Da li mladi i stari imaju zajedničkih tema ? Stiče se utisak da bi stariji rado hteli detaljniji uvid u živote svoje dece ili unuka, dok mladi i nisu baš skloni tome da provode sate u razgovorima sa tetkama, stričevima, bakama i dekama.
Ali ima i drugačijih primera. Evo što je za portal The Odyssey Online tome rekla mlada blogerka Kelcie Fischer, inače studentkinja na York koledžu u Pennsylvaniji.
Mnogi studenti se groze od pomisli da će za praznike morati provesti vreme u razgovoru sa svojom porodicom jer ih uvek dočeka pregršt pitanja: “Koje smerove si upisao? Imaš li dečka/devojku? Kako idu predavanja? Kako ispiti?” To su samo neki od primera.
I ako takav razgovor može biti zamoran, pa čak i pomalo neugodan, postoje razlozi radi kojih je razgovor sa starijima ,bilo da su članovi porodice ili ne, koristan pa čak i zabavan.
Uostalom, ne zaboravite da za mnoge starije osobe razgovor sa nekim predstavlja najbolji deo dana. Posećujući svoju baku i deku u domu za stare, naučila sam mnogo o starijim ljudima. Tamo sam upoznala mnogo ljudi koji su uvek spremni za razgovor.
Jedan trenutak me posebno dirnuo. Na odlasku sam se pozdravljala sa dedom i zagrlila ga pa se uputila prema liftu. Tada sam primetila da me prati jedna žena u invalidskim kolicima. Okrenula sam se pa i nju zagrlila, a ona je počela da plače. Nije želela da odem. Možda je mislila da sam neko drugi, možda nije ni bila svesna šta radi, al me čin podsetio da niko ne voli da bude sam. Pogotovo kad se život približava svom kraju.
Stariji ljudi imaju mnogo više iskustva od mene. Svašta su proživeli i mogu nam iz prve ruke prepričati događaje o kojima čitamo u istorijskim knjigama. To je kao da pored sebe imate živi deo istorije. Moja baka je odrasla u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata. Slušajući o njenim iskustvima i mukama dosta sam naučila. Te priče su me naučile da budem zahvalna na onome što imam u životu i da cenim svaki trenutak.
Još jedna važna stvar koju sam shvatila kroz ta druženja je da je život kratak i da brzo proleti te da se propušteni trenuci više ne mogu vratiti. Sve što na kraju ostaje su uspomene.
Zbog toga je razgovor sa ljudima čiji kraj se približava, zaista korisno životno iskustvo. Ponekad ljudi mojih godina ne uviđaju koliko je život prolazan. Društvo i vreme u kojem živimo često nas toliko opterećuju da ponekad zaboravimo živeti.
Volim kad mi se ukaže prilika da razgovaram sa različitim ljudima, različitog porekla. Pogotovo volim razgovore sa starijima jer oni su manje opterećeni od mnogih mlađih.
Čitav su život proveli brinući o koječemu, a sada napokon imaju vremena živeti kako bi želeli i dovoljno iskustva iza sebe da sagledaju svoj život. Volim da slušam o iskustvima drugih ljudi, bila ona pozitivna ili negativna. A stariji imaju čitav život za ispričati, prenosi Mojevrijeme.hr
