Pisac, to je bio Đorđe Balašević. Čovek koji je umeo sa rečima. Čovek koji je rečima ušao u svaku dušu ljudi na Balkanu.
"Meni je glavni zadatak da napravim pesmu koja će ostati," rekao je Đole davne 1986. godine i sam Bog zna da je taj zadatak valjano obavio.
Kada smu mu govorili da je pisati o ljubavi uzaludno, on je rekao:
"Kažu da ljubav brzo dosadi, ali tu ću već morati i da je malo branim. Dosadi, naime, samo onom ko je voljen, nikad i onom ko voli. . .“
"Srećni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesrećne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni…"
"Sve ima svoje, kad mrzne i vri, kad menja boje, kad vene i zri, sve ima svoje, početak i kraj, tame postoje da bi prizvale sjaj... "
"Kad ti je stvarno stalo do nekoga, njegove greške ne menjaju tvoja osećanja, jer razum se naljuti - ali srcu je i dalje stalo."
"Čudni su magneti u nama. Ništa nas ne privlači tako dobro kao odbijanje."
"Zaljubiću se, odlučih iznenada. Jesen je, doduše, ali malo sam prestar da bih čekao samo na proleća."
"Nešto sam razočaran ovih dana! Proći će. Ili neće. Jedno od to dvoje."
"Mladi ste, i treba da ste razočarani. Sad mu je vreme. Razočaranje vam je kao ''male boginje''. Ako ga ne preležiš u mladosti, u poznim godinama te može ubiti."
"Takve su, znate, osetljive osobe. Osete duplo, čuju ranije. Zato što tačno jedan korak ispred njih hoda njihova duša."
“Nije ti svaka bila u rečima. Neka ti je bila i u srcu, ali si ćutao o njoj. Ja znam i ti znaš, da se prave ljubavi ne spominju nikada i nikome.”
“Tako to ide: najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio.”
I ako još išta ima da se oprosti, eto i to ti noćas opraštam.
