Ispovest devojke iz Srbije koja je dobila nepristojnu ponudu od 36 godina starijeg, kućnog prijatelja izaziva bes na društvenim mrežama:
"Interesuje me komentar određene situacije koja mi se davno desila, a muči me i danas. U pitanju su moji roditelji, tačnije njihova reakcija na celu situaciju.
Imala sam 18 godina i došla sam iz manjeg mesta u Beograd da studiram. Stanovala sam u stanu od rođaka. Do tad nisam imala nekog ozbiljnog dečka.
Jednog dana poslali su svog kućnog prijatelja kog sam poznavala od detinjstva da mi donese nešto od kuće. Pustila sam ga u stan i popio je kafu. U to vreme sam bila u nekoj svađi sa majkom.
Kada je krenuo kući rekao mi je da ne treba tako da se ponašam prema majci, a ako sam nervozna eto može on da me oslobodi te nervoze, ne mora niko da zna za to.
Čovek je 36 godina stariji od mene. Gledao je kako rastem. Bila sam zgrožena, odbila sam, srećom nije navaljivao i otišao je odmah.
Mojima sam javila odmah, tresla sam se od šoka. Nisu reagovali, reč mu nisu rekli.
Nastavili su da ga primaju u kuću kao da se ništa nije desilo. Kad god to pomenem, od majke dobijem cinične komentare tipa: "Pa šta, bila si punoletna."
"Ne bi ti smetalo da je bio mlad", "Niko nije zaštićen, ne kopaj po prošlosti."
Iako se tu ništa nije desilo, meni konkretno jako smeta izostanak bilo kakve reakcije, kao da je to normalna stvar. Poslednji put kad sam razgovarala o tome, ponovo sam dobila iste komentare od svoje majke, uz dodatak da se ona nije bavila nebitnim tipovima koji joj nude svašta i svakako nije o tome pricala svojim roditeljima.
Otac mi je rekao da su oni smatrali da nema potrebe da mu bilo šta kažu jer je sam shvatio svoju grešku i proredio dolaske. Ispalo je zapravo da ja njih time opterećujem, a to je nebitno.
Da li ja preuveličavam stvari, možda sa mnom nešto nije u redu? Ono što me boli jeste izostanak njihove reakcije i relativizacija te situacije. Oni su ga poslali meni na vrata, nisam ga pokupila u klubu i dovela u stan."
Kako vi vidite ovu situaciju? Pišite nam u komentarima.
