Ašanti Smit je postala poznata širom sveta nakon što je preminula 17. jula. Bila je mlada žena od samo 18 godina koja je hrabro živela s izuzetno retkom bolešću po imenu "Hutchinson-Gilford Progeria", koja je takođe poznata kao "Bendžamin Baton" sindrom. Ova bolest spada među najređe na svetu, pogađajući samo jedno dete u 8 miliona rođenih.
Progerija je genetski poremećaj koji dovodi do ubrzanog procesa starenja. Za Ašanti Smit, to znači da je njen organizam brzo stareo i da je fizički izgledala znatno starije nego što je bila. Nažalost, za ovu bolest ne postoji lek, što je čini izuzetno teškom za pacijente i njihove porodice.
Iako je Ašanti preminula mlada, njena priča će ostati upamćena kao primer snage duha i hrabrosti u suočavanju s teškim izazovima. Takođe, njen život podseća nas na važnost podrške i razumevanja za retke bolesti i različite identitete.
Ašanti Smit je postala poznata širom sveta kada je umrla 17. jula, a njena priča je duboko dirnula mnoge. Njena sudbina bila je obeležena retkom i neizlečivom bolešću poznatom kao "Hutchinson-Gilford Progeria", koja je jedna od najređih bolesti na planeti. Ova genetska bolest uzrokuje ubrzano starenje organizma i pogađa samo jedno u 8 miliona rođene dece. Nažalost, do danas nije pronađen efikasan lek za ovu retku bolest.
Ašantijeva majka, Fibi Luiz Smit, se emotivno oprostila od svoje ćerke, izražavajući svoje duboko poštovanje i ljubav prema njoj. "Bila je briljantna i jaka," reči su koje je Fibi koristila da opiše svoju voljenu ćerku. Njena hrabrost i odlučnost ostavili su dubok utisak na sve koji su je poznavali. Fibi Luiz Smit je takođe istakla da Ašanti nije dozvolila da bolest utiče na njen "izražajni i lepi" duh, što je svakako inspiracija za sve nas.
Iako je njeno telo brzo stario, Ašanti je uspela da proslavi svoj 18. rođendan u maju iste godine kad je preminula.
Njena priča nas podseća na snagu ljudskog duha i njegovu sposobnost da se izrazi i ostvari u svim okolnostima, bez obzira na izazove s kojima se suočavamo. Iako je provela svoj život u neobičnim okolnostima, Ašanti Smit će zauvek ostati inspiracija za sve nas, podsećajući nas na važnost hrabrosti, volje i ljubavi u našim životima.
Ašanti Smit je napustila ovaj svet okružena ljubavlju svoje porodice i prijatelja. Njene poslednje reči upućene majci ostaju urezane u sećanju svih koji su je poznavali: "Moraš me pustiti." Te reči odražavaju duboku emotivnu vezu između Ašanti i njene majke, Fibi, tokom njenog borbenog putovanja kroz život.
Fibi je podelila detalje vezane za planiranje sahrane svoje voljene ćerke. Sahrana će biti održana uz prisustvo četiri bela konja, perja i zastava LGTK (možda se radi o složenoj scenografiji ili detaljima koji su imali poseban značaj za Ašanti). Ovaj emotivan događaj privukao je pažnju njenih prijatelja koji su odlučili da se pridruže finansijskom delu organizacije kako bi obezbedili "najveći i najsvetliji oproštaj u istoriji". To jasno ukazuje na dubok uticaj koji je Ašanti ostavila na svoju zajednicu i na koliko je bila voljena.
Fibi je istakla da je i pored svoje teške bolesti Ašanti živela život pun radosti. Bolest je možda uticala na njenu sposobnost kretanja, ali nije uticala na njenu snagu duha i osobinu da bude tipična 18-godišnjakinja. Bila je briljantna osoba koja je uvek iskazivala svoje misli bez okolišanja, što ju je činilo posebnom i autentičnom.
Ašantin konačni trenutak je bio iznenadan, ali je ostao karakterističan za nju. Pre tog trenutka, uživala je u svakodnevnim radostima života, uključujući i svoj prvi izlazak u kafanu nakon što je napunila 18 godina. Ali je njeno telo delovalo kao da ima 144 godine. Tog dana je njen život bio obogaćen osmehom i srećom, a mama ju je odvela tamo sa njenim prijateljicama. Ašanti je uživala u svom omiljenom koktelu, što je bio trenutak slobode i radosti u njenom borbenom životu.
Ašanti Smit će zauvek ostati u sećanjima svoje porodice, prijatelja i svih koji su je poznavali. Njena priča nas podseća na važnost ljubavi, hrabrosti i sposobnosti da se živi punim plućima, bez obzira na izazove koje život može postaviti pred nas.
Ašanti Smit je ostavila neizbrisiv trag ne samo svojom hrabrošću pred izazovima koje je nosila zbog retke bolesti "Hutchinson-Gilford Progeria", već i svojim neospornim karakterom i snagom volje. Njena majka, Fibi Luiz Smit, sa ponosom je istakla kako je Ašanti bila odlučna da živi svoj život uprkos bolesti, i to na način koji bi odražavao tipično tinejdžersko iskustvo.
Fibi je izjavila: "Bila je glasnija od mene, a ja sam veoma glasna osoba." Ova rečenica otkriva mnogo toga o Ašantiinoj ličnosti. Iako se suočavala sa ozbiljnim fizičkim izazovima zbog progresivnog starenja koje je uzrokovala njena bolest, Ašanti nije dozvolila da je to definiše ili ograničava u izražavanju svoje autentične prirode.
Njen karakter je bio snažan i pun energije, iako je suočavala sa situacijama koje bi mnoge druge osobe možda obeshrabrile. Ašanti je živela svoj život punim plućima, izražavala svoje mišljenje, i bila glasna u svim aspektima svog postojanja. Ovo svedoči o njenoj sposobnosti da se izrazi, da se bori za ono što veruje i da iskoristi svaki trenutak, bez obzira na prepreke.
Njen odnos sa majkom Fibi takođe je bio poseban. Fibi je podržavala Ašanti u svim njenim naporima, iako su se suočavale sa izazovima koje je bolest donela. Njihova međusobna podrška i bliskost verovatno su im pomogle da se zajedno nose sa svim teškoćama koje su se pojavljivale, prenosi Ofeminin.pl.
