne oseća osobu prekoputa sebe
- Smatra da su drugi ljudi preosetljivi
- Odbija da sasluša tuđa razmišljanja
- Krivi druge za svoje greške
- Ne ume da izađe na kraj sa snažnim emocijama
- Ispoljava nagle emocionalne reakcije
- Teško održava prijateljstva
- Ne saoseća se sa drugima
(Stil/ eKlinika)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
