Izveštaj o sreći u svetu, odnosno godišnji barometar blagostanja u 140 zemalja je obljavljen, a Srbija je zabeležila najveći pozitivan skok, i nalazi se na 37. mestu najsrećnijih zemalja na svetu, pokazala je najnovija svetska lista najsrećnijih zemalja.
Na prvom mestu u svetu po blagostanju i dalje se nalazi Finska, Srbija se nalazi na 37. mestu najsrećnijih zemalja na svetu, dok su skandinavske zemlje - Finska, Danska i Švedska na vrhu liste, pokazala je najnovija Svetska lista najsrećnijih zemalja (World Happiness Report), danas objavljena.
U čemu je tajna najsrećnijih ljudi na svetu?
Finci vole život. To je hladna zemlja, s malo sunca, i svaki sunčani dan ljudi koriste da ga provedu napolju, u društvu. U toplini doma posvećeni su pripremanju hrane, igri s decom i vremenu sa supružnicima.
U Finskoj između građana ne postoje velike razlike u prihodima. Da postanu slavni, ne zanima ih previše. Svaki Finac živi normalnim, udobnim životom gde se bez velikog stresa plaćaju računi i kupuju neophodne stvari. Niko nikome ne zavidi, niti se uperi prstom na onoga koji ima više. Oni nisu opsednuti ni poslom, imaju osmočasovno radno vreme i posao ne nose kući. Naprotiv, privatnost i porodica su im važniji od trke za bogatstvom. Lekcija koju daju svetu glasi: Velike stvari su nevažne, a male su presudne!
Ljudi u Finskoj naporno rade, ali njihovo radno vreme je uglavnom razumno, što znači da većina ljudi ima dobar balans između posla i privatnog života.
"To vam daje vremena da se opustite u svakodnevnom životu i vam daje vremena da se brinete o sebi", kaže Larivara.
Ljudi imaju vremena za druge aktivnosti osim posla, primećuje Mirka Hintsanen, profesorka psihologije iz Finske. Juho Sari, dekan fakulteta na odseku za društvene nauke, dodao je da većina ljudi takođe ne putuje mnogo do posla i nazad kući, što takođe doprinosi njihovom nivou sreće jer imaju više slobodnog vremena u toku dana.
U Finskoj ljudi osećaju zadovoljstvo, a ne ogromnu sreću
"Pretpostavljam da u kulturološkom smislu u Finskoj sreća ne mora da znači tu veoma intenzivnu emociju sreće. Naš koncept je više kao neprekidan osećaj da ste zadovoljni svojim životom", kaže Larivara.
To je tih osećaj i stručnjaci ističu da je možda lakše biti srećan na taj način nego ako stalno tražite intenzivna osećanja i intenzivna iskustva sreće.
U izveštaju o svetskoj sreći, oni zapravo ne pitaju da li su ljudi srećni, već da li su zadovoljni svojim životom.
Umesto da vapite za euforijom, možete pokušati da tražite stvari u svom životu zbog kojih se osećate zadovoljno, bilo da se radi o šoljici dobre kafe ili pouzdanog automobila koji vam se nikada ne kvari iako je star.
Važno je zapamtiti da spoljni faktori takođe utiču na sreću
"Mislim da u zapadnoj kulturi često govorimo o sreći, da je odgovornost pojedinca da živi svoj život srećno. Imamo iluziju da ako sve uradite kako treba, onda ste srećni, i to je isključivo vaša odgovornost", rekla je Hintsanen.
Ona objašnjava da u tome ima istine, ali nije samo pojedinac taj koji kontroliše svoju sreću – već i okruženje, životne okolnosti i odluke u društvu.
To znači, na primer, ako ste učitelj i vaš lokalni okrug smanji plate svim nastavnicima, verovatno će uticati na vašu sreću. Ali odluka o smanjenju plata je bila van vaše kontrole. Dakle, koliko god da je važno da pokušavate da radite stvari koje utiču na vaše raspoloženje, to nije samo na vama.
Sreća nije samo odgovornost pojedinca i to treba svi da upamte. Važne su i druge stvari na koje često nemamo uticaj. Bar mi u Srbiji to dobro znamo, a ipak nismo dospeli među 10 najmanje srećnih zemalja. Na prva tri mesta su Avganistan, Liban i Sijera Leone. Lako ćete i samo zaključiti zašto, piše Zadovoljna.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
